ОЧУЂЕНО ДО КРАЈА: Одлазак Адама Пуслојића, једног од најаутентичнијих српских песника

ЈЕДНА од најаутентичнијих личности српске ововремне поезије је песник, преводилац и неуморни авангардни подухватник Адам Пуслојић.

Фото З. Јовановић

Последњег дана минуле 2022. године ражалостила нас је вест о његовом одласку преко високог усудног брега. У његовом стваралачком опусу је неколико десетина објављених песничких књига и стотине превода из румунске књижевности на српски језик и обрнуто. Отуда је почасни академик Румуније и члан многих угледних књижевних асоцијација у свету. Добитник је и најугледнијих признања овде у Србији и иностранству - посебно у Румунији, Италији, Немачкој, Северној Македонији... Између осталих: Вукова награда, "Васко Попа", "Милош Н. Ђурић", "Милан Ракић", "Песничко Жезло", "Никола Тесла", "Прстен Деспота Стефана", "Михај Еминеску", "Лућијан Блага", "Никита Станеску"... Живео је и радио у Београду и Кобишници код Неготина.

Суштински, био је непрестано у средишту нових пројеката и трагања за новим и другачијим проговором - основао је и осмишљавао крајем протеклог двадесетог века: Радионицу девет и Клокотристички покрет, као одговор на једно превише потрошено стање на културној сцени Србије, заговарајући авангардне ситуације и немирење са светом обележеним духовним замором... Његов библио опис захтева много више простора и казивања о свему што је до сада урадио и објавио, а посебно већи увид у низ припремљених књига у рукопису. Овог пута, осврнућемо се само на неколико његових остварења, карактеристичних за поетику по којој је био препознатљив:

У "Музеју црне Крајине" Адам Пуслојић је испредао самосвојну "нит мене" - заправо, указујући на културну баштину и све оно што су ђаци и учитељи, потомци и преци, давали Гимназији у Неготину. У првом реду, то су садржаји живота и смрти, узнесења и борења за очување националног идентитета. Овај луцидни песник, ту нит именује као "излатну нит своје крви" и по својој вишезначности најближој оној пупчаној, судбинској и нераскидивој од првог погледа ка небу са родног прага у само космичко језгро, одакле човек започне свеколико путовање и благодату пустоловину.

У нашим очима, читајући стихове Адама Пуслојића, оживљени су и реконструисани: каструм храмови, тврђаве и базилике, град-маузолеј Феликс Ромулијана, Трајанов мост, неготинско поље осенчено погибијом вековитог крајинског штитоноше Хајдук Вељка, поезијом Симе Милутиновића Сарајлије, Његошевим умствовањем и Вуковим сведочанствима, кумствима светим и побратимствима вечним. Отуда је ова песничка књига била дуг месту свога младалачког сазревања и узрастања ка историји колико и митским недогледима сваки пут баш онако како сам песник наглашава "Да нам и Господ свеисто види. И да нам песма буде зарадосна, а молитва нам више дар, но узимање"...

Адам Пуслојић / Фото И. Маринковић

У песничкој књизи "Окајнице" пријатељовање је златна нит овог песничкој језика, у којем поред најдражих, својих родитеља свудприсутних, и други укућани су љубављу пуњени, не само речима већ и ћутањима понекад чујнијим од свега до сада реченог...

Песник у кратком запису покушава да дешифрује сопствену недефинисаност или недостајуће, а битне податке у личној карти. Отуд, уз "Окајнице" ставља знак питања, а уз могући одговор у контекст реченог и прећутаног - исказ то сам ја - обележава узвичником. Уз то, читаочеву недоумицу, поставља насупрот тих чињеница једнако стварних и надреалних.

Запис поводом песничке књиге "Тесламентарно", својевремено сам назвао песмотворно а очуђено - до краја. Чини ми се да тај наслов покрива поетичку пуноћу поезије Адама Пуслојића, иако је у том тренутку записивања могао да буде предговор ове најновије књиге, којој је сам Адам Пуслојић дао извесне путоказе и имагинативна значења, неопходна за дубљу читљивост. Заправо, у договору са својим лирским јунаком и сабеседником из самог космичког средишта - Николом Теслом, који на планетарно знаној фотографији, држи у рукама књигу тек написану... У сваком случају, вероваћемо Адаму Пуслојићу на реч - поготову, кад износи довољно аргументације пред нас - његове читаоце: "Још док сам ову књигу стихова писао, навирала ми је у ум помисао: Никола Тесла у ствари чита управу ту моју књигу 'Тесламентарно' за коју је знао да је морам написати..." Елем, реч је о путовању кроз - време! То је у осталом био један од основних експеримената који је и сам најавио на прелазу у своју езотеричну фазу истраживања. Случај живе "космичке атемпоралности"! "Тесла је, јасно, отишао у будућност и уживао... Да види мене како пишем своје дело... Све друго је предговор, пре - говор. Говор из речи још неизговорених, а камоли написаних, било би мање значајно и недовољно за откључивање затајне, увелико шифроване браве, под бројем 1943. - бројем године одласка Николе Тесле у космос и године доласка Адама Пуслојића у родну Кобишницу - међу Крајинце..."

Заиста, истинском песнику, уз то непорецивом потомку Теслином, на известан начин сав песнички језик је у функцији прибављања и других духовних својстава, светлосних, надасве... Отуд, ова поезија постаје незаменљив трансформатор језика и оног метафизичког слоја саобразног аутобиографизмима и колективим именовањима хрисоликости у заједништву и заветништву...

Фото П. Митић

Вољеној љубав отежава

Победили смо! То је све што могу знати

о славном учинку ове наше лирске

и епске сатрапије.

Линија живота и не држи више до мене

Већ се једва и назире на позадини

тмасте заставе неба, којом, гле,

увелико машу нека деца и ветар.

И мојој вољеној љубав отежавају.

Жив јесам и још то могу оглумити

попут Јорикове беле лобање у тој

задрхталој руци Хамлетовој. Чуј

да му ум своде на "Бити или - не!"

Или тако некако, дотрајало већ сасвим.

Још једино његов гробар

зна истину о смрти све до краја.

Али је препушта устима Офелије.

"Цвету - цвеће!", Хамлет је дарива,

јер и зна да - мртва уста не говоре

нити истину од Господа нама дату,

а и коју Офелија уме да прећути.

Вољеној истина љубав отежава,

то из основа научити мора, а тако

(јер Бог је у току) да то песницима

Дванаест заповести буду - десет.

Препоручујемо

Култура

0 0

ТУГА: Преминуо песник Адам Пуслојић

01. 01. 2023. у 14:15

Култура

0 0

УЗВИШЕНИ ВЕНАЦ СТИХОВА: Представљено ново допуњено издање антологије "Златни век српског песништва"

09. 12. 2022. у 13:33

Друштво

0 3

СРЕЋНИ НАРОДИ НЕМАЈУ ИСТОРИЈУ Уместо некролога: Овако је говорио Рајко Петров Ного, велики песник и књижевник

04. 12. 2022. у 18:00

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Роман о свима нама

13. 12. 2022. у 11:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације