ПРОДАЈА СЛИКА ЈОШ СЕ СМАТРА ЛУКСУЗОМ: Шта доноси све већи број професионалних галерије, удружења, изложбених простора (2)
ВЕЋИНА професионалних галерија, удружења и излагачких простора код нас нема толико везе са продајом дела, колико са афирмацијом аутора и артикулацијом читаве ликовне сцене, и управо су такве организације окупили "Сусрети" у Павиљону "Цвијета Зузорић" у организацији сликарске секције УЛУС-а, сматра Ксенија Маринковић, покретач "Икс Витамина".
Када се одлучила да на овај начин заступа уметнике, каже, приватна иницијатива у овом сектору још није била тако значајна.
- Управо сада добијамо оне галерије које ће кроз профилисане програме бити кључне за стварање сцене као отвореног система представљања уметности, међусобно се повезивати и наступати и на међународном нивоу - наставља саговорница. - Ликовни уметници су препуштени сами себи и тешко им је да праве презентацију сопствене продукције, па ми је као историчарки уметности и кустосу мотив за оснивање галерије био да удружимо ресурсе, знања, способности и помогнемо једни другима и тако сви добијамо додатну снагу.
Међу разлозима за отварање нових неинституционалних галерија саговорница наводи и појаву приватних факултета који школују све већи број ликовних професионалаца (створила се потреба за приказивањем те увећене продукције), као и утицај интернета и друштвених мрежа (уметност је постала доступна посебно младима, који су је препознали као нешто важно).
ТРАНСПАРЕНТНОСТ
ДОСТА тога би требало системски решити да би нам се олакшало пословање - каже Марко Брун, оснивач галерије "Штаб", који је недавно, испред АУГС-а, чији је потпредседник, био на састанку у Привредној комори Србије, заинтересованој за проблеме са којима се сусрећу уметничке галерије. - У томе треба да учествује држава не само Министарство културе, које први пут даје врло позитивне сигнале. Министарство финасија би требало да реши питање великих намета када се купују уметничка дела од уметника, или струковних удружења. Поента је да тржште постане транспарентно, што би допринело већој сигурности купаца. Купује се по атељима и то је неконтролисано, и на дужи рок лоше за уметнике. Када би постојали арт индекси, у које би галерије бележиле продаје свих аутора које заступају, јасно би се виделе праве, тржишне вредности њихових дела. То би увећало продају уметничких дела, па би се, с друге стране, и смањио притисак на државу, од које се стално очекује финансијска помоћ.
- За те нове генерације важно је и што је поново почео да ради Музеј савремене уметности. Посреди је и један глобални тренд: визуелна уметност постаје доминантна, као што је некада била музика, јер живимо у времену визуелних комуникација.
Када је само тржиште у питању, Маринковићева наглашава да смо још у пионирској фази, јер нема галерија које са баве већим продајама, односно тек их је неколико комерцијалних.
ПРАВИЛА ЕТИЧКОГ КОДЕКСА
У ФИНАЛУ "Сусрета", који су окупили 17 удружења, 6. априла, биће оджана дискусија о пракси професионалних галерија у Србији, у којој ће учествовати Александра Лазар, председница Асоцијације уметничких галерија Србије, Весна Латиновић, директорка Галерије Бел арт, Бојан Муждека, директор Галерије Б2, и као модератор Владан Јеремић, председник Сликарске секције УЛУС-а. Између осталог, биће представљен Етички кодекс АУГС-а који прецизира права и обавезе уметничких галерија. Кодекс дефинише професионалне односе са уметницима и наследницима уметничких заоставштина и представља моделе односа са купцима и продавцима, заговарајући колегијалне односе галериста.
Наш интернационално препознати уметник Урош Ђурић, који је са својим делом присутан на "Сусретима", сматра да је обновљено интересовање за савремену уметност, дошло као последица стабилизације оног дела средње класе који су најчешћи љубитљи и купци уметности:
- Пре појаве капитализма то су били црква, државе или велепоседници, а наше доба везано је за успон средње класе и без њих је култура немогућа у савременом друштву - тврди Ђурић. - Зато је све израженији интерес да се трговина уметничким делима извуче из сиве зоне у којој је до сада била. Проблем је што законска регулатива касни. Рушењем социјализма, нажалост, нестале су и неке цивилизацијске тековине које нису биле везане за идеологију, па тако, рецимо, у данашњем пореском систему не постоји шифра делатности за галерије и галеристе.
Они који оснивају галерије, наставља саговорник, приморани су да их региструју под неким другим шифрама:
- Скандалозно је да се то подводи под трговину луксузном робом. Има ту много посла да би се успоставило тржиште. Добро је да постоји добра воља министрства културе, а надам се да ће држава стати иза ових иницијатива и довести до задовољавајућег решења за све, у најкраћем року, јер ово стање неизвесности траје непотребно предуго. А то је питање само једног акта и његовог изгласавања у скупштини - закључује Ђурић.
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)