ОТКУП је као привремена мера у привреди озакоњен одмах по окончању рата. Оправдање је нађено у чињеници да ратом опустошена пољопривреда није била у стању да обезбеди прехрану становништва. Реквизиција као облик снабдевања и прехрањивања људи у ратним условима спровођена је као мера из нужде све до половине 1945, када се доносе први прописи који регулишу откуп, као део планске привреде.
DRUGI KRUG TERORA U SRBIJI ! KAKO SU DŽELATI POSTALI ŽRTVE ? U registru Državne komisije tajnih grobnica Srbije (Sekretar: dr. Srđan Cvetković), kao ,,žrtve komunizma” navedena su imena istaknutih ratnih zločinaca: Milan Nedić (Grocka, RKTG-15632), predsednik kvislinške vlade (za koga se navodi da je “ubijen/likvidiran”, iako ne postoje dokazi za tu tvrdnju); Dragoljub Mihailović (Beograd, RKTG-16154), komandant JVuO; Dragomir Dragi Jovanović(Beograd, RKTG-15762), šef represivnog kvislinškog aparata u Beogradu; Milan Aćimović (Beograd, RKTG-36138); predsednik Saveta komesara i ministar unutrašnjih poslova kvislinške vlade; Svetozar Vujković(Beograd, RKTG-8334), upravnik Banjičkog logora; Đorđe Kosmajac (Beograd, RKTG-40211), zamenik upravnika Banjičkog logora (bez navođenja ove činjenice), Radomir Čarapić (Beograd, RKTG-16789), zamenik upravnika Banjičkog logora; Radivoj Kisić (Zemun, RKTG-19473), šef kapoa u Prihvatnom logoru Zemun na Starom sajmištu (što se ne navodi u njegovom kartonu); Borisav Veličković (Niš, RKTG-13569), jedan od istaknutih zločinaca iz Prihvatnog logora Zemun; Milan Vukosavljević (Zemun, RKTG-41101), jedan od istaknutih zločinaca iz Prihvatnog logora Zemun (što se ne navodi u njegovom kartonu); itd
Коментари (5)