У ЛАВИРИНТУ ПЕТПАРАЧКИХ И ДРУГИХ ПРИЧА: Књига Предрага Тодоровића, историчара и теоретичара књижевности о феномену популарне културе

ПОДИЛАЗЕЋИ најнижим страстима све уметности су данас вулгаризоване до невероватно ниских граница, сматра Предраг Тодоровић, историчар и теоретичар књижевности, научни саветник Института за књижевност и уметност.

Стрип развој Тарзана Фото из књиге Поп култура у лавиринту тривијалности

Али и аутор радова о српској и светској авангарди, дадаизму, зенитизму, Бекету, филму, музикологији, теорији жанрова, као и тривијалној књижевности, поп култури, стрипу, уметности перформанса, позоришту...

Као прошлогодишњем добитнику награде "Николај Тимченко", задужбина са именом нашег филозофа, есејисте и књижевног критичара, објавила му је недавно дело "Поп култура у лавиринту тривијалног". У овој књизи нашло се девет есеја, осам штампаних у зборницима и књижевним часописима и један досад необјављен - "Роман и феномен тривијалног". У свима њима Тодоровић се бави феноменом поп културе и упливом тривијалних баналности у њу, покушавајући, како каже, да јасније дефинише границе између такозване високе и ниске уметности. Односно, различитих уметности (литературе, стрипа, музике, филма) и шунда, кича, "дивље" књижевности. И то у цивилизацији којом влада комерцијално, науштрб квалитетног.

Фото Д. Миловановић

- Реч је о покушају да се проникне у тајновите путеве популарне културе, у лавиринт у којој се она налази у стању вечите промене омасовљена и, истовремено, тривијализације до баналности - објашњава аутор.

Студија је подељена на три целине - "Тривијална књижевност" (чине је истоимени текст, и још два есеја - "Роман и феномени тривијалног" и "Митар Милошевић - најчитанији српски писац свих времена"), "Тарзаниде" и "Музика и филм". Анализирајући како се неко дело сврстава у уметнички вредно или безвредно, у првом делу књиге, Тодоровић полази од различитих термина који се користе да се означи вредносни суд за лошу књижевност - тривијална, поткњижевност, забавна, петпарачка, кич и шунд, да би се одредио према могућим употребама и злоупотребама тих појмова.

Фото из књиге Поп култура у лавиринту тривијалности

- Кад говоримо о књижевности у раљама тривијалног, уз набрајање свих романескних жанрова који су се, током времена, смењивали, настајали и нестајали, у зависности од историјских околности, мене литерарних мода, данас се издвојило више жанрова као доминантни: детективски, сентиментално-љубавни и фантастика. Колико дуго ће трајати њихова траженост као робе, показаће време. Немогуће је прогнозирати књижевну моду која долази, њу диктирају закони тржишта и наметање путем пропаганде, агресивне и константне - тврди аутор књиге.

Посебно значајан и занимљив је текст о Митру Милошевићу, алијас Фредерику Ештону, творцу Луна, краља поноћи, најпознатијег јунака петпарачких романа бивше Југославије, и најчитанијег писца домаће продукције рото романа. Овај данас потпуно маргинализовани аутор у српској књижевности, иза себе је оставио 74 дела (свако штампано између 50.000 и 100.000 примерака), писаних од 1959. године, чији је главни јунак био својеврсан пандан Џејмсу Бонду. Милошевић је, према Тодоровићевим наводина, имао и необичну судбину: пореклом из Црне Горе, партизан, провоборац и активни официр ЈНА, постао је прво уредник у новосадском "Дневнику", а потом открио таленат за писање, тачније страст ка шпијунским заплетима и пустоловинама.

- Његов књижевни лик Лун, много је познатији од свог аутора. Али, како је и он смештен у кош тривијалне литературе, самом таквом естетском (вредносном) одредницом предодређена му је судбина мање вредног јунака нижих облика књижевности. Од таквих устаљених судова тешко је ослободити се, бар у случају српске књижевне науке - узакључује Тодоровић, додајући да су њему слични Тарзан, Конан, или Херкул Поаро, живот започели на страницама петпарачих романа, да би постали потом светски славни.

Део књиге назван "Тарзаниде", чине три текста: "Тарзан као прва поп икона двадесетог века", "Тарзан у стрипу" и "Тарцанета".

- Појам тарзанида створио је француски теоретичар поп културе и стрипа Франсис Лакасен, и њиме се означавају дела о Тарзану или инспирисана тим књижевним ликом - открива саговорник. - Ови есеји управо се и баве популарном културом, стрипом, Бароузовим супер херојем Тарзаном, првим таквим у 20. веку, али и српском тарзанидом Тарцанетом, аутора Николе Навојева, која је уједно и прва стрипска хероина у оквирима светског стрипа.

Фото из књиге Поп култура у лавиринту тривијалности

Књигу заокружује поглавље посвећено музици и филму, са текстовима "Хиљаду деветсто шездесет и осма: рок музика и филм", "Тајновита Мисирлу: варијанте једне интернационалне мелодије медитеранског порекла у популарној музици 20. века" и "Филмови Живојина Павловића: Homo erectus + Homo eroticus = Homo abominandus".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације