СЛОБОДАН ШАРЕНАЦ ЗА "НОВОСТИ": И Србији и мени ово су пете олимпијске игре, а да нисам новинар, био бих занатлија (ФОТО)

ВЕЛИКИ терет је на нашим спортистима, јер су ово велика такмичења где су потребне огромна концентрација и присутност. Можда је мало теже онима у индивидуалним, јер су "сами", а у екипним спортовима је за нијансу лакше, јер увек има неко ко може да одигра за другог, када први "погреши".

Фото: РТС

Овако у интервјуу за "ТВ новости" говори истакнути спортски телевизијски новинар и коментатор на Радио-телевизији Србије Слободан Шаренац, који тренутно из Париза извештава о свим кошаркашким мечевима на 33. летњим олимпијским играма. Такође, додаје и да је овај догађај више од спортског такмичења, те да је својеврстан друштвени феномен који привлачи пажњу публике широм света. Слободана Шаренца, иначе, пратимо и у емисији "Шареница" коју води са колегиницом Аном Емић, викендом од 9.00, на РТС 1. Овај ТВ формат, истиче, донео му је много тога у животу, а пре свега да боље упозна нашу културу, традицију и српски идентитет.

*Колико вам значи што сте пети пут део највеће спортске смотре?

- Имао бих на свом конту и још које игре, али због неких одлука тадашњег руководства моје телевизије и спортске редакције, нисам се нашао међу путницима у тиму РТС 1996. и 2000. године, у Атланти и Сиднеју, док сам ЛОИ у Атини 2004. пропустио због болести, као када неки спортиста пропусти неко велико такмичење због повреде. Међутим, ово ми је пети пут да извештавам са Олимпијских игара, као што је Србији од самосталности пети пут да учествује на највећој спортској смотри, па ко зна зашто је то добро. У мом послу све значи, свако такмичење, свака утакмица, па тако и ове игре. Али, са друге стране, све је то "само" посао који је потребно одрадити. Сваки пут, то је нови изазов.

*Који тренутак са коментаторске позиције никада нећете заборавити?

- Посебно место имају освајања златних медаља на европским првенствима, у Атини 1995. и у Истанбулу 2001, као и у Индијанаполису 2002. године на Светском првенству.

*Када бисмо сада освојили злато у кошарци, како би то звучало у вашем коментару?

- Не може се написати и објаснити речима, мора да се чује и доживи. Не знам да ли ће се поновити такав моменат, ја за њега немам план унапред, све је део тренутка и инспирације.

*Какве емоције се буде у вама када се сетите доласка у Јавни сервис Србије?

- Од 1990. сам био у Спортској редакцији Трећег канала, а на Радио-телевизију Србије прешао сам 1994. године, на позив тадашњег уредника Спортске редакције, легендарног Марка Марковића. Емоције су тада постојале, јер су то почеци, тада сам као млад коментатор, што уопште није био обичај у телевизији, већ наредне године коментарисао сада већ чувено Европско првенство у кошарци, у Атини. Све то је давно прошло и на то гледам сада потпуно опуштено и без много сете и жаљења за прошлим временима.

*Шта је разлог вашег дугог трајања на телевизији - љубав према кошарци, жеља да останете упамћени или борба за кошаркашки примат у сопственој кући?

- Разлог дугог трајања на телевизији не знам, вероватно постоји неки квалитет, али ту је и огромна доза среће. Прво да се нађем на овој позицији, а потом и да опстанем више од 30 година.

*Да ли и данас, као првог дана, емотивно доживљавате мечеве које преносите?

- Човек се мења како "добија" неке године. Емоција увек постоји, само интензитет није исти. Сматрам да се протеклих година мењао и мој начин коментарисања. Старији сам, зрелији, а и увек нешто мора да се промени. Не знам да ли ће се то некоме допасти или не, али све иде својим током.

*Шта вама значи "Шареница", коју радите са колегиницом Аном Емић и шта вам је донела у живот?

- "Шареница" је пре седам година постала још један изазов мог рада на телевизији. Био је то "нови пар ципела", које су ишле добро утабаним путем, јер је емисија имала 13 сезона емитовања, када смо Ана и ја почели да је водимо. Пре свега, "Шареница" ми је донела прилику да боље упознам лепоте наше земље. Наша култура и традиција су оно на шта треба да будемо поносни, и ако то изгубимо, изгубили смо наш код, односно оно - ко смо, шта смо и одакле смо.

*Где је била најлепше дочекана "Шареница"?

- Свуда где смо били гости, широм читаве Србије. Домаћини су увек били врло љубазни.

*Како бисте описали сарадњу са Аном?

- Ни данас не знам чија је била идеја да споје Ану и мене, али по реакцији већине, изгледа да је то био пун погодак. Нисам имао идеју да можемо да функционишемо као водитељски пар, за који већина људи каже да је добар спој. Гледаоци су изгледа задовољни, што је најважније. Ана је у "Шареницу" дошла као озбиљан новинар информативног програма, а ја сам стигао из Спортске редакције. Нас двоје не делимо савете једно другом, мислим да имамо обострано поверење и разговором долазимо до тога шта да променимо или урадимо другачије.

*Да нисте спортски новинар и водитељ "Шаренице", чиме бисте се бавили?

- Био бих занатлија, мајстор, сам свој газда. Мора да се ради, али и добро да се заради. Најважније, располагао бих својим временом.

*Шта вас највише инспирише, а шта мотивише у раду?

- Не верујем да више има инспирације и мотива. На екрану сам више од 30 година. Волео бих да брже долази време за пензију, а нисам од оних који ће патити за недостатком пажње јавности, када на крају каријере "искључим телевизор". Нешто мање од 10 година биће то мој посао, ако се нешто не промени.

*У досадашњој каријери на шта сте најпоноснији?

- На све емисије и интервјуе које сам урадио. На све моје лапсусе и бисере, коментаре који круже интернетом, мрежама и у медијима, као и на све коментаре добијених, али и изгубљених утакмица.

*За које емисије својих колега радо издвојите време?

- Најчешће на ТВ програмима пратим спортске догађаје, као и филмове и серије. Током преосталог времена, даљинским управљачем мењам канале муњевитом брзином. Са више пажње, ипак, одгледам емисије Јована Мемедовића, Зорана Кесића и Ивана Ивановића. Јоцин начин приповедања, као и хумор Кесића и Ивановића је потребан телевизијским програмима.

*Од кога сте највише научили и добили важне животне лекције?

- Дугачак је списак, ако бих набрајао. Углавном, сваког саговорника сам саслушао, и верујем да сам касније у послу применио неки савет који сам добио.

*Да ли бисте могли да кажете да сте задовољни собом и оним што сте постигли у животу?

- Увек може боље, али ко то зна. Задовољан сам сасвим. Нисам од оних којима никада није доста, који би после једног авиона да купе још два, после једне куће да сазидају још три, да отварају фирме и гомилају милионе. То ме не инетересује. Ово што имам је довољно за један пристојан и просечан живот. Радост и добро у живот ће доћи ако се потрудите, не мора да се мери новцем, аутомобилима, становима, камионима. Стајати чврсто са обе ноге на земљи и миран сан су нешто што је најбоље и најважније.

Препоручујемо

Познати

0 0

"ДИЈАМАНТИ БЕНД" НЕ ПИТАЈУ КОЛИКО КОШТА: Спремите се за нову свадбену химну (ФОТО)

03. 08. 2024. у 21:55

Познати

0 0

ОКУПИО ЦЕЛО ПРИМОРЈЕ: Саша Матић публици приредио сјајан провод и велико изненађење (ФОТО)

03. 08. 2024. у 20:35

Познати

0 0

СПОРТ СЕ ПРАТИ У НАШЕМ ДОМУ: Дејан Матић о летњим активностима, породици и ЛОИ у Паризу (ВИДЕО)

01. 08. 2024. у 21:10

Познати

0 0

МОЖЕТЕ ДА СЕ ДРУЖИТЕ С ЊОМ, САМО УРАДИТЕ САМО ЈЕДНУ СТВАР: Каква одлука Маје Беровић неколико сати пред концерт у Будви (ФОТО)

01. 08. 2024. у 19:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације