МИСТЕРИЈА ТРЕЋЕГ МЕТКА: Контрoверзе и недоумице у Марсељској трагедији 9. октобра 1934.

ПИТАЊА о многим контроверзама које су се појавиле трагичног поподнева 9. октобра у Марсељу поставио је и син убијеног краља Томислав Карађорђевић у својој исповести пред смрт почетком лета 2000. године.

Краљевић Томислав Крађорђевић са ауторм Историјског додатка, Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Краљевић  Томислав је открио дуго чуване породичне тајне о данима који су претходили марсејском атентату. Он је, између осталог, открио да је краљ знао за атентат, али да је у то време већ боловао од рака и да му се приближавала смрт, што објашњава зашто је Александар последњих месеци живота имао само 50 килограма. По повратку у земљу, деведесетих година прошлог века, Томислав Карађорђевић  се  обратио др Душану Дуњићу, судском вештаку и професору Медицинског факултета,  да покуша  да пронађе одговоре које је форензика могла у том тренутку да пружи и да разјасни многe недоумице.

После две деценије истраживања, Дуњић ће открити нове детаље о атентату који могу да дају потпуно нову слика онога што се дешавало на Белгијском кеју у Марсељу. То се пре свега односи на трећи метак који је испаљен на југословенског суверена. Своја сазнања овај професор презентоваће у студији „Форензички и кривично-правни аспекти убиства краља Александра I  Карађорђевића у Марсељу 1934. године“. 

Пред пут у Хаг октобра 2015. године, из кога се неће вратити жив,  професор Дуњић је дао своју студију аутору овог текста и том приликом је испричао: „Много тога је било магловито док нисмо добили краљеву униформу и упоредили званични француски извештај о убиству - „Преглед тела краља Александра I Карађорђевића“, који су потписали Д. Олмер, професорка Медицинског факултета у Марсељу и Габријела Бертран, хирург у Марсељу.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Овај документ је потписао и  министар двора Милан Антић.

ФРАНЦУСКИ ЛЕКАРИ су краља скинули и комплетно прегледали (без одеће). Према ономе што су констатовали заиста постоји само пет рана од пројектила, три улазне ране и две излазне. Тај метак који нема излазну рану има путању која је паралелна са телом у пределу ленте и ордена Легије части, које је на левој страни носио краљ. Метак је заломио и откинуо парче Легије части и пројектил је добио путању која се може поклопити са оштећењем на левом рукаву. Краљ је вероватно тада већ био забачен уназад и то би значило да се ради о три пројектила. Међутим, ми не знамо да ли је повреда руке изазвана од самосталног пројектила. Поставља се велика дилема пошто „маузер“ из ког је атентатор пуцао има огромну пробојну моћ и то би онда била прострелна рана“ казивао је доктор Дуњић. Тај метак за који се не зна из ког пиштоља је испаљен и даље се налази у руци краља Александра. Постоји више разлога за сумњу да је могао да буде испаљен из неког другог пиштоља. Нема дилеме да је краљ Александар погођен са три пројектила. Али не знамо одакле је испаљен тај  трећи. Јер у атентату је рањено десеторо људи, две жене су убијене, а затим и полицајац који је појурио за атентатором. Поставља се питање од којих метака су сви ти људи убијени и повређени, као и да ли је неко искористио прилику да ликвидира министра Бартуа и генерала Жоржа. Са смрћу Бартуа, француска спољна политика се потпуно мења.

* * * * * * * * * * * * *

Краљ је уместо у болницу одвезен у полицијску станицу

ФРАНЦУСКА ПОЛИЦИЈА  је током истраге установила да је атентатор испалио 10 метака: 5 у краља Александра, 4 у генерала Жоржа и један у полицајца Галија, док је француски министар иностраних послова рањен тек када је напустио кола. Французи су после атентата од доказа доставили само пиштољ „маузер“, два метка и две чауре. Оба метка су била за службени француски пиштољ, баш као и обе чауре, а ниједан није из „маузера“ из ког је атентатор пуцао. Значајно је откриће да је француски министар Барту заправо убијен из француског службеног револвера модел 1892, калибра 8 милиметара. А „маузер“ има калибар 7,6 милиметара. Но, овај извештај је постао доступан јавности тек 1974. године.

Због чега је у Француској ово била тајна четрдест година.

Здравом разуму смета, рекао је професор Дуњић, и то што је краљ Александар одвезен у префектуру (полицијску станицу), Барту одведен у цивилну, а генерал Жорж у војну болницу: „Било би логично да су  и краља одвезли у болницу и да виде шта може да се уради. Следећа дилема је зашто извештај о прегледу није потписао Алексндров лични лекар, Банделак де Париенте,  који је свој потпис стваио само на потврду о балсамовању тела?  Два лекара која су саставила извештај о повредама су се затекла испред префектуре.

Они су рекли да је краљ био мртав. Али ми не знамо кад су га тачно прегледали. Доктор Габријел Бертран, хирург у Марсеју, и професор медицинског факултета доктор Олмер прегледали су тело „које је пре десет минута био жртва атентата, а краљ је већ био мртав“. То пише у документу у коме је било је много форензичких недостатака“.

Фото Архив Југославије, "Профимедија", документација „Новости“, "Википедија" и Архив Белог двора

Униформа краља Александра коју је носио када је убијен крије још једну тајну. На левом џепу види се да је нешто рашивено и накнадно уклоњено на месту где је метак прошао кроз тело. Остаје непознато да ли је то била нека плочица или нешто што је могло да скрене метак, као и зашто је то неко уклонио и зашто се нигде не спомиње. Овај признати стручњак је посебно истица  да не постоји налаз о прегледу аутомобила. Аутомобил у којем је убијен краљ био је изложен у војном музеју, али су га 1945. партизанске власти узеле и  користиле „за превоз млека, или тако нечег“.

ИСТИНА ДАКЛЕ ПОСТОЈИ. Много тога би било јасније ако би се урадила обдукција остатака убијеног краља и прегледао тај метак који је остао у његовој руци, за шта се принц Томислав за живота залагао. Са његовом смрћу и та идеја је остала заборављена.

Своју студију професор Душан Дуњић је завршио питањима и нејасноћама: „ - Ко је погодио генерала Жоржа? Ово питање се поставља из разлога његове позиције у којој је седео у возилу (испред Краља, а иза возача, заштићен металним кровом возила), а са снимка се види да је атентатор пришао десно од Краља и да је усмерио револвер и пуцао према Краљу и у правцу министра Бартуа. Да ли је он том приликом окренуо оружје и према генералу Жоржу (удесно за око 90°) или је неко други пуцао у генерала.

-Где је била краљева пратња и како није било никог од наших званичника ко би тај преглед надгледао (што би било за очекивање, шта више и обавеза пратње и министара)?

-Констатација француских лекара „Узалудна би била, чак и моментална, свака хируршка интервенција“ намеће следећа питања: због чега је написана? Да ли себе оправдавају чињеницом да су само констатовали да је краљ мртав? Или то има и шире значење (што је вероватније).

- Зашто није рађена обдукција?

-Да ли постоји и други записник о прегледу тела Александра I пре него што се приступило конзервирању тела?”

Сва ова питања јесу судскомедицинска, али су и кривично правно веома значајна, а посматрано у ширем контексту имају политички и историјски значај. Штавише, да су та питања постављена благовремено, можда би се открила и права позадина атентата на краља Александра, посебно у светлости чињенице да је том приликом рањен и министар спољних послова Француске, од стране једног полицајца из Марсеља. Смрт министра Бартуа, значајно је променила политику Француске у односу на тадашњу Краљевину Југославије. Неки историчари су покушали чак да поставе питање да ли је заправо атентат организован да би се уклонио Барту, а не краљ Александар.

Препоручујемо

Друштво

0 3

МУСОЛИНИ ЧУВА УСТАШКЕ ЗЛОЧИНЦЕ: Епилог крвопролића у Марсељској авенији Канебијер

09. 10. 2024. у 16:00

Друштво

0 0

АТЕНТАТ НИЈЕ БИО ДЕЛО ПОЈЕДИНЦА: На улицама Марсеља завладали су хаос, узнемиреност и пометња

09. 10. 2024. у 14:00

Друштво

0 2

ВЛАДО ШОФЕР ЈЕ ОДРЕЂЕН ДА ПУЦА: Договор у римском хотелу "Континентал" о убиству краља Александра

09. 10. 2024. у 12:00

Друштво

0 2

СВЕ ЈЕ СКУПО, САМО ЈЕ КРАЉЕВА ГЛАВА ЈЕФТИНА: Александар је више веровао Француској политици него својој

02. 10. 2024. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације