ЗАСЛЕПЉЕНОСТ СЕДМЕ СИЛЕ: Џон Р. Шиндлер, професор стратегије на колеџу Њупорт

У СВОЈОЈ књизи "Босански рат и терор - Босна, Ал каида и успон глобалног џихада " о улози медија у грађанском рату у Босни и Хецеговини Џон Р. Шиндлер, професор стратегије на Војнопоморском колеџу Њупорт (Род Ајленд), пише:

Уједињене нације су некритички прихватале новинске текстове, Фото Профимедија, Танјуг, Асошијетед прес, ЕПА, Јутјуб, Принтскрин, Твитер, Википедија, Фејсбук, Документација “Новости” и “Борбе”

"...Ниједан рат у историји није био тако непосредно и живо преношен као босанска катастрофа која је беснела од пролећа 1992. до јесени 1995. Уз помоћ сателитске телевизије у ратној зони, упечатљиве слике насиља, већином над ненаоружаним цивилима, биле су део свакодневног живота у такозваном глобалном селу. Ни у једном ћошку света није било могуће побећи од босанске катастрофе.

Иако су медији били кадри да извештавају о чињеницама, мада често на једностран начин, преношење истине било је нешто сасвим друго. Обмањујуће, саморазумљиве слике онемогућавале су покушаје озбиљније анализе вести. Још горе, ретко да је пристрасност медија икад била очигледнија или пресуднија него у случају новинара који су се бавили Босном. Многи водећи репортери су постали бучни и непомирљиви заговорници муслиманске ствари, занемарујући и потискујући доказе који су противречили њиховим гледиштима. Утицај онога што је убрзано названо 'адвокатским новинарством' био је запањујући у многим западним земљама, а највише у Сједињеним Државама.

Професор Џон Р. Шиндлер је америчке медије назвао „адвокатским новинарством“ , Фото Профимедија, Танјуг, Асошијетед прес, ЕПА, Јутјуб, Принтскрин, Твитер, Википедија, Фејсбук, Документација “Новости” и “Борбе”

ЗБОГ БАРАЖНЕ ватре овакве пропаганде представљене као извештавање, босански сукоб је за многе постао прогресивни и племенити циљ какав није виђен још од шпанског грађанског рата. Отуда је Си-Ен-Ен ефекат одузимао дах, а помагало је у великој мери и то што су Изетбеговић и његова влада зналачки искористили глобалне медије за политичку победу у рату који су били неспособни да добију на бојном пољу.

Нема очигледнијег примера убитачног утицаја такве вољне заслепљености седме силе од неспремности да се извештава о непријатној страни босанског ислама у рату. Влада, на чијем челу су били Алија Изетбеговић и његови муслимани, није била демократска, мирољубива и секуларна, шту су се западни извештачи и 'експерти', уз помоћ не баш малог броја функционера у Вашингтону, трудили да прикрију као непожељну чињеницу. Било је неприхватљиво указати на то да СДА (Странка демократске акције - прим. а.) представља радикалну клику чија су криминалност, цинизам и бруталност били исто толико ужасни колико и недела која су вршили босански хришћани. Овде су новинари свој 'први нацрт историје' написали жалосно погрешно, а у њиховој заслепљености су им помагали научници и политичари који су се морали понашати другачије, али нису желели. Што је најгоре, ово брижљиво избегавање тешких истина отворило је врата успону радикалног ислама у Босну и продору глобалног џихада у срце Европе."

СУДАР ТРИ НАЦИЈЕ И ТРИ РЕЛИГИЈЕ

У ЖИЖИ свих кампања усмерених на одбрану такозване босанске владе и територије под њеном контролом био је феномен Сарајево. Не само због тога што је тај град био политичко и управно седиште једнострано признате Босне и Херцеговине, већ и зато што је, пре рата, ово место с вишенационалним саставом становништва, имало имиџ толерантне средине у којој су се судариле три нације и три религије. Не улазећи у питање да ли је било могуће сачувати ту својеврсну "Југославију у малом", а да она велика престане да постоји, очито је медијски било важно приказати Сарајево као град-мученик, град који се бори за толеранцију, па је управо зато "угрожен од руралних Срба".

Од почетка отвореног рата у Босни, априла 1992, водећи светски медији пишу о "граду страдалнику" кога, ето, руше неки дивљи Срби, агресори с брда, као да и ти исти Срби у Сарајеву и његовој околини не живе вековима. Сарајево је поређено са отвореним градовима из Другог светског рата, па чак и са чувеном Герником (грађански рат у Шпанији 1936-39) коју је овековечио велики Пикасо.

PR агенција „Радер Фин“ је имала велику улогу у „нацификацији“ српског народа , Фото Профимедија, Танјуг, Асошијетед прес, ЕПА, Јутјуб, Принтскрин, Твитер, Википедија, Фејсбук, Документација “Новости” и “Борбе”

Скоро нико од новинара се, при том, није упитао зашто, на пример, Изетбеговићева влада не дозвољава становништву Сарајева (Муслиманима, Хрватима, Србима) да напусте град, уколико то желе, што је српска страна предлагала. Јасно је да су муслиманским лидерима били потребни својеврсни таоци и ореол жртве за сам град. Највећи део светских медија здушно их је подржао у тој намери, свесно пренебрегавајући да у граду у коме се (и из кога се) пуца, цивилне жртве јесу неизбежне."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације