СМОТАНИ, АЛИ ВОЉЕНИ ПОРУЧНИК КРЕБТРИ: Џони Харис, звезда серије "Детектив Мурдок" о стажу у популарној крими-драми и љубави према комедији
УСПЕХ такозваних мамутских серијала, чије сезоне достигну двоцифрену цифру, често је медаља са два лица за глумце који годинама остају заробљени у својим ликовима.
Мало је оних који по завршетку серије, упркос свом статусу мега звезде и популарности у серији која им је донела светску славу, успеју да понове овај успех. Најдуговечнија канадска серија "Детектив Мурдок", чију невероватну 16. сезону пратимо на каналу Епик драма (уторком, од 20.15), док се на каналу ФОКС крајм репризира цео серијал од прве сезоне, радним данима, у 16.00, управо је једна од тих серија. Премијерно емитовање популарне крими драме са елементима мистерије почело је давне 2008. године.
Захваљујући овој серији Канада је добила и најпопуларније светско глумачко лице, а то је Јаник Бисон који је после 16 година у лику детектива који може стати раме уз раме са Холмсом и Поарооом, постао синоним "Мурдокових мистерија". Ипак, превише снимајућих дана за Бисона и његову колегиницу Хелен Џој значило је и премало времена за ангажман на другим пројектима. Да код сваког правила, међутим, постоји и изузетак, убедио нас је глумац Џони Харис, који је уз Јаника и Хелен, као смотани поручник Џорџ Кребтри од самог почетка, и у своју биографију има уписаних свих 266 снимљених епизода популарног серијала, а ипак је успео да нађе довољно времена и за још неку улогу са стране. У ексклузивном интервјуу за "ТВ новости", открива нам и како.
- Није реч о превеликој тајни. Заиста имам мање снимајућих дана, па захваљујући томе успевам да одржим каријеру на више колосека. Глума је нешто о чему сањам од малена.
Долазим из варошице у канадској провинцији, где једноставно није било могућности да моји снови о великом глумачком успеху постану реалност. Поготово у време кад сам ја био клинац, а то је било пре више од четири деценије. За то је било потребно чудо, а ја сам имао срећу да се оно догоди баш мени. Управо због тога улажем сву енергију коју имам у то да испоштујем то чудо и да искусим дар глуме кроз што више улога - поручује на почетку разговора Харис, додајући да је за њега глума прилика да живи изнова, и да је његов циљ да проживи што више живота, јер сваки од њих доноси нови поглед на свет.
Током каријере усмерили сте се углавном на комичне ликове. Такав је Кребтри у серији "Детектив Мурдок", али и ваш ријалити серијал "Још се држим" који траје већ осам сезона и има невероватну популарност. Зашто сте се определили за смех?
- Смех је лековит. Обожавам стендап комедију. Сматрам да је то најизворнији облик у овом жанру. Не постоји ништа што може да замени директан контакт са публиком која је пред вама и која вам одговара на сваку вашу провокацију. Јер комедија је провокација. Мој први излет у глуму била је управо стендап комедија. Чак и у лик Кребтрија у "Мурдоку" од прве сезоне покушавам да уткам ту комичну нит која га чини другачијим и на неки начин олакшава и разиграва атмосферу серије. Смех је најбоља терапија, јер се кроз смех и тешке теме чине лакшим. Не знам да ли сте приметили да често у неким стресним ситуацијама почињемо да се смејемо, а да ни сами не знамо разлог. Реч је о одбрамбеном механизму којим се наше тело брани од неке трауме, и колико год то деловало луцидно и бизарно, истина је да природа никада не греши. Подарила нам је смех као одбрану од свега ружног што може да нам се догоди у животу. Ко смо ми да преиспитујемо савршеност природе? Треба само да се смејемо.
Да ли је велики изазов истрајати у једном лику толике године?
- То је мач са две оштрице. Морате да имате заиста снажан ментални склоп за маратон од 16 година, поготово ако желите да останете одани свом лику и да не дозволите да он постане монотон. Нисам од оних глумаца који одрађују посао. Део ове серије сам јер заиста волим Кребтрија и уживам да радим епоху. Већ 16 година свакодневно живим једну рутину која ми се увукла под кожу. То је сада већ уходан процес. Осим што се умијем и обучем, готово ништа више не радим код куће. На сету се по доласку чак и бријем. После тога одлазим код фризерке где, док ми она намешта чувену Кребтријеву фризуру из 19. века и лепи зулуфе, читам сценарио за тај снимајући дан. После тога је на реду шминка, а затим пресвлачење. И тако је готово сваког дана већ 16 година. Када је реч о Кребтријевом лику, који је десна рука Мурдоку и докторки Џулији Огден у решавању случајева, трудим се да унесем што више импровизације у његов карактер, наравно у дозвољеним оквирима, јер је та његова откаченост оно због чега га је публика и заволела.
Поменули сте да волите да снимате серије из епохе. Како вам се чини то путовање кроз време у 19. век? Постоји ли нешто из нашег времена што бисте једном приликом понели са собом?
- Уживам у нашим костимима и том неком споријем темпу којим се живело пре век и по.
Али ако мислите да су људи тада имали мање проблема, грешите. Само су више користили мозак за њихово решавање, а мање се ослањали на справице и моћ вештачке интелигенције. Оно што ми је занимљиво у вези са "Мурдоком" је то што се ова серија у ствари бави зачетком форензике и свих оних метода које су полицијски рад унапредиле брзином светлости. Сјајно је искуство бити на почетку те револуције. А када је реч о другом делу вашег питања, дефинитивно бих са собом назад у 19. век понео конзолу за видео игрице. Сматрам да би Кребтрија то баш опустило у паузи између случаја (смех). Колико би му користило у полицијском раду, то већ не знам.
Ваш стендап серијал живи већ осам година. На који начин је "Још се држим" обогатио вашу каријеру?
- Чини ми се да ми је ова помало хибридна ТВ форма сјајан вентил од обавеза које имам у "Мурдоку". Игром случаја много се допао и публици, тако да сам благословен да у исто време снимам две потпуно различите серије у којима уживам, а да обе имају велику популарност. Овај стендап ријалити, да га тако назовемо, осмишљен је као моја велика путничка авантура по канадској провинцији током које обилазим мале градове у којима живот није тако лак, а они ипак опстају. Ту разговарам са локалним мештанима о њиховим проблемима, откривам како они живе и са чиме се све боре да би очували своје заједнице.
Ово је форма која ме је животно много обогатила. Волим рад са људима, а кроз ову серију успео сам да доживим право животно искуство у његовом сировом и неушминканом облику.
Потичем из мале средине, и знам колико живот може да буде тежак далеко од свих угодности које пружају велике урбане средине. Најјаче оруђе и оружје људи који живе у тим малим срединама је њихова снага. Увек ме изненади колико смо захваљујући свим бенефитима које нам је донео модерни свет запоставили своје инстинкте, а кад оставите све по страни, они су нам једина стварна гаранција да ћемо сутра преживети.
Да ли сте се и кроз лик Кребтрија вратили тим инстинктима и можда научили неки скривени таленат који би вам помогао у ситуацији да сутра морате да се ослоните само на себе?
- Ухватили сте ме (смех)! Признајем, осим вештог баратања полицијском капом, нисам научио ништа. Али још није касно да исправим ту грешку.
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)