ДЕТАЉНА ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА: Иза нас је најтоплија зима у историји мерења, а шта нас чека ове године открива метеоролог Совиљ

КАКВА ће бити зима, која ускоро и календарски стиже, за "Новости" открива метеоролог Слободан Совиљ.

Фото: Танјуг

Очекује се да ће зима 2024/25. године бити за око +1 °C топлија, односно изнад нормале која је осмотрена током референтног периода 1991-2020. са средњом сезонском температуром ваздуха од 1 до 4 °C, при чему је процењен број мразних дана у нижим пределима од 30 до 55, а број ледених дана од 5 до 15. Мразни дани су они током којих је само минимална температура испод 0 °C, а ледени дани они у којима је температура током целог дана испод 0 °C.

Претходна зима најтоплија у историји мерења

Претходна зима 2023/24. године била је најтоплија у историји мерења у Србији. Топлотни таласи регистровани су током сва три зимска месеца, а 2. децембра 2023. превазиђен је и апсолутни зимски максимум температуре, када је у Ваљеву измерено 25,6 °C. Осим у Ваљеву, летњи дани усред зиме регистровани су и у Крагујевцу и Краљеву. Рекордно мали број мразних и ледених дана забележен је у планинским пределима. Највеће позитивно одступање температуре (од чак +8 °C у односу на нормалу) регистровано је у фебруару 2024. године, који је, осим што је био најтоплији, био и најсушнији фебруар у историји мерења, што је, атипично, довело до повећаног иницирања пожара на отвореном у нашој земљи и у региону.

Свеукупно, претходна зима је била за +3,9 °C топлија у односу на нормалу. Ове године је процењено позитивно одступање од +1 °C, што значи да ће зима 2024/2025. бити хладнија од претходне, али топлија у односу на зиме из друге половине XX века.

За разлику од претходне сушне зиме, ове године се прогнозира просечна количина падавина на нивоу сезоне од 110 до 160 мм у нижим пределима (односно од 170 до 220 мм на планинама).

У Србији се за сада не прогнозирају метеоролошки екстреми (периоди са изузетно ниским или високим температурама, као ни са дуготрајно јаким падавинама). У нижим пределима  треба рачунати на пролазну појаву краткотрајног снега уз краће задржавање на тлу (20. и 22. децембра). Слично, краткотрајан снег се у наредном периоду може очекивати у ноћи између петка и суботе (20/21. децембер), као и у понедељак (23. децембра).

- Највећа количина снега се ипак, традиционално, осматра у планинским областима у другом делу зиме. Највише снега ће и ове године бити у планинским деловима земље изнад 1500 м. У нижим пределима последњи пут су велике количине снега бележене фебруара 2012. године, када су тронедељне падавине уз екстремно ниске температуре проузроковале и проглашавање ванредне ситуације. Такав сценарио се за сада не очекује, а како је РХМЗ Србије надлежна институција државе која обавља 24-часовни мониторинг 7 дана у недељи, 365 годишње, у случају било какве најаве или појаве опасности од екстремног догађаја, сви субјекти система заштите и спасавања, као и сами грађани, сви ће бити правовремено информисани и упозорени - наводи метеоролог.

Како се процењује, у планинским областима снега ће ове године бити више у односу на претходне зиме.

- И сам почетак сезоне је оптимистичан када су зимски спортови у питању. Међутим, не заборавимo на тенденције општег пораста температуре, према којима се сваке деценије "морамо попети" за око 100 м како бисмо пропратили ефекте климатских промена. То значи да ће температурни услови који владају данас на висинама око 1500 м, за 10 година бити репрезентативни за области на висинама од 1600 м, за 20 година на 1700 м итд... Будућност скијања је угрожена, нарочито у областима испод 1500 м. Oчекује се и све краће трајање скијашких сезона. Примера ради, ски-центар Копаоник је на 1770 м надморске висине, али је полазна тачка за жичаре на око 1050 м, што је далеко испод наведене границе - истиче Совиљ.

Климатолошки просек

Према последњем климатолошки референтном периоду (1991-2020), средња минимална температура за месец децембар за подручје Србије износи од -3 до 0 °C, средња максимална од 4 до 7 °C, а средња дневна температура од 0 до 3 °C. Просечан број мразних дана (са минималном температуром испод 0 °C) је од 13 до 23, ледених дана од 4 до 6 (у нижим пределима), док просечне количине падавина износе од 40 до 70, а на планинама до 80 мм.

- Упркос томе, све чешће се осматрају године у којима ледени дани на многим метеоролошким станицама у потпуности изостају током децембра (као на пример 2017, 2019 и 2020. године), док је највише ледених дана (од 13 до 18) забележено 2001. и 2007. године - каже метеоролог.

Нова година

Снег и снежни покривач у Београду и у већини нижих предела током новогодишње ноћи последњи пут су осмотрени на прелазу из 2014. у 2015. годину. Последњих година снег је изостао чак и на планинама због изузетно високих температура које су регистроване за време новогодишњих празника.

- Некада смо сваку трећу Нову годину дочекивали уз снег. Највише га је било на прелазу из 1953. у 1954. годину (око 30 цм), aли је просечна висина ипак мања (8-9 цм). Последњих деценија приметан је тренд смањења висине снежног покривача који је последица све топлијих зима. Након 2000. године, снег је осмотрен само током шест новогодишњих ноћи (односно приликом дочека 2002, 2003, 2008, 2009, 2011. и 2015. године са просечном висином од око 5 цм, што је знатно мање у односу на статистичке податке из друге половине XX века) - навео је Совиљ.

Најхладнији 31. децембар у Београду забележен је 1923. године (са температуром од -16,5 °C ујутро до -7,3 °C у току дана).

Најхладнији 1. јануар у Београду забележен је 1891. године (са температуром од -16,6 °C ујутро до -7,2 °C у току дана).

Најтоплији 31. децембар у Београду осмотрен је 2009. и 2022. године када је измерено 18,2 °C, док је најтоплији 1. јануар био 2023. године (18,5 °C).

Просечна минимална температура за период 31. 12 - 1. 1. у Београду износи од -1,9 до -1,5 °C, док је средња максимална вредност +4,4 °C.

Божић

Најхладнији Божић у Београду: 7. јануар 1888. године, измерено је -20,9 °C (након тога 7. јануара 1947. године измерено је -20,3 °C).

Најтоплији Божић у Београду: 7. јануар 2001. године, измерено је 20,7 °C.

Последњи Божић са снегом био је 2019. године када је измерено 15 цм снега. Након 2000. године то је Божић са највише снега у Београду. Године 2017. било је 3 цм, 2016. године 6 цм, 2015. године 4 цм, а у периоду од 2010. до 2014. за Божић није осмотрен снежни покривач.

„Ледени Божић" у претходних 10 година осмотрен је 2019, 2017 (од -15 до -10 °C) и 2015. године (када је мраз био умеренији).

БОНУС ВИДЕО: "Заволела сам очајање, моје грешке су величанствене" Срна Ланго | Бинџ | ЕП 24

Препоручујемо

Друштво

0 12

КАКВО НАС ВРЕМЕ ОЧЕКУЈЕ У ФЕБРУАРУ: Детаљна временска прогноза метеоролога РХМЗ-а

17. 12. 2024. у 11:13

Друштво

0 39

КАКВО НАС ВРЕМЕ ОЧЕКУЈЕ У ЈАНУАРУ: Временска прогноза метеоролога Бијелића за почетак 2025. године

16. 12. 2024. у 14:40

Друштво

0 72

ЗА ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ СМРЗАВАЊЕ И ПУНО СНЕГА? Већ од следеће недеље температура негде пада на -15 степени - од овог датума све се мења

16. 12. 2024. у 08:46

Друштво

0 84

ИЗНЕНАДИЋЕ ВАС ВРЕМЕ ДО КРАЈА ДЕЦЕМБРА: Детаљна прогноза за последњи месец у овој години

09. 12. 2024. у 14:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације