ЖИВОТ ЈЕ ПОСВЕТИО ХИЛАНДАРУ: Држава се одужила потомцима доброчинитеља Ђорђа Роша

НАША земља коначно је вратила бар делић онога што је Ђорђе Рош дао за њу! У рукама кћерке овог српског ратног хероја, јунака одбране Београда 1915, пилота и инвалида из Великог рата, великог дародавца цркве, обновитеља Грачанице и спасиоца Хиландара, поново је део имовине коју је ова важна породица некада имала, а који јој је 1955. конфискован. Део који није могао да буде враћен у натури, одлуком Агенције за реституцију новчано је обештећен.

Фото П. Митић

Тиме је бар на неки начин задовољена правда за човека који је тако много дао за отаџбину, а није му дозвољено у њој ни да се сахрани. Зато је Ђорђе Рош једини цивил сахрањен на хиландарском гробљу, откад се упокојио, 1977. Његов гроб налази се испред костурнице хиландарских монаха и виде га само ретки ходочасници.

У власништву Рошових поново је зграда на Зеленом венцу, у којој се налазила некада чувена кафана "Златна моруна". У њој су се окупљали Гаврило Принцип и други младобосанци у Београду, пре атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Занимљиво да је породица једна од свега неколико којима је одређен максималан износ обештећења од 500.000 евра, иако је вредност њихове имовине била далеко већа.

Фото Б. Рајчевић

Ђорђе Рош био је ратник, трговац и привредник, мецена, колекционар, полиглота, дипломата, почасни конзул, спортиста и добротвор. Прикупљањем новчане помоћи и донацијама, са принцем Томиславом Карађорђевићем спасао је манастир Хиландар, да не пређе у грчко власништво. Говорио је четири страна језика. Био је пилот у Првом светском рату.

Још као малолетни, он и његов брат Душан прикључили су се као српски добровољци у балканским ратовима, а затим ступили у војну академију. Рошови су били чувена немачка породица. Инжењер Себастијан Рош, Ђорђев и Душанов отац, дошао је у Србију у време краља Милана као стручњак за изградњу железнице. Прешао је у православље, узео за славу Светог Ђорђа и по њему дао име најмлађем сину.

ДОБРОТВОР Ђорђе Рош са игуманом и монасима у Хиландару 1961. Фото Архива "Новости"

Ђорђе је први пут рањен на Церу, а други пут у јуришу с мајором Гавриловићем, током одбране Београда. Те велике и тешке дане описао је у мемоарима "На Дунавском кеју", објављеним 1931. Немци су га излечили и послали у логор. Успео је да побегне и стигне до Солунског фронта, где је иако инвалид, наставио да ратује. После рата, он и брат отишли су из југословенске војске, у којој су кључна места добијали дојучерашњи хабзбуршки официри. Захваљујући породичним везама, постали су успешни пословни људи. Између осталог, пословали су са немачким индустријалцима и куповали оружје за југословенску краљевску војску. Тако су војсци успели да набаве "месершмите", у то време најбоље авионе у Европи. Управо они су оборили највише немачких летелица, у априлу 1941, али је, такође, због њих Ђорђе проглашен сарадником окупатора.

Занимљивост је да је после пуча 1941, југословенска влада на челу са генералом Душаном Симовићем овластила Ђорђа за преговоре са немачким дипломатама, да би се избегао рат.

Он, међутим, није стигао до Хитлера.

Породица Рош је емигрирала у Немачку, 1944. Од 1961. Ђорђе све чешће посећује Свету Гору и манастир Хиландар, који је у то време био у прилично тужном стању. У договору са малобројним братством, предузима кораке за његову обнову, па се четири године касније и насељава на границу са Светом Гором. Основао је Комитет за обнову манастира, у коме је, са принцом Томиславом, сакупљао по свету новац. После делимичне обнове, од новца који су Ђорђе Рош и принц Томислав сакупили, изграђена је савремена Хиландарска библиотека.

Фото skenirano B Subasic

Ђорђе је преминуо 1977, изненада, на путу ка Хиландару. Својевремено је то као своју жељу и записао: "Желео бих да умрем напрасно, на стени обале Јегејског мора, лицем ка Светој Гори и Хиландару." Мада је желео да почива у манастиру Раковица, поред оца и мајке, тадашња Удба му то није дозволила.

Рехабилитован је тек 2008. Захтев за реституцију поднела је његова кћерка Јерица Инга Рош. Поступак је трајао пуну деценију, да би Агенција 8. фебруара ове године донела решење о враћању имовине, које је постало правноснажно 1. марта.

Пуномоћник Рошове наследнице, адвокат Сергеј Ћуретић, објашњава да ће његова клијенткиња обештећење, с обзиром на своју доб (91) добијати у наредних пет година, а држава за њега гарантује обвезницама. Додаје и да закупци у згради у којој се налазила "Златна моруна" имају право закупа још три године.

Фото skenirano B Subasic

Ћерке уз Србију 1999.

РОШОВА кћерка, коју су звали Јелена, наставила је очевим стопама, па је прикупљала хуманитарну помоћ за нашу земљу током НАТО бомбардовања 1999. У Србију је, са сестром, донела и очеву заоставштину: оригиналну заставу из Првог српског устанка, униформу и сабљу краља Александра Карађорђевића, слике Паје Јовановића и друге вредне експонате. Гардероба Рошових, остала после конфискације кућа у Катићевој, завршила је у Музеју примењене уметности, а личне ствари у Народном музеју у Чачку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације