ФЕЉТОН - АРГЕНТИНА ЈЕ ГОДИНАМА КРИЛА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА: У преговорима између Аргентине и Југославије доминирале су међусобне оптужбе

КАДА је атентат који је починио Благоје Јововић разоткрио Павелићеву локацију и склониште, као и његов бег, започели су интензивни преговори између југословенске владе, преко њеног амбасадора Петровића, аргентинског Министарства спољних послова и аргентинске амбасаде у Београду, и њиховог амбасадора Онорија Роигта, током којих су настале међусобне оптужбе између тих двеју земаља.

УПОРНОСТ Благоје Јововић у Мар дел Плати почетком педестих година, Фото Приватна архива породице Јововић

Дана 16. априла 1957, Амбасада Федеративне Народне Републике Југославије службено је послала ноту Министарству спољних послова Републике Аргентине, у којој је поставила питање шта је са налогом југословенске владе за хапшење и изручење злочинца др Анте Павелића, који се налазио на територији Републике Аргентине. Овај захтев амбасаде заснован је на члану 646, став 2, 648 став 2 и члану 651 Кривичног закона Републике Аргентине. У те сврхе је приложила налог за хапшење Павелића, и оптужницу јавног тужиоца Загребачког дистрикта, за покретање кривичног поступка против Павелића.

Осим тога, приложила је и Одлуку Регионалног суда у Загребу 320/51 од 19. маја 1956. о притвору, потврду о Павелићевом држављанству, исечак Кривичног закона Краљевине Југославије од 27. јануара 1929, исечак Кривичног закона Федеративне Народне Републике Југославије од 27. јануара 1951, исечак из преамбуле Кривичног закона Федеративне Народне Републике Југославије од 28. фебруара 1951, исечак из Закона о Кривичном поступку Федеративне Народне Републике Југославије од 10. септембра 1953, као и доказни материјал уз оптужницу против Павелића и изјаве сведока о његовим злочинима. Овај Подсекретаријат је наведени захтев проследио Савету за правне послове ради давања мишљења о њему.

Дана 18. априла 1957, дипломатски представник аргентинске амбасаде у Паризу послао је ноту министру спољних послова, Алфонсу де Лаферереу, како би га обавестио о реперкусијама које је изазвао атентат на Павелића у Паризу. У ноти је споменуо да је атентат, чија жртва је би бивши лидер хрватских усташа Анте Павелић, коментарисала локална штампа као озлоглашену вест, а самог Анту Павелића сврставала у ратне злочинце.

Разни париски медији тврдили су да Павелић сарађује са свргнутом Пероновом владом. У ноти је изражено мишљење разних медија, попут L’Aurore чији је уредник тврдио да је 1951. Перон, бивши фиреров шпијун – богато плаћен – како је и откривено у архиви генерала Фаупела, који је тада био шеф немачких обавештајних служби за Јужну Америку – одбио je први захтев југословенске владе за изручење, али да је 1955, након Пероновог пада, Лонардијева војна влада такође одбила изручење, тврдећи да не постоји споразум о томе између две земље. С друге стране, уредник листа L’Aurore, поновио је мишљење листа Ле Монде о изручењу. Овај лист тврдио је да се, након што су фашистички режими пали у Средњој Европи, подразумевало да ће Павелић пронаћи уточиште у оним деловима света где су ти режими преживели, као што је то било у Шпанији или Аргентини. Сматрао је неуобичајеним да нови аргентински режим одбија захтев за изручење тог бедника.

КАДА је аргентинска влада 18. април успоставила полицијску стражу над Павелићевим домом како би спречила његов бег, открили су да је већ побегао. Изјава број 501, од 23. априла 1957, коју је саставио правни саветник Министарства спољних послова Аргентине, Исидро Руис Морено, носила је назив Треба ли прихватити захтев југословенске амбасаде за изручење Анте Павелића. Том изјавом је потврдио да је ово био други пут да је Југославија поднела захтев за изручење и налог за хапшење Павелића. Први пут је то учињено 1947, када су га потраживали као ратног злочинца. Овај други пут је било другачије. Нови захтев темељио се на новим поступцима, на основу оптужнице од 7. маја 1956. и одлуке од 19. истог месеца и године, донете од стране Савета Регионалног суда у Загребу.

Она из 1951. године је замењена и наметале су му се оптужбе за кривична дела кажњива Кривичним законом Југославије. Југословенска амбасада се позвала на члан 646 по питању изручења, односно, у недостатку склопљених споразума између земаља, морале су да поступе по принципу реципроцитета, према чему се приступало примени аргентинског закона бр. 1612, којим се у члану 1 дефинише „да страним владама, применом реципроцитета, може да преда сваког појединца уколико су га судови земље његовог порекла и која га потражује – осудили, под условом да је то ’обично’ кривично дело или прекршај и да је кажњив казном од најмање годину дана затвора“.

У Изјави бр. 501 се такође наводи да је захтев за изручење поднет дипломатским путем, уз налог за хапшење коју је издао загребачки суд, са назнаком датума када су се догодила кривична дела због којих је захтев и послат, па су услови из чл. 12 Закона били испуњени, будући да су злочини за које је Павелић оптужен кажњиви Кривичним законом Југославије и односе се на кривична дела против живота више лица, поред тога што је подстицао на убијање становника читавих градова, пожарима и пљачком, макар они који се нису могли дефинисати као кривична дела политичке природе. Врховни суд је приступио овери документације коју је амбасада предочила уз захтев за екстрадицију.

Правни саветник Исидро Руис Морено је закључио да, пошто су испуњени услови утврђени законом, захтев треба прихватити и након тога одмах обавестити Министарство унутрашњих послова како би оно предузело неопходне мере за хаапшење оптуженог лица и подвргло га одговарајућем суђењу. Такође је појаснио да није било на извршној власти да заузима став о томе да ли је екстрадиција прикладна или не. Она је била ограничена само на проверу аутентичности и исправности образаца наведених захтева, јер је њена улога била искључиво помоћничка. Саветник Исидоро Руис Морено сматрао је да захтев треба узети у обзир а досије послати Министарству правде како би се упутио надлежном судији.

ДАН након Изјаве бр. 501, 24. априла, министар спољних послова Алфонсо де Лаферере је послао допис министру унутрашњих послова Карлосу Алконада Арамбуруу, којим га је обавестио да је одлучено да се поступа по захтеву амбасаде Југославије за изручење Анте Павелића. Према члану 15. Закона бр. 1612, назначено је да се хапшење оптуженог спроведе како би се, у складу са одлуком министра правде, подвргао одговарајућем суђењу.

Министар просвете и правде Ернесто Салас примио је 25. априла, са овереном копијом, захтев амбасаде Југославије за изручење Анте Павелића, са свом пропратном документацијом, да би га проследио надлежном суду на поступање.

Дана 30. априла, пуковник Еухенио Скетини , шеф Одсека за координацију полиције аргентинског Министарства унутрашњих послова, послао је ноту генералном директору Министарства унутрашњих послова Карлосу де Куњи, као одговор на ноту коју је примио претходног дана, обавештавајући га да је 23. априла ове године телепринтером, под ознаком Врло хитно-Препоручено C. P. S. бр. 164  од свих полицијских  органа у земљи захтевано да предузму одговарајуће мере да спрече лице Антонио Сердар или Арањош Пал или Анте Павелић да напусти државну територију. Дана 25. априла, на исти начин и истим путем (преко телепринтера C. P. D. бр. 815) препоручено је да се наведено лице ухапси, а затражено је и да Одсек за координацију полиције буде обавештен о свим дешавањима у овом случају.

ЗАКАСНЕЛЕ НАРЕДБЕ

МИНИСТАР спољних послова Алфонсо де Лаферере је 29. априла путем ноте обавестио амбасаду ФНРЈ да је одлучио да спроведе хапшење и изручење оптуженог Анте Павелића у складу са процедуром утврђеном Законом бр. 1612. Обавестио је да је 24. истог месеца затражио од министра унутрашњих послова да ухапси оптуженог и да је његов кривични досије послао Министарству правде на увид. Остог дана генерални директор Министарства унутрашњих послова Карлос де Куња  затражио је да се досије 040-Тајно-1957 достави Одсеку за координацију полиције ради спровођења захтева за изручење Анте Павелића. Али он је већ био склоњен на југу Аргентине...

 СУТРА: ДРЖАВНА УПРАВА ПОМОГЛА ПОГЛАВНИКУ ДА ПОБЕГНЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - МЕДИЈИ О АТЕНТАТУ НА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА: Павелић се и у Аргентини бавио пословима "с друге стране закона"

17. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋЕВО БЕКСТВО ИЗ АРГЕНТИНЕ: Долазак бившег поглавника у Шпанији нису све усташе дочекале раширених руку

16. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - МИСТИФИКАЦИЈЕ О ПОКУШАЈУ УБИСТВА НАЈВЕЋЕГ ЗЛОТВОРА СРБА: Благоје за место атентата одабрао мрачну улицу у близини Павелићеве куће

15. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - САЗНАЊЕ ДА ЈЕ ХРВАТСКИ ПОГЛАВНИК У АРГЕНТИНИ: Сарадници Анте Павелића су заузимали високе позиције у Перонистичкој странци

06. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације