СВЕЧАНОСТ У ОРАШЦУ: Србија обележава Дан државности - Сећајући се славних предака гледамо храбро у будућност

СРБИЈА обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав.

Foto: RTS Printskrin

Дан се као државни празник слави од 2002. године. Централна државна церемонија обележавања Дана државности биће одржана у Орашцу у 10 часова.

Foto: RTS Printskrin

У знак сећања на обнову српске државности почетком 19. века, односно зачетак модерне српске државе, Србија обележава Дан државности – Сретење. Централна државна церемонија обележавања Дана државности се одржава у Орашцу.

Вучевић: Сећајући се славних предака гледамо храбро у будућност

- Људски век испуњен је успонима и падовима, тренуцима радости и туге који неизбежно обликују пут и судбину сваког појединца. Тако је било у прошлости, тако је и сада а тако ће бити и у будућности. Над некада центром света, славним Цариградом, надвила се страшна тама у VI веку. Због епидемије куге свакодневно су људи умирали  у великом броју, а страх и безнађе завладали су Константиновим градом. Према предању, Господ је тада открио једном побожном човеку да ће куга престати ако се Сретење Господње свечано обележи. Након што је овај празник молитвено прослављен, догодило се чудо и куга је стала. Ова поука из давнина нам  доноси поруку да кроз веру и наду, као и увек потребну слогу, можемо да превазиђемо све изазове који су пред нама. Отварање дијалога по бројним питањима једини је пут који може да нас изведе из друштвене кризе. Међусобно поштовање и уважавање општих интереса морају бити темељ на којем можемо да градимо будућност - рекао је премијер Милош Вучевић.

На дан када обележавамо Сретење Господње, ми уједно славимо и наше сретење са  Слободом, навео је он.

- Сад већ давне 1804. године у Орашцу сабрали су се прогнани, тлачени и понижени како би донели судбинске одлуке. Предаја није била опција, као што није ни данас, као што неће бити ни у будућности. Народ је решио да брани своју слободу по сваку цену јер је добро знао да ће га свака друга одлука вратити у  ропство. У том тешком историјском моменту, устаници су се  окупили око свог вожда,  Карађорђа Петровића. Ловћенски боговидац, Мудри Његош, сматрао је Карађорђа највећим Србином новије српске историје, јер он „диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, из мртвијех Срба дозва — дуну живот српској души“. Након буђења у Орашцу, устанак се распламсао свом снагом. Беше тада „крвца из земље проврела“ и „уста раја ко из земље трава.“ Ништа више није могло сломити вољу наших предака за слободом. Уз огромну жртву и страдање постављени су темељи изградње модерне српске државе али и темељи слободе других балканских народа. Завет те слободе и данас нас опомиње колико морамо будно стражарити да сачувамо своју независност. Многима данас неодговара, слободарска и неутрална Србија а ја им са овог места поручујем да ће Србија то остати јер то жели већина њених грађана. Ма какве притиске нам правили, Србија никада неће признати отимање своје територије нити ће угрозити своје пријатељство са традиционалним савезницима. То је завет Карађорђевих устаника, то је дуг који сви имамо према слободи - рекао је Вучевић.

Данас се и навршава 190 година од како је у Кнежевини Србије прокламован „Сретењски устав“, по многим одредбама један од најдемократскијих и најнапреднијих  устава тадашње Европе, подсетио је.

