СРЦЕ ЈЕ НАЈСЛАБИЈА ТАЧКА СВАКОГ МУШКАРЦА Крис Нот: Ако изузмемо "Секс и град", моје најзначајније улоге повезане су са полицијским послом

УПРКОС томе што глумац Крис Нот (68) у својој биографији има култне наслове попут франшизе "Ред и закон", серије "Добра жена" или трилера "Праведник", сасвим је јасно да ће ова холивудска звезда заувек остати господин Зверка из непоновљивог "Секса и града".

Фото:Фокс

Тренутно га на каналу Фокс крајм гледамо у кримићу "Нестали" (радним данима од 23.00) што је био и повод да у ексклузивном разговору са Нотом за "ТВ новости" откријемо нешто више о његовој склоности ка полицијским процедуралима, али и да га питамо како се носи са славом серије која му је обележила каријеру и чињеницом да га већина гледалаца у којој год серији или филму да глуми доживљава као вечиту, а несуђену љубав Кери Бредшо.

- То је нешто са чиме сам се давно помирио. Постоје улоге које вас обележавају и то је био случај и са Зверком. Не жалим због тога. Овај јунак је већ 20 година неизоставан део мог живота, и дугујем му предивне успомене. Наравно, пре тога сам пет година и 111 епизода, као Мајкл Логан, био део серије "Ред и закон", али сада то из ове перспективе гледам као други живот - објашњава за "ТВ новости" Крис Нот кога, осим у серији "Нестали" на Фокс каналима, већ две сезоне гледамо и у серији "Праведник", ТВ адаптацији истоименог холивудског блокбастера у ком је главну улогу тумачио Дензел Вошингтон.

Фото:Фокс

Шта је то што вас непрекидно враћа "униформи"?

- Ако изузмемо "Секс и град", некако су моје најзначајније улоге увек на неки начин биле повезане са полицијским послом. Немам неку приватну склоност ка ролама и пројектима тог типа, али претпостављам да кастинг менаџерима и продуцентима због своје грађе, али и те везе са серијом "Ред и закон" увек делујем као добар избор за неког инспектора, полицајца или детектива. Чини ми се да се тај шаблон, иако у серији "Секс и град" немам везе са снагама закона ,"преписао" и на ролу Зверке. Јер он је снажан и ауторитативан алфа мушкарац, мачо прототип, онај ког би све жене на неки начин волеле да освоје управо због те чињенице што је неосвојив. Моја судбина је, изгледа, да будем тај неосвојиви алфа.

Као што сте и сами рекли, већ дуго сте у кожи снажних мушкараца. Имају ли они неку слабу тачку?

- Као и свим људима на свету, срце је увек највећа слабост. На томе падају и највећи.

У серији "Нестали" још једном сте у улози полицајца. Ипак, прича је овог пута другачија. Је ли вас управо то привукло овом пројекту?

- Цео концепт био ми је од почетка веома занимљив. Обично у полицијским серијама јурите злочинце и трагате за телима. У овој серији, међутим, то уопште није случај. Злочини су стари годинама, а мој посао као инспектора састоји се у томе да донесем утеху ближњима тих жртава за које је живот стао оног тренутка када је неко њихов нестао. У овој серији заправо се бавимо траумама и последицама оних који су на било који начин уплетени у трагедију. Акценат није толико на самом процесу истраге колико на животним причама људи повезаних са злочином.

Имате необичног помоћника у овој серији.

- Гледаоци су навикли да у тандему раде полицајци. Међутим, моја десна рука је девојка која је као мала, са неких 5 година, и сама била жртва отмице. Дуго је држана у заточеништву, а ослободила се тако што је побегла. Ја сам био умешан у њен проналазак и на неки начин она је одрасла уз мене. Мој јунак био је јој заштитник, али и ментор. Захваљујући обуци коју смо заједно прошли она је успела да победи своје трауме, али и да допринесе у решавању осталих сличних злочина. Свакодневно нестаје много људи, нарочито деце. Оно чему су нас учили родитељи да не узимамо поклоне од странца, или да не улазимо са непознатим људима у аутомобил, данас више једноставно није довољно. Изложени смо опасностима са свих страна, а интеренет уз све благодети носи и највећи ризик. Тамо су сви странци.

Постоји ли та нека "тајна нит" која повезује све јунаке које сте дочарали на малом екрану и великом платну током протеклих деценија?

- Чини ми се да их највише повезујем ја. Не могу да се препознам у њима, али сам им бескрајно захвалан на сваком новом делу моје личности који сам открио у себи тумачећи их. Сви ми носимо у себи помало Зверке, борца за правду, психолога, детектива... Ситуације у којима се нађемо током живота откривају нам која од тих црта је у нама најснажнија и која нас чини оним што јесмо.

На који начин вам је Зверка променио живот?

- Ако оставимо по страни све што је свима познато и што сви очекују, рекао бих да ми је Зверка, пре свега, направио хаос од живота. Где год се појавим, људи очекују да виде управо њега. То траје откако су људи почели да ме препознају захваљујући овој серији. Међутим, до велике промене дошло је оног тренутка када су измишљене ове нове верзије мобилних телефона. Од  тада обожаваоцима више није било довољно да вас препознају на улици, већ свако жели и да се сликате. Та селфи ера ми је пала најтеже.

Јесте ли овако замишљали своју глумачку каријеру када сте почели да се бавите овим послом?

- Вероватно сви који желе да се баве глумом у себи носе ту неку дозу егзибиционизма. Свесни смо тога да ћемо са првом улогом прихватити и ту дозу одговорности коју носи са собом изложеност у јавности. Ипак, никада не можете бити до те мере спремни на све оно што популарност доноси. За мене је то био потпуни губитак анонимности. Због глуме сам замрзео Њујорк. У свом граду сам почео да се осећам као туристичка атракција. Требало ми је много времена да се привикнем на то да где год се појавим људи зуре у мене. Тај осећај не може се описати чак ни као непријатност. Ако не савладате у себи све што носи популарност, лако можете попустити под њеним теретом.

На који начин сте се ви изборили са тим?

- Нисам допустио да ме слава самеље. Нисам устукнуо пред њом и пред погледима непознатих људи. И даље се возим метроом и градским превозом као што сам чинио пре три деценије. Не скривам се иза наочара или качкета. Једноставно сам се помирио са тим ко сам. Мада, захваљујући мојој каријери уверио сам се у истинитост старог индијанског веровања да камера и објектив краду душу. Мени су украли онај део душе који ме је чинио обичним грађанином. Сада сам један необичан човек који на улицама свог града покушава да прође што је неприметније могуће. Ако не успем у томе, то је део који сам морао да платим камери за популарност коју ми је донела. Није ми тешко да живим са тим.

Foto: Фото:Фокс

POGLEDAJ GALERIJU

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације