ВОЈВОДА ПУТНИК МРСИ ПОЋОРЕКОВЕ ПЛАНОВЕ: Мишићева армија је, након ослобођења Ваљева, протерала непријатеља на обалу Саве

РАСПЛЕТ битке на западном делу фронта јасно се оцртавао. После збацивања непријатеља са гребена Сувобор-Маљен, српска Прва и Трећа армија наставиле су енергично гоњење ка Колубари.

ПОБЕДА Србија је 15.децембра 1915. поново била слободна, Фото "Википедија"

Прва армија ослободила је Ваљево 8. децембра. Када су српске Прва и Трећа армија прешле Колубару и наставиле гоњење аустроугарске Шесте армије, команданти 15. и 16. корпуса известили су команданта армије генерала Поћорека да су оба корпуса претрпела велике губитке и да би им за наставак борбе било потоебно две недеље одмора.

Поћорек се, још увек надао у успех Пете армије, који би донео преокрет стратегијске ситуације, па је захтевао од 13. корпуса, који је успео да заустави напредовање српске Друге армије после одласка Тимочке дивизије I позива из њеног састава, да се по сваку цену одржи на Колубари.

Војвода Путник је помрсио Поћорекове планове. Пратећи велики полет својих трупа, он је 7. децембра у подне наредио Првој и Трећој армији да продуже енергично наступање, а Другој армији да нападне 13. корпус и одбаци га преко Колубаре чим осети повољан тренутак за то. Трупе Одбране Београда требало је по сваку цену да одрже своје положаје и следећег дана.

Осмог децембра разбуктале су се жестоке борбе ча целом фронту. Српске армије су на западном фронту задржале пуну иницијативу. Војвода Путник је оставио слободу војводи Степановићу да пређе у напад кад му развој ситуације створи повољан изглед на успех. Међутим, Степановић је, желећи да његова армија да максималан допринос општем слому непријатеља, наредио Шумадијској дивизији I позива да предузме напад на Волујак (10 км северозападно од Лазаревца). После целодневне борбе, дивизија је тек по паду мрака присилила аустроугарску 9. дивизију да се повуче на положаје код Степојевца. Српска Трећа армија генерала Павла Јуришића Штурма избила је целом ширином свог фронта на Колубару и између Словца и Лајковца одбацила 15. корпус на западну обалу реке.

Мишићева армија је, након ослобођења Ваљева, 8. децембра, наставила да гони 16. корпус према Сави. Предвече је помоћник војводе Путника, пуковник Живко Павловић, преко телефона обавестио начелника Штаба 1. армије пуковника Белића да су Аустријанци заузели Космај. Та вест није ни мало узнемирила генерала Мишића. Он јс само у шали приметио: „Живко се, изгледа, мало уплашио“. Стварно, за забринутост није било озбиљног разлога. Ужичка војска јс ослободила Ужице и Косјерић и упутила гонеће одељење према Дрини. После одбацивања нспријатељских трупа преко Колубаре, довршен је пробој непријатељског фронта и у стратегијском смислу. После разбијања аусгроугарске Шесте армије, српска Врховна команда је издала наређење генералу Мишићу да део снага задржи у рејону Ваљева, а осталим снагама продужи гоњење ка Пецкој, Лазаревцу и Шапцу.

У исто време наредио је Другој и Трећој армији да повију свој фронт према североистоку и да, у садејству са трупама Одбране Београда, сломе аустроугарску Пету армију и ослободе Београд.

ТЕЖИШТА борбе за обе стране померено је на источно крило фронта. Од 8. до 12. децембра Прва армија и Ужичка војска протерале су непријатеља преко границе, и ослободиле целу северозападну Србију укључујући Шабац и Вишеград. Тиме је Шеста армија сломљена на целој линији њеног фронта. Сламање одбране 13. корпуса и 9. дивизије из 8. корпуса, на десном крилу Пете армије, којима је додељена улога стожера великог стратегијског обухвата српског десног крила, био је предзнак потпуног слома треће аустроугарске офанзиве на Србију.

У међувремену, сви покушаји непријатеља да развије почетне успехе у зони Космаја сломиле су трупе Одбране Београда, ојачане Тимочком дивизијом I позива, којима је, хитала у помоћ и Моравска дивизија I позива а која је већ била на домаку Велике Иванче.

Тако је криза на источном крилу овог фронта у корену пресечена.

Занимљиво је, да је већ трећег дана српске противофанзиве, због неповољног развоја ситуације на читавом фронту, песимизам почео да обухвата и команданте у високим аустроугарским штабовима. Поћорек је забележио у свом дневнику да је већ 6. децембра његов „штаб спустио главу“ и да је морао „са крајњим напором да их доведем свести, да је незамисливо да један озбиљан рат траје без икаквих реактивних противудара“.У духу његових захева генерал Франк је наредио да трупе, које су нападале положаје код Воровнице , у току ноћи 8/9. децембра учине крајњи напор и отворе пут Петој армији према Аранђеловцу. Али слом Поћорекове Шесте армије узео је такве размере у току 8. децембра да су потонуле све илузије о преокрету, па је наређено да и Пета армија, после неуспелог ноћног напада на Воровници у коме је изгинуло више од 1.000 војника, подофицира и официра, обустави офанзиву, јер је било очигледно да се слом ближи крају. Командант Комбинованог корпуса генерал Краус је телефоном обавестио команданте дивизија да напад обуставе, јер је „све било узалуд. Више се немојте напрезати. Морамо се повлачити. Заповест следи“.

СРБИЈА је 15. децембра, као и после Церске битке1914, поново била ослобођена. Осим масе заробљеника, на српској територији није више било непријатељских војника. У завршном извештају министру војном о Колубарској бици, војвода Радомир Путник је написао: „Овом блиставом победом успешно је завршен један величанствени период наших операција против Аустроугарске“.

Пораз у Колубарској бици испољио је поражавајуће дејство на војно политички положај Хабзбуршке монархије као велике силе. Начелник аустроугарске Врховне команде генерал Конрад констатовао је у својим мемоарима, на основу извештаја генерала Поћорека од 15. децембра, да су балканске снаге пет дана пред почетак Колубарске битке, 28. новембра, имале 399.000 људи, а да су по завршетку битке, 15. децембра, спале на укупно 80.925 људи, односно да су у протеклим борбама претрпеле губитке од преко 318.000 људи избачених из строја. У званичном издању историје Последњег рата  аустријског Генералштаба наведени су подаци према којима је аустроугарска војска у току 1914. године на српско-црногорском фронту претрпела губитке од 7.592 официра и 226.212 војника.

Разлика у наведеним бројчаним губицима генерала Конрада и Генералштаба настала је тако што јс Конрад, цитирајући Поћореков извештај састављен непосредно по завршетку борбе, у коме су наведени тотални губици, укључујући дезертере, нестале итд., док је Генералштаб, после накнадних свођења бројева, како изгледа, приказао ефективне губитке. Према подацима српске Врховне команде, српска војска је само у току Колубарске битке разбила пет непријатељских корпуса, заробила 2.570 официра и преко 40.000 подофицира и војника, запленила три заставе, 130 топова, 70 митраљеза и силни ратни материјал. У тим борбама и српска војска је, такође, претрпела тешке губитке: укупно је избачено из строја 2.110 официра, 8.074 подофицира и 153.373 редова.

ОДБРАНА БЕОГРАДА

ПОСЕБНО признање за победу у Колубарској битци војвода Путник је одао трупама генерала Михаила Живковића, истичући: „Да би се већ постигнути успех Прве армије развио у дефинитиван успех над свим непријатељем, било је потребно да се трупе Одбране Београда по сваку цену одрже на својим положајима. Од извршења задатака трупа Одбране Београда зависила је судбина операција и свих осталих армија“. Сјајно држање трупа Одбране Београда представља један од ретких примера у историји ратовања када трупе на помоћном правцу, и то састављене од најстаријих годишта обвезника, одиграју тако крупну улогу у бици са далекосежним последицама по обе зараћене стране.

 СУТРА: СТРЕПЊЕ ЗА БУДУЋНОСТ СРБА У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ДРЖАВИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ОСИОНИ ОКУПАТОР НИЈЕ ОЧЕКИВАО СРПСКУ ОЛУЈУ: Долазак 1.300 каплара из скопског Ђачког батаљона препородио Прву српску армију

14. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

СРПСКИ СТРАТЕШКИ ПОТЕЗИ ЗБУЊУЈУ ОСКАРА ПОЋОРЕКА: Ужичка војска се истакла у току борби на Дрини и на положајима за одбрану Ваљева

13. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

МИШИЋ ЗА КРАТКО ВРЕМЕ ОБНАВЉА ВОЈСКУ ЗА БОРБУ: Мачковим каменом Поћорекова армија имала преко 30.000 људи избачених из строја

12. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ПИРОВЕ АУСТРИЈСКЕ ФАНФАРЕ У БЕОГРАДУ: Пуна три дана, по најжешћем мразу, краљ Петар пратио је противофанзиву српске војске

15. 01. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације