286 МАЛИШАНА ЧЕКА ДА ИХ НЕКО УСВОЈИ: "Новости" истражују колико и на који начин бринемо о деци без родитељског старања (2)

ТРИДЕСЕТ седморо деце усвојено је од почетка ове године у Србији, од чега је било пет међународних усвајања, показују подаци Министарства за бригу о породици и демографију. Тренутно се у Јединственом личном регистру усвојења, који води ово Министарство, налази 286. деце опште подобне за усвајање.

Foto: Zoran Jovanovic

Такође, у истом Регистру су 793 потенцијална усвојитеља (супружника, ванбрачна партнера и појединца), чија су имена унета између 2006. и 2022. године.

Статистика Министарства показује да је од 2006. године, откад се води Регистар, до почетка ове године, укупно реализовано око 2.089 усвојења, од чега око 1.811 домаћих, а 278. деце је нове родитеље нашло у иностранству.

Један, мањи, број малишана улази у процес усвајања из домова за незбринуту децу, а много више њих из хранитељских породица. У Србији постоји око 4.500 хранитељских породица у којима је око 6.000 деце и младих. Такође, постоји седам центара за породични смештај и усвојење, који прате рад тих хранитеља.

Последњих година суочавамо се са трендом пада броја хранитељских породица, па ће, како објашњавају у Министарству, у циљу повећања њиховог броја, у сарадњи овог владиног ресора, центара за породични смештај и усвојење и Уницефа, ускоро започети регионалне кампање за промовисање хранитељства и обуку хранитеља.

Foto: Zoran Jovanovic

- Процене су да Србији недостаје око 380 хранитељских породица за ургентно хранитељство (када је детету потребно хитно измештање из биолошке породице) и хранитељство уз интензивну подршку (за децу са сметњама у развоју) - кажу у Министарству за бригу о породици и демографију.

Из године у годину број деце и младих који улазе у алтернативни систем, дакле у ове породице, расте. Статистика показује да је у периоду од 2014. до 2019. тај број увећан за 5,6 одсто. Од тога, према подацима из "Анализе положаја младих који напуштају систем алтернативног старања", чији је аутор доцент др Анита Бургунд Исаков, 23 одсто су напуштена деца, она коју су родитељи оставили. Према тој анализи, далеко већи постотак чине они који су грубо занемаривани, злостављани, изложени родитељским злоупотребама. Подаци показују да, нажалост, свега око три одсто деце која уђу у систем, после годину или две буду враћена родитељима.

Четвртина малишана који се издвајају из породица стара је до две године, а најмање их је у узрасту од 15 до 18 година.

Деца би и у хранитељским породицама и установама требало да се задржавају кратко, међутим, уколико родитељи о њима не могу или неће да преузму квалитетну бригу, у корист добробити својих потомака, и уколико се не нађе ни усвојитељ, дете остаје у систему хранитељства или у дому све до осамостаљивања. Према речима надлежних у Министарству, већ после годину-две, они губе контакт са биолошким родитељима, посебно ако их мајке и очеви не посећују.

Уколико нема услова да се дете врати биолошкој породици, следи подношење тужбе суду за лишавање родитељског права. Све док се тај поступак не оконча или се не створе други правни услови, дете није опште подобно за усвојање, кажу процедуре.

Годишње се у просеку за 100 до 200 деце утврди општа подобност за усвојење и они могу да уђу у Регистар. Они који су стекли општу подобност различитог су узраста, здравственог и развојног статуса и порекла. Око 30 одсто њих има здравствене, развојне или удружене тешкоће.

Foto: Zoran Jovanovic

- Разлог зашто усвојитељи, пре свега домаћи, често дуже не реализују усвојење јесте тај што жељене карактеристике деце којима су потребне усвојитељске породице нису у корелацији са очекивањима усвојитеља. На пример, у већини случајева домаћи усвојитељи нису спремни да усвоје дете друге националности или дете са здравственим или развојним проблемима - кажу у Министарству.

Потенцијални усвојиоци, који пре тога пролазе кроз управни и стручни поступак и евалуацију, односно утврђивање подобности као усвојитеља (здравствено стање, лична својства, брачни односи, мотиви за родитељство итд.), на прописаном обрасцу наводе своје жеље у погледу узраста, пола, порекла, здравственог стања детета.

Уколико се за дете не нађе домаћи усвојитељ у року од годину дана од уноса у Регистар, орган старатељства може донети закључак о међународном усвојењу. Што је дете старије, углавном већ после шесте године, када креће у први разред, по правилу је теже за њега пронаћи породицу.

Посебне су обуке и припреме за хранитеље, а посебне за усвојитеље, па их пролазе и хранитељи ако се одлуче да усвоје малишана који је живео са њима.

Према речима надлежних, многи се жале да је за усвојење потребна велика папирологија, 13-14 докумената, али већину тих докумената центри могу да прибаве преко Е-управе. Према прописима, потенцијални усвојитељи морају сами да доставе само лекарско уверење да не болују од заразних и других болести која могу имати утицаја на родитељство, као и од МУП-а да нису осуђивани за кривична дела против живота и тела.

Ако нема законских препрека усвојењу, следи стручна процена у којој учествује тим надлежног центра, састављен од психолога, социјалног радника, педагога и правника, као и припрема за усвајање.

Период узајамног прилагођавања усвојитеља и детета траје шест месеци, под надзором органа старатељства.

Министарство је другостепени орган, који уједно врши надзор над законитошћу рада центара за социјални рад.

Међународно усвојење се реализује изузетно и то само за ону децу за коју се нису могли пронаћи одговарајући усвојитељи у Србији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације