Култура

ТЕОРИЈА МИЛЕВИНЕ ТУГЕ: Славенка Дракулић о роману о првој супрузи генијалног научника

Марина Мирковић

17. 05. 2023. у 15:14

ЈЕДНА од најважнијих представница некадашње југословенске књижевне сцене, новинарка и једна од најпревођенијих хрватских списатељица, Славенка Дракулић, поново је била гошћа Београда и свог издавача "Лагуне", а са читаоцима се овога пута дружила поводом српског издања књиге "Милева Ајнштајн: Теорија туге".

ТЕОРИЈА МИЛЕВИНЕ ТУГЕ: Славенка Дракулић о роману о првој супрузи генијалног научника

Говорећи о роману у коме исписује Милевину причу, откривајући богат, и болан, унутрашњи свет талентоване госпође Ајнштајн, рођене Марић, у тренутку болног и понижавајућег распада брака са Албертом Ајнштајном, Славенка истиче:

- Ајнштајн је предност увек давао свом научном истраживању, а Милева, која је исто била изузетно надарена, била је жена и мајка, стога њена генијалност није могла доћи до изражаја и зато је трагична личност, али личност вредна пажње. Важно је истаћи да је реч о књижевном лику: узела сам поједине елементе из њеног живота које сам сматрала важним и створила литерарни лик.

Присећајући се догађаја који је био непосредни повод да се списатељица, која се дуго и предано бави женским причама и женском страном света дајући глас ономе другом односно "оној другој" у односу двоје генијалних, заинтересује баш за Милеву Ајнштајн, ауторка открива:

- Приликом боравка у Америци повео се разговор о Ајнштајну и интелектуалцима уопште. Испоставило се да мало ко зна да је Милева била прва Ајнштајнова жена и то ми се чинило неправедно. Онда сам почела мало више читати о њој и одлично се уклопила у моју идеју да пишем о јаким женама које су у сенци мушкарца.

За "Новости", Славенка објашњава да је њена дугогодишња посвећеност причама тих јаких жена, а Милева је трећа у низу којој је посветила роман - после Фриде Кало и Доре Мар, рођена из жеље да подигне својеврсни литерарни споменик тим, на више начина посебним женама које су и саме биле надарене и креативне, али су притом и живот делиле, а каткад и свој дар подредиле, генијалним, даровитим мушкарцима.

- Фрида Кало, за разлику од свог супруга, за живота није сматрана толико озбиљном уметницом, док данас сви знају управо за њу, Дора Мар се своје уметности одрекла крај генијалног и саможивог Пикаса, а Милева се није успела остварити већ се психички сломила под теретом који је носила. Све три биле су велике, и међусобно различите, а уочљиво је да су све имале потпуну подршку својих пчева. Та је приповест о оцу који се супротставља свету зарад кћери, посебно дирљива управо у случају Милеве, будући да је одгајана у крајње конзервативно доба и у изразито патријархално устројеном свету, у Аустроугарској.

Ауторка која се предано бави женским темама, телима, траумама, са саосећајношћу и разумевањем исписује своју "теорију Милевине туге" или Милевину "теорију туге и бола", нудећи нам посве другачије, нове увиде у живот жене која је живела и умрла, те и после смрти остала, у сенци генија.

Универзална сторија

ПРЕМА речима Славенке Дракулић, животна сторија Милеве Марић Ајнштајн је универзална прича о жени која је у одређеном тренутку морала да бира између личних амбиција и бриге о породици, а потом више није било повратка да оствари своје снове. Исто тако, списатељица сматра да је, судећи по доступним подацима или писмима, од којих су нека уткана и у роман, "Алберт Ајнштајн био типичан мушкарац свог доба и света коме је припадао".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације