ДРЖАВНИ УДАР СПАСАВА ЗЕМЉУ ИЗ ХАОСА: Провоцирање грађанског рата разлог за увођење личног режима

В. Н./ (Из књиге " Краљ Алекандар Карађорђевић")

04. 02. 2024. у 07:00

ПРАВИ разлог државног удара није могао бити саопштен народу. Онај најважнији - претња сецесијом Хрватске. Али, када један владалац учини такав судбоносни корак, увек се трага за неким додатним, а невидљивим психолошким фактором, који га је на то нагнао.

ДРЖАВНИ УДАР СПАСАВА ЗЕМЉУ ИЗ ХАОСА: Провоцирање грађанског рата разлог за увођење личног режима

Влатко Мачек, Фото Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, "Фејсбук" и "Википедија"

Он се може наћи у самом мисаоном склопу краља Александра, који је изграђиван током његовог шестогодишњег ратовања. У тој једноставној филозофији преовладавало је његово чврсто уверење да је постојећа држава створена напорима српске војске, коју је он предводио, да су у њене темеље, како је говорио, "узидане толике српске кости" и да би распад те државе значио изневеравање завета ратника изгинулих на бојиштима Куманова, Колубаре и Кајмакчалана, страдалих при проласку кроз Албанију... То ратничко искуство створило је код Александра велико самопоуздање: значајне битке и продоре добијао је својом иницијативом, па је и овога пута веровао да ће за кратко време отклонити и опасност да се земља распадне. Ризиковао је свесно, уздајући се у своју срећну звезду.

И онда кад једном владаоцу с тако изграђеним схватањима дође вођа народа који се борио на страни непријатеља, дође Влатко Мачек, за кога се знало да се са својом четом тукао против Срба на Дрини, седне за сто, па каже да ће да заснује своју државу с границама до Београда, а Србима понуди да им остави ово или оно, тај владалац може да одговори само овако: "Ја дабоме, не бих то ни у сну прихватио... И онда шта би Срби рекли, кад би се хрватска област граничила с Београдом, а не сме се заборавити да сам и ја Србин... 3ар да са Калемегдана, у Земуну, гледамо хрватску заставу, како то Мачек тражи..."

Мусолини, Фото Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, "Фејсбук" и "Википедија"

СПОЉНА ситуација Југославије била је исувише сложена да би се дозволило продужење унутрашње државне кризе, настале још средином 1928. године. Најосетљивија тачка Европе била је граница између Југославије и Италије, која се простирала од аустријско-италијанске до италијанско-грчко-албанске тромеђе. После успостављања свог протектората над Албанијом, Италија је окружила Југославију с југа и запретила је да ће, повезивањем и с Бугарском, то учинити и с истока. Чим је избила унутрашња криза у Југославији, Мусолини је почео да се користи хрватским питањем за остварење својих циљева продора према истоку. Слао је поруку вођама Хрвата да с великим интересовањем прати њихову борбу и, уколико Хрватска извојује своју независност, неће тражити за себе Далмацију.

О опасности коју је за Југославију представљало присуство Италије у Албанији, краљ Александар је у то време једном британском публицисти рекао ово: "Ми не можемо дозволити страној сили да влада Албанијом, или да је колонизује. Наш географски положај је такав да је од највеће важности за нашу безбедност да Албанија остане независна и у пријатељским односима са нама. Поглед на карту показује да наша територија у јужној Македонији формира неку врсту копненог полуострва, ако се тако може рећи, између Бугарске и Албаније, и у случају рата било би врло тешко одбранити се од напада и са источне и са западне стране. Када је исти новинар питао Мусолинија шта мисли о односима према Југославији, Дуче је нервозно устао са столице, стегао песнице и љутито рекао:

"Када неко упери пиштољ у мене, ја посегнем за првим оружјем које могу. Ако је то само нож, ја га забодем у ребра, пре него што он успе да пуца... Албанија је била једино оружје, које сам могао наћи да се супротставим француско-југословенском савезу. Мусолини није хтео да одбаци могућност да може доћи до рата с Југославијом. И краљ Александар морао је бити спреман на такву евентуалност.

* * * * * * * * *

Препад хрватских политичара на дух Устава

КРАЉ Александар, који је укинуо Устав и завео свој лични режим у земљи, у више наврата је говорио после тог чина да се дуго колебао да приђе таквом решењу, али да на крају није имао више другог избора. "Дуго сам размишљао, дуго се уздржавао, пре него сам се одлучио" - рекао је публицисти Анрију Барбију. "Борбе између политичких партија постале су сувише грубе и није било другог средства да се спречи распад земље. Требала је радикална измена у методима управе. Зар сам могао посматрати братоубилачке борбе без интервенције... Да би ово оздрављење земље извршио, ја сам се изложио, не заклањајући се ни иза кога и не тражећи начина да умањим своју одговорност."

На примедбу уредника париског "Матена" да тај његов корак неки називају диктатуром, краљ је јетко одговорио: "Зар не заслужује пре да се назове диктатуром, или тиранијом оно што се код нас раније било догађало? Зар није то значило препад на дух Устава, за које носи кривицу 85 посланика (Сељачко - демократске коалиције), кад су одбили сарадњу у раду Скупштине... Државна машина није више функционисала. Зато сам морао сам да донесем своју одлуку и да примим одговорност, или да пред целом јавношћу изјавим да ми је немогуће спасти земљу из хаоса, којим ју је довео на ивицу анархије. Стајао сам пред једном дилемом: да жртвујем јединство и будућност своје Краљевине или да сам себе и своју личност експонирам, на тај начин што ћу за потребни период времена сам узети власт."

СТРАНИ представници као неутрални посматрачи имали су разумевања за оно што је краљ Александар морао да предузме. О стању у Југославији после укидања Устава, нови британски посланик Невил Хендерсон известио је своју владу да се ствари развијају у позитивном тренду: "Склон сам да верујем да предности засад претежу и да за извесно време овај поредак представља нужно зло, неопходан да би се поставили темељи нове државе, која може преживети једино као јединствена, чврста и у основи задовољна целина... На целокупну реформу гледам као на истински корак у правцу реконструкције, који није лишен политичке храбрости, утолико више што су Србима, на које се Краљ морао на првом месту ослонити, учињене највеће историјске неправде, више него рецимо, Хрватској, Словенији, или Црној Гори". То своје виђење Хендерсон је задржао и много година касније, кад је у својој књизи записао:

Краљ Александар проглашава Краљевину Југославију 3. октобра 1929. године, Фото Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, "Фејсбук" и "Википедија"

"Краљ Александар се прихватио диктаторске власти врло нерадо, али је то учинио само ради тога што је сматрао да је привремена диктатура у најбољем интересу Југославије.

ОНИ КОЈИ су замерали краљу Александру и критиковали га, били су најчешће они који су најмање схватали тешкоће на које је наилазио." Познати амерички публициста, Армстронг, који је у више наврата разговарао са краљем, написао је: "Александар није постао диктатором, ради тога што је био жељан личне власти, или што је био охол, или ради тога што је веровао да може водити политику престижа или националне експанзије... Чинило му се да земља није далеко од грађанског рата... Мислио је да је опасније ништа не учинити, но нешто предузети. Простодушно је веровао да ће му годину дана, можда неколико месеци бити довољно да заведе ред у кући."

Решење прокламовано 6. јануара 1929. године изнуђено је било развојем државне кризе, у којој се стекло више неповољних околности: тежња Хрвата за сецесијом, коју су настојали да постигну провоцирањем грађанског рата, појава раскола међу Србима изазваног ставом њихових лидера у Хрватској, потпуна парализа парламентарног рада, спољне претње које су долазиле од стране фашистичке Италије. Одлучујући се да привремено суспендује Устав да би се превазишло постојеће стање, краљ је у своме манифесту најавио "у што краћем времену" повратак уставног поретка, "оних установа, оне државне управе и оног државног уређења, које ће најбоље одговарати општенародним потребама и државним интересима".

                                (Из књиге " Краљ Алекандар Карађорђевић")

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

АЛТА Банци награда за најбрже растућу банку у Србији