ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХИЉАДЕ НАШИХ МРТВИХ ЉУДИ: Писмо Едварда Кардеља открива наредбодавце бомбардовања 1944.

У ФИНИШУ Другог светског рата, када се Черчилу учинило да Тито није пуки Стаљинов пион на Балкану, Англоамериканци су почели ваздушну кампању уништавања Хитлерових команди, трупа и постројења у Србији, али већ од самог почетка ове операције њени ефекти су били супротни. Што због насумичног бомбардовања, што због грешака у планирању, што због случајног или намерног убацивања цивилних циљева на листу њихових напада, немачки нацисти су у свему овоме пролазили најбоље, а Срби најгоре.

Београд 16.април 1944.

Ваздушна канонада Србије је системски продужавана из месеца у месец, иако се од самог почетка знало да Немци у Србији и Црној Гори "немају готово никакве губитке", а да је њен једини ефекат "хиљаде наших мртвих људи". Ове последње речи написаће Едвард Кардељ, човек великог Титовог поверења, у писму Централном комитету Комунистичке партије Словеније, 29. јула 1944. године. Кардељ се љути на Главни штаб Словеније што је предложио да се бомбардује Љубљана. Између осталог пише: "Не разумем које вас потребе терају на то и у чију корист би било то бомбардовање. Нема сумње да би у Љубљани било на хиљаде наших убијених људи, а непријатељ не би претрпео готово никакве губитке. Цела ствар би нам политички много штетила. У томе имамо много искуства из целе Југославије. Дајте да се бомбардују такве тачке где би бомбардовање било потребно из војних разлога, и то што мање. Имајте на уму да савезнички авиони бомбардују на посебан начин тако да покривају целе површине. Можете замислити како би то изгледало у Љубљани. Било би крајње лакомислено и неодговорно пред својим народом немати у виду све моменте. То важи не само за Љубљану већ и за друге тачке ако немају за нас и савезнике посебног војничког значаја. Не допустите да вас заведу такви политички моменти, као 'Видеће белогардисти'".

НА КРАЈУ овог писма, Кардељ је руком дописао пар реченица уз молбу да се преда његовој супрузи Пепци Кардељ, којој сугерише: "Договарајте се са Енглезима о сарадњи њихове тaктичке авијације у вашим акцијама (митраљирање колона, мања бомбардовања конкретних циљева). Они на такав начин сарађују у целој Југославији. БОМБАРДОВАЊЕ ГРАДОВА И УОПШТЕ ВЕЋА БОМБАРДОