ДИРЕКТОРЕКА НАРОДНОГ МУЗЕЈА БОЈАНА БОРИЋ БРЕШКОВИЋ О ЈУБИЛЕЈУ ВЕЛИКЕ УМЕТНИЦЕ: Надежда је наш национални симбол

СЛИКАРКА, ликовни критичар, фотограф, педагог, борац за женска, политичка и народна права, свестрана Надежда Петровић је због своје храбрости, хуманости и жеље да унапреди нашу културу и средину, временом постала - национални симбол.

Бојана Борић Брешковић, фото Народни музеј

У разговору, за "Вечерње новости", ово истиче Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја, објашњавајући зашто почетку обележавања 150-годишњице Надеждиног рођења управо приличи синоћ отворена изложба у нашој најстаријој културној институцији и то у предвечерје Дана државности.

Поставка "Модерност и нација", чији су аутори проф. др Лидија Мереник и проф. др Игор Борозан, уз подршку музејског саветникa Евгеније Блануше и кустоса Јасмине Цукић, има и међународни карактер: јубилеј наше уметнице Унеско је уврстио у свој календар којим подсећа на датуме важне за културу целог света, додаје саговорница. А после Београда изложба ће обићи и Галерију "Божидар Јакац" у Костањевици на Крки и Музеја савремене умјетности Републике Српске, да би 11. октобра, на сам рођендан, дошла у њен Чачак, у Уметничку галерију "Надежда Петровић". Стићи ће и до Ниша и Галерије савремене ликовне уметности, да подсети како је ова жена непресушног ентузијазма у Сићеву покренула прву ликовну колонију код нас.

- Била је предводник свих могућих покушаја да се подигне ниво - уметнички, образовни, хуманитарни, људски, у чему није у почетку увек имала подршку савременика и околине из које је потицала - објашњава директорка Народног музеја, додајући како је о Надежди много говорено и писано, да су приређене бројне њене изложбе, од којих издваја "Пут части и славе", којом је институција на чијем је челу обележила 125-годишњицу рођења. - По много чему особена, била је изразити патриота, чак се и ратнички ангажовала у балканским и Првом светском рату. Са друге стране била је и зачетница српског модреног сликарства и ту титулу јој ниједан колега-савременик није могао оспорити, нити узети. У Европи, почетком 20. века, она је једна од ретких, ако не и једина жена предводница у оснивању друштвених, хуманитарних и уметничких група. Због свега тога смо и изложби дали назив "Модерност и нација".

Највећи део од 102 експоната која могу да се виде у Великој галерији здања на Тргу републике, припадају колекцији Народног музеја, а ту су и радови из Музеја савремене уметности, галерије са сликаркиним именом из Чачка, Спомен-збирке Павла Бељанског, као и две слике Галерије Матице српске. Сложено и свеобухватно Надеждино уметничко наслеђе представљено је кроз пет њених развојних фаза, наглашава саговорница. Почиње са школовањем у Србији, преко минхенске фазе, где се усавршавала, од 1898. до 1903, до дела из такозваног најплоднијег србијанског периода (1903-1910). Следи париски период и финални, ратни, започет 1912. када се као добровољна болничарка прикључила српској војсци, који траје до сликаркине трагичне смрти 1915. године. Пред публиком је и њен фотографски опус, али и документација са приказима кључних момената личног развоја, уметничког, родољубивог и хуманитарног ангажмана.

- Током целе године биће организоване и трибине и научне конференције, а 18. маја, за Међународни дан музеја, у Кабинету графике, засебном изложбом представљамо и њен цртачки опус, који није често виђен у јавности. То ће бити један комплементарни део увида у укупно дело - открива Бојана Борић Брешковић, додајући да ће Народни музеј активно учествовати у програмима везаним за Надежду у њеном родном Чачку, који ће с првим даном пролећа постати и прва српска престоница кулуре.

Овога месеца, открива директорка, биће обележена још два важна јубилеја за нашу културу и то једном изложбом: Дан Музеја Вука и Доситеја, 28. фебруар биће прослављен отварањем поставке у част века рођења Борислава Михајловића Михиза и Миће Поповића у овом огранку наше централне музејске институције.

- Мало се зна да је на почетку своје каријере, у тек отвореном Музеју Вука и Доситеја, Михиз радио као кустос - наставља саговорница. - Ту је одржана и друга самостална изложба Миће Поповића, коју је организовао - Михиз. Били су пријатељи целога живота, а ми смо желели да представимо њихове младалачке године и стваралаштво везано за тај период. Уз 17 Мићиних слика, које су већином из наше колекције, изложићемо и Михизове текстове. За неке експонате замолили смо позајмицу из Михизове родне куће у Иригу, као и из легата Миће Поповића и Вере Божичковић у Лозници, а њихов син Јован Поповић ову поставку је обогатио драгоценим породичним материјалом.

Период пандемије короне, која је у једном тренутку затворила врата музеја за посетиоце, искористили су, прича саговорница, да своје збирке представе виртуелним изложбама, што је био још један начин да се популаризује наша баштина. Наставили су одличну сарадњу са школама, у земљи и дијаспори, а чине и све да постану инклузивни и доступни свим категоријама становништва. Како примећује, и друштвене мреже су знатно допринеле видљивости свих њихових колекција, али и све већој и већој посећености.

- Народ се вратио у музеје - закључује Бојана Борић Брешковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације