ОТАЦ НАШЕ МОДЕРНЕ УМЕТНИЧКЕ СИНЕСТЕЗИЈЕ: Владану Радовановићу припало признање Статуета "Даринка Матић Маровић"

Б. Ђорђевић

28. 12. 2022. у 14:12

У ОКВИРУ прославе 65. годишњице Универзитета уметности, професору Владану Радовановићу уручена је новоустановљена награда, Статуета "Даринка Матић Маровић".

ОТАЦ НАШЕ МОДЕРНЕ УМЕТНИЧКЕ СИНЕСТЕЗИЈЕ: Владану Радовановићу припало признање Статуета Даринка Матић Маровић

Фото: П. Митић

У образложењу које је потписао Светозар Рапајић, професор емеритус, стоји да ако је ико заслужио да као први буде награђен овим признањем, за које се у пропозицијама каже да се додељује алумнима или професорима Универзитета уметности за врхунска уметничка дела у којима се спаја више уметничких дисциплина, онда је то Радовановић.

- Владан Радовановић је својеврстан феномен наше уметности друге половине двадесетог и почетка двадесет првог века. Још од раних педесетих година он се упутио у трагање кроз шуму синтезе уметности и никад више из те шуме није изашао, него је трагао све дубље и дубље, у доба када су ту шуму тек понеки опрезно гледали са стране. Био је посвећеник, потпуно аутентичан, није припадао ниједној уметничкој групи или покрету, антиципатор будуће уметности - истакао је Рапајић и додао. - Његове синтезије и полимедије проистекле су из дубоке унутрашње потребе, а не из инспирације неким другим авангардним покретима. Оне су самородне и аутономне, различите од других новијих облика миксмедија, мултимедија и слично. Почео је своје уметничко трагање у доба када је идеја о вишемедијској синтези у нашој средини била мање или више одсутна, па је и дуго после тога његова естетика представљала чудан изузетак. Иако је добијао и значајне награде, као посвећени усамљеник ван културног естаблишмента, притом неспособан за сопствену промоцију, дуго није био у фокусу јавности. Тек у скорије време та неправда је постепено почела да се исправља. Данас је већ јасно да је он отац наше модерне уметничке синестезије, па и кроз синтезу уметничке креације и теоријског промишљања.

Професор Радовановић је поводом ове престижне награде, за "Вечерње новости", рекао:
- За мене је ова награда веома значајна најмање из три разлога. Пре свега, додељује је институција коју чини концентрација посленика праксе и теорије у свим уметностима у нашој земљи.

Фото: П. Митић

Затим, ово је први пут, после 65 година моје праксе синтезе различитих уметничких медија и теоријског промишљања о тој синтези, да примим овако високо признање за свој укупан рад у тој области.

У погледу новијег вида стваралачке праксе у истој области - новијег у односу на позориште, балет, филм - 1957. године начинио сам план и макету свог првог полимедијског рада Тактизон-покрет-звук. У почеку сам своју поетику синтезе уметничких медија звао полимедијем, а потом сам је преименовао у синтезијску уметност. Поред више планираних пројеката, у значајнија реализована дела синтезијске уметности улазе Варијације за ТВ, Кратка аутобиографија, Сазвежђа, Линеарија и А Галаксија около сија.

Напоредо с неговањем праксе синтезе уметничких медија, текло је и увиђање својстава те области, дакле активност коју су стари Грци називали "теоријом". Основу те теорије представља разликовање области што обухвата све видове синтеза медија, а коју сам назвао "вишемедијска уметност", и мог предлога синтезе који сам назвао "синтезијска уметност". Вишемедијска уметност обухвата све начине повезивања два и више медија што дејствују на различита чула, у опсегу од пуке истовремености до стапања у детерминистичку целину у виду објекта, инсталације и секвенцијелности са извођачима или без њих. Моја синтезијска уметност, као један вид вишемедијске уметности, поред заједничких својстава са осталим видовима вишемедијске уметности, поседује и специфична својства. У њој се, према детерминистичким принципима, врши синтеза и електронских и неелектронских медија, и настоји се да се та синтеза оствари из једног духовног центра.

БОНУС ВИДЕО: СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

САДА ЈЕ СВЕ ЈАСНО: Ево ко су потенцијални ривали Србије у баражу Лиге нација