- Израдио га је Димитрије Давидовић по угледу на слободоумне уставе Швајцарске и Белгије, а по општим начелима био је састављен у демократском-либералном духу. Доношење овог правног акта био је ванредан искорак у изградњи и подизању правне свести у Србији. Одредбе су предвиђале поред кнеза и Савета, сталну Народну скупштину, независно судство а грађанска права су била широка и зајамчена. „Сретењски устав“ је у многоме покидао бројне везе Кнежевине са  Турском, био је то у ствари српски сусрет са правном слободом.  Ова епизода нам најбоље илуструје како се променила Србија у периоду од две деценије....1815. године, водила се грчевита борба за биолошки опстанак а двадесет година се водила политичка борба за изградњу правне државе. Слободан Јовановић је између осталог написао за кнеза Милоша Обреновића и следеће: „. По скоро једнодушној оцени историчара, Милош је највећи политички ум који је Србија дала у целом XIX веку...... Милош је онај који је ударио основу и њеној спољашњој независности и њеном унутрашњем уређењу“. Како су наши преци преобратили Србију у првој половини XIX века тако смо и ми вођени идејом изградњом јаке Србије започели низ реформи од 2012. године које су нам омогућили да данас будемо једна од најбрже растућих економија у Европи. План „Скок у будућност - Србија EXPO 2027“ биће реализован зарад пређашњих генерација као и оних који тек треба да воде нашу државу. Иако неки сањају и маштају да Србија мора да стане, са овог места им поручујем да се то неће догодити. Они заборављају које смо све притиске  прошли као народ само у последњи сто година, ништа не може сломити нашу упорност и нашу жељу за правдом. Сећајући се славних предака гледамо храбро у будућност! Живела слобода, живела Србија! - рекао је он.

Вишковић: Орашац свето место за Србе

Председник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је данас да је Орашац свето место за Србе и да је одатле кренуо "пелцер слободе" пре 221 године.

Вишковић је у Орашцу, на државној церемонија обележавања Дана државности Србије - Сретења, нагласио да је слобода светиња српског народа, света реч и завет, те да се и данас атакује на слободу Срба.

- Ми из Републике Српске најбоље знамо како смо крајем прошлог века скупо платили слободу опстанка Срба на подручју БиХ - рекао је Вишковић.

Он је подсетио да је Карађорђе у Орашцу 1804. године покренуо устанак, а већ 1809. године био у Вишеграду, након чега су кренули устанци за слободу српског народа у БиХ, који су нажалост брзо угушени.

Вишковић је подсетио да је 70 година након тога покренут устанак у Невесињу - Невесињска пушка, после чега су Србија и Црна Гора добили државност.

- Срби у БиХ нажалост ни тада нису извојевали слободу, него су једног окупартора заменили другим, после отоманске империје припали су Аустроуграима. И зато ми знамо шта је слобода - истакао је Вишковић.

Вишковић је захвалио председницима Србије и Републике Српске, Александру Вучићу и Милораду Додику, што су на Свесрпском сабору, доносећи Декларацију о првима и слободама српског народа утемељили да Сретење буде Дан државности Србије и Дан државности Српске, знајући шта значи слобода за српски народ.

- Нека нам у то име, због нашег јединства, слоге, братства, живи слобода српског народа где год он био и да нам живи Српска и Србија - поручио је Вишковић.

На Сретење 1804. године, пре 221 годину, група истакнутих српских првака са простора тадашњег Београдског пашалука, званично Смедеревског санџака, изабрала је Карађорђа, Ђорђа Петровића, за вожда, предводника.

То је била добро промишљена одлука због чињенице да је Карађорђе поседовао не само личне квалитете, одлучност и чврстину, већ и ратно искуство у склопу аустријских фрајкора 1788–1791.

Његов избор извесно је био и последица сасвим особеног угледа који је уживао.

Важио је за жустрог, предузимљивог, оштрог и одлучног, али и човека бритке памети. Био је, такође, вешт трговац стоком. Претежни извор знатнијих прихода оновремених Срба са простора Београдског пашалука био је извоз стоке у Аустрију.

Било је познато и да не трпи непослушност, да је каткад прек, па и да лако потеже оружје.

На збору у Марићевића јарузи код Орашца, у средишту Шумадије, одлучено је да се подигне буна против дахија, четворице самовољних господара у београдском пашалуку.

Њихов положај заправо није био легалан ни са становишта власти на Босфору, али је углавном невољно толерисан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације