ИЗВОЂАЧ УБИСТВА КРАЉА ПОСТАЈЕ КОМАНДАНТ НАТО СНАГА ЗА ЕВРОПУ: У Источном Берлину отварају заборављену страницу историје

ПРОТУТЊАО је Други светски рат. Политичка карта Европе је измењена. Две немачке државе су у њеном центру.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Година је 1957. Сваки велики историјски догађај, који је изазвао велике међународне потресе, подложан је, у различитим временима, различитим тумачењима. И управо то се догодило у Источном Берлину, 23. маја, када се  у  јутарњем издању листа “Нова Немачка”, на предњим странама, на којима се, по већ устаљеним правилима, уредништво бавило актуелном домаћом или страном политиком, појавио  један необичан текст. Источни Немци, готово двадесет и три године после убиства краља Александра у Марсељу (9. октобра 1934), поново отварају ову, такорећи, заборављену страницу историје.

Суштина овог новинског штива била је у тврдњи да је капетан Ханс Шпајдел 1934. године, као помоћник немачког војног аташеа у Паризу, по Геринговом наређењу извео супертајну операцију “Тевтонски мач”. Циљ овог подухвата је атентат на југословенског краља, операција у којој је страдао и француски министар иностраних послова Луј Барту. Целу операцију, пише новинар “Нове Немачке”, организовао је Шпајдел, уз помоћ својих агената који су до танчина пратили све мере обезбеђења краљеве посете Француској, и на тај начин омогућили непосредним извршиоцима, усташама и ВМРО, да изврше атентат.

О непосредном ефекту овог текста нису сачувани трагови ни сећања савременика, сем да  је разголитио политичку прошлост бившег хитлеровског генерала Ханса Шпајдела, који је тада постао главнокомандујући копнених снага НАТО у Европи.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Међутим, непуна два месеца доцније, тачније 18. јула, те исте 1957. године, у Президијуму Савета националног фронта Немачке Демократске Републике, одржана је међународна конференција за новинаре коју је и организовао Президијум Савета националног фронта Немачке Демократске Републике. Извештачима светских листова предочени су докази за све тврдње изнесене у листу “Нова Немачка” против Хитлеровог следбеника, тадашњег капетана Ханса Шпајдела. Званични представници источнонемачке државе поделили су новинарима копије три  документа, јединих сачуваних, како су посебно истакли.

Ти документи су заправо били писмо рајхсминистра авијације Хермана Геринга упућено у Париз капетану др Хансу Шпајделу 1. септембра 1934. године, а затим Шпајделов одговор од 3. октобра 1934, у коме се прецизира да су све припреме за операцију завршене. Трећи документ био је прилог уз Шпајделово писмо, односно извештај немачког шпијуна Г. Е. Хаака с тачним описом руте кретања краља Александра по доласку у Марсељ.

* * * * * * * * * * *

Из Париза Герингу јављају: Владо шофер је спреман

ПРВИ ДОКУМЕНТ - Герингово писмо Шпајделу од 1. септембра 1934. године:
„Господину капетану др Шпајделу - лично -

У прилогу Вам шаљем два наређења фирера и рајхсканцелара у вези са операцијом „Тевтонски мач“ и инструкције које је разрадио истраживачки биро мог министарства за њено остваривање.

Одмах по упознавању наређења уништити. О извршењу обавестити.  Геринг“
Писмо са својеручним Геринговим потписом и одређеним директивама било је по специјалном куриру достављено Шпајделу у Париз. Печат амбасаде и ознака „3. 9. 34“  показују да је оно стигло примаоцу три дана после одашиљања.

Шпајделово одговор носи датум тачно месец дана после тога - 3. октобра 1934:
Господине генерале,

Дозволите да Вас обавестим да је у складу са Вашим наређењима припрема операције „Тевтонски мач“ већ завршена.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Ја сам са господином Ванчом Михајловом подробно размотрио све расположиве могућности. Решили смо да операцију извршимо у Марсељу: тамо ће се срести оба лица која нас интересују. „Владо-шофер“ је спреман.

У прилогу Вам шаљем копију писма господина др Хака од  1. 10. ове године.

С дубоким поштовањем увек одан Вама Ханс Шпајдел“. 

Ово писмо је Шпајдел својеручно потписао. У прилогу се налази писмо које је Шпајделу упутио немачки шпијун Ханс Хаак 1. октобра 1934:

„Драги Шпајдел!

На Вашу молбу саопштавам следеће: Званична свечаност у вези државне посете биће у Паризу. На дочек у Марсељ поћи ће Барту и генерал Жорж.

Према декрету који је 21. маја 1932. године потписао председник Лебрен одговорност за одржавање реда и мира наложена је Сурте насионал и то баш генералном надзорнику Систерону.

Александар ће стићи на обалу у Марсељу. После првог дела церемонијала Александар и његови сапутници Барту и Жорж кренуће отвореним аутомобилом из Старе луке према Префектури.

Приликом кретања по граду аутомобил ће проћи главном улицом Марсеља Ла Канабјер и улицом Сен-Фереол. Пред Префектуром биће свечани церемонијал, Александра ће поздравити народ. Трг испред Префектуре и улица Сен-Фереол биће закрчене гомилама људи.  Пут кретања свите биће подељен на два дела за чије ће обезбеђење бити коришћено само 1.300 људи спољне полицијске службе.

Уколико се свечана поворка буде кретала полако, обезбеђење са деоница којим је већ прошао аутомобил пребациваће напред за појачање обезбеђења следећих деоница,
Војске за очување реда неће бити. Према речима Де Лафоркада, оружана пратња мотоциклиста која је била предвиђена биће укинута. О томе ћу Вас накнадно обавестити. Увек Ваш Ханс Хаак“.

Објављена документа, без обзира на то што су непотпуна, несумњиво потврђују једно: организатори и инспиратори терористичког акта у Марсељу биле су главешине фашистичке Немачке. Управо они су овом злочину дали шифровани назив -  операција „Тевтонски мач“.

Ова конференција за новинаре изазвала је поприличну гужву у светским медијима, нарочито у оним из источног лагера. Само у Југославији је био тајац. Ниједан дневни лист није пренео ни реч  из Источног Берлина. .

За разлику од званичног Београда, у Источном Берлину не мирују. Ангажују познати филмски брачни пар, режисера Ендруа Торндајка и његову супругу Анели, који снимају документарни филм “Тевтонски мач”. Али то није крај ангажмана источних Немаца. Ендру и Анели, уз помоћ најпознатијег публицисте из Источног Берлина Карла Радаца, објављују и књигу под истим насловом. Издавач књиге је, ни мање ни више, било Министарство за националну одбрану Немачке Демократске Републике.

* * * * * * * * * * *

Источнонемачке службе разрешавају „марсељски чвор“

ШТА ЈЕ ТО ШТО је источнонемачке службе и Министарство одбране толико заинтригирало да наједном хоће да разреше “марсељски чвор”, да тада, после више од две деценије, откривају ко је био у позадини ликвидације југословенског суверена. Када се прелиста књига и види да је атентату на Александра посвећено двадесетак страна, лако се дође и до одговора. Циљ комплетне акције са источне стране Берлинског зида био је Ханс Шпајдел. Некадашњи капетан и помоћник аташеа из Париза, у међувремену је постао западнонемачки генерал-лајтнант, па у априлу 1957. године и  главнокомандујући копнених снага НАТО за средњу Европу са седиштем у Фонтенблоу у Француској. И поднаслов књиге је: “Велика каријера малог шпијуна”.

Шпајдел ће, пре вртоглаве послератне каријере у Западној Немачкој и у НАТО, остварити завидан успон у Хитлеровој војсци. Био је генерал и начелник неколико штабова.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Ко је био  Ханс Шпајдел (1897-1984) ? Његова кратка биографија би овако изгедала: Као матурант, за време Првог светског рата ступа добровољно у војску. Од 1921, као официр Рајхсвера, студира економију и историју. Промовисан за доктора филозофије 1925. У периоду 1933-1935.  помоћник је немачког војног аташеа у Паризу. За време грађанског рата у Шпанији именован је за војног аташеа где је поред обавештајних послова обучавао диверзанте Франкове Армије.

Ратна каријера: 1940 - начелник штаба Војног заповедника у Паризу (под немачком окупацијом); 1941 - унапређен у чин пуковника; 1942 - начелник Генералштаба 5. армијског корпуса на Источном фронту; 1943 - генерал-мајор; 1944 - начелник Генералштаба армијске групе Б (непосредни сарадник фелдмаршала Ромела).  Исте године бива ухапшен и све време до краја рата проводи, без суђења, у затвору, одакле га ослобађају Французи.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

ПОСЛЕРАТНА КАРИЈЕРА: Од 1950. - војни саветник канцелара Аденауера; 1954-1955 - представник СР Немачке у разговорима о њеном ступању у НАТО; 1955 - генерал-лајтнант Бундесвера; 1957-1963 - главнокомандујући Копнених снага НАТО за Средњу Европу. Због непомирљивих политичких супротности са генералом Шарлом де Голом, бива септембра 1963. уклоњен са тог положаја; 1964 - одлази у пензију и постаје председник Фондације „Наука и политика”; 1977. објављује мемоаре, под насловом Из нашег времена.

И нацистичкi генерал Р. Бамлер, један  од шефова немачке војне контраобавештајне службе  1934-1938, указује да је Ханс Шпајдел за време боравка у Паризу био обавештајац и да је званично прешао у Абвер. 

Књига и филм га оптужују, поред организовања атентата у Марсељу, и за следеће ратне злочине: 

̶  Злочини против цивилног становништва у окупираној Француској; Организација тактике  „спржена  земља“ на окупираној совјетској територији. Под његовом командом у  Вороњешкој,  Белогoрској, Харковској и Кировградској  области остала су  згаришта насељa, порушених фабрика, рудника мостова, болница, школа и железничких станица.

Забележени су и страшни злочини над цивилним становништвом; 

Издаја фелдмаршала Ервина Ромела Гестапоу. Шпајдел је Гестапoу открио све планове завереника. У прилог ове тврдње свакако говори и податак да су сви завереници стрељани или извршили самоубиствo, осим „ јунака“ ове наше приче.

И још нешто о Шпајделу. Као пензионисани командант копнених снага НАТО у споменутим  мемоарима није могао да прикрије свој однос према злочину у Марсељу:  „Са нестанком Бартуа, који је желео да овом државном посетом још више развије своју источну политику, нестао је и  један непомирљиви противник Немачке. Он је био борац за француско-совјетско зближавање, у циљу остварења потпуног окружавања Немачке.“

* * * * * * * * * * *

Брозовом режиму није одговарала истина о убиству Александра

ФИЛМ ОПЕРАЦИЈА „ТЕВТОНСКИ МАЧ“ појавио се у биоскопским салама средином 1958. године. Ехо је био много већи од споменуте конференције за новинаре и књиге. За годину дана видело га је више од осам милиона гледалаца. Амбасаде Западне Немачке у улагале су званичне  протесте  али без већег ефекта. Само у Београду није било потребно улагати протест, јер филм код нас није приказан.

Иако је реч о значајном  историјском питању, попут оне конференције за штампу која је у Југославији прећутана, такву судбину доживео је и филм. Пошто Југословенска кинотека поседује копију овог филма, прво јавно приказивање одржано је 2004. године,на седамдесетогодишњицу атентата у Марсељу.

Совјетски историчар Владимир К. Волков, који се бавио немачко-југословенским односима између два рата, посебно периодом 1933-1938, написао је књигу о овој операцији, која је објављена у Москви 1964. године. Међутим, његова студија  „Убиство краља Александра:

Хитлерова завера“ биће тек 1983. преведена и објављена код нас.

Због чега је читава ова прича у Југославији игнорисана питање је које би заиста заслуживало подробнију и вишеслојну анализу. Понашање Брозове политичке номенклатуре с краја педесетих година прошлог века лако је објаснити. Више-мање познат је став комунистичких власти према Александру Карађорђевићу.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Пре петнаестак година појавила се књига “Краљеубиство у Марсељу”, у занемарљивом тиражу и готово прећутана, која, такође,  дотиче овај проблем. Аутор је лекар Јован Качаки,  рођен у Београду  1939. године. Доктор је медицинских наука, по мајци Србин, по оцу - потомак избеглица које су у Југославију дошле после руског грађанског рата 1920. године. Годинама се  бавио  истраживањем историјата руских избеглица у Краљевини СХС.

Део живота посветио је истраживањима о позадини убиства краља Александра.

НЕОБИЧНО ЈЕ СВАКАКО и да  ни ова књига, као ни Волковљева, уз источнонемачки подухват  Операција „Тевтонски мач“ нису код нас наишли на интересовање људи од науке. Не подсећа ли то, бар малчице, на понашање европских архива који и даље у својим трезорима крију документа о једном од најорганизованијих атентата на државнике у модерној историји.

После година источно-западних препуцавања, у уједињеној Немачкој сматра се да су факсимили докумената који се односе на Марсељски атентат, а које је објавило Министарство националне одбране НДР, фалсификати. Разумљиво, бранили су команданта европских НАТО снага и човека који је дао најзначајнији допринос  у обнављању западнонемачких оружаних снага.  И ту је прича завршена. Бар што се тиче Немаца, који живе у заједничкој држави скоро три деценије.

„Источна офанзива“, како поједини аутори називају акцију из ДДР - имала је за циљ да дискредитује Ханса Шпајдела под чијом  командом су, у том тренутку, биле копнене снаге армије свих европских земаља које су улазиле у састав НАТО. Нормално је било, у време усијања Хладног рата, да супарничка страна изнесе све аргументе који доказују да је „његова војничка част упрљана низом злочина“. Ако поново приметимо да је у књизи  источнонемачких публициста, убиству Александра посвећено једва двадесет страна, намеће се логичко питање зашто је било неопходно да се фалсификују само документа о преписци Геринг – Шпајдел. Зар докази о тактици „спржена земља“ нису довољни да укажу да је „генерал са четири звездице“, највећи чин у НАТО, био доказани нациста и злочинац.

Уосталом, ако су фалсификати непорециво доказани, који су онда били мотиви Владимира Волкова да објави књигу седам година после откривања затамњених делова из биографије Ханса Шпајдела. Тим пре  што је он две године раније, на инсистирање Де Гола смењен са тог положаја.

Можда су мотиви совјетског историчара били да максимално искористе аферу између два Берлина и уклони сваку сумњу која би евентуално указивала на умешаност Москве и део њене одговорности око догађаја везаних за  9. октобар  1934. године.

Препоручујемо

Друштво

5 2

КРАЉ ЈЕ МОРАО ДА БИРА ИЗМЕЂУ УСТАВА И ДРЖАВЕ: Зашто је Александар Карађорђевић увео шестојануарску диктатуру

31. 01. 2024. у 10:47

Друштво

0 3

ЈАК ЧОВЕК СА БАЛКАНА ОПТЕРЕЋУЈЕ ЕВРОПУ: Крах галске надмености и раздобља мира на најстаријем континенту

09. 10. 2024. у 15:00

Друштво

0 3

СУДБОНОСНИ ПУЦЊИ У РАЈСКОЈ УЛИЦИ: Париске бирократе се поигравају са југословенским званичницима

09. 10. 2024. у 13:00

Друштво

0 1

ПРВИ ПУЦЊИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Девет деценија од убиства краља Александра

09. 10. 2024. у 11:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације