ИМАМО ДРВО ЗНАЊА, НЕДОСТАЈЕ НАМ ДРВО МУДРОСТИ: Џернаил С. Ананд, индијски писац, филозоф и председник Међународне академије етике

САВРЕМЕНИ свет, нажалост, напред гурају оружје и интереси а не песници и филозофи.

Фото: Бранислав Лучић

Историја човечанства натопљена је крвљу и ратовима. Књижевност је нешто сасвим супротно, али свет није заинтересован за њу већ за трговину, надмоћ, нове технологије...- каже, за "Новости", др Џернаил С. Ананд (69), писац, филозоф и председник Међународне академије етике, који је крајем прошле недеље у Матици српској у Новом Саду приредио предавање "Дијалектика духовности и етички императив".

* У Нови Сад долазите из Италије где вам је уручена награда са именом Луција Енеја Сенеке, филозофа из IV века пре нове ере,али примећено је да с посебном радошћу истичете "Повељу Мораве" Удружења књижевника Србије. У чему је њена магија?

- Први пут сам у Србији. Требало је прошле године да дођем да примим "Повељу Мораве", спремао сам се на пут, али моја супруга се разболела и морала је у болницу, па сам одустао.Награду је примио амбасадор Индије уместо мене. Веома је љубазно од српског удружења писаца што су ми је доделили. Први мој утисак је да су Срби попут Индуса, народ топао, гостољубив и срдачан. До пре месец дана др Маја Херман Секулић, песникиња и потпредседница Међународне академије етике, била је једина моја веза са Србијом а онда сам на скупу на Универзитету у Пунеу, упознао и Матичиног председника проф. др Драгана Станића и први пут чуо за Летопис, књижевни часопис који у континуитету једини у Европи излази два века. То је фасцинантно. Пресерећан сам што ће моје предавање које сам приредио у Матици бити објављено у Летопису.

Фото: Бранислав Лучић

* Нагласили сте у том предавању да данашњи свет не уочава разлику између духовности и религиозности. У чему се састоје те разлике?
- Религија је повезана са неким формалним стварима - како ћемо се понашати, шта ћемо обући и слично, а духовност је оно о чему размишљамо. Духовност подразумева дух, унутрашњи живот. Дух значи да припадамо универзуму. Са те тачке гледишта сви смо ми браћа. Моје становиште је мало другачије. Све је креирала виша инстанца. Сви смо повезани, припадамо једни другима али припадамо и природи и повезани смо и са њом. Постоје демони, ратови, као сада, али моја порука је да смо део природе, треба да поштујемо животиње, биљке, воду, ветрове... Они раде свој посао са неком врстом достојанства а, ми, људи, требало би да смо паметнији.

* На које начин духовност уједињује цео универзум?

* Публици Матице српске занимљива је и ваша теза да су богови сваком бићу доделили одређену суштинску интелигенцију, али да ако покушамо да прикупимо вишак знања, то постаје контрапродуктивно?
- Као што видимо, наша цивилизација је на врхунцу људског знања. Технологија је помогла човеку на хиљаду начина да живи удобно. Али, упркос свему, срећа измиче човечанству. То је зато што су људи стекли више знања него што је за њих добро. Наша цивилизација је изграђена на знању. Сотона је био посебно заинтересован за знање. Зато је навео Адама и Еву да прекрше божанску заповест и да поједу забрањени плод, јабуку. Знање је уништило невиност која је суштински атрибут људског стварања. Људи су користили знање да униште природу. Знање је довело до империје у којој су мир, срећа и радост отишли на дуги одмор.

Фото: Бранислав Лучић

* До када ће бити на "одмору"?
- Све док не превлада мудрост. Постоји дрво знања, али не и дрво мудрости. Духовност треба да упали ту мудрост.

* Какво је тренутно стање у индијској књижевности?
- Велике компаније имају своје фондације и живе искључиво у садашњем времену. Академија за културу кровна је институција многих културних установа. Врло је стара, бави се књижевношћу као централном темом. Али, не може да се нађе код нас ниједан књижевни часопис који траје толико као ваш Летопис. У Индији најпознатији писци пишу популарне књиге и од тога зараде новац, а постоје и они, попут Сузане Арундати Рој, која је и борац за људска права. Такви књижевници пишу у жељи да новим генерацијама оставе у наслеђе нешто вредно и трајно.

Фото: Бранислав Лучић

* Од 170 књига које сте написали о енглеској поезији, укључујући и дела из белетристике, публицистике и филозофије, ипак, највећи број ваших наслова је на енглеском језику?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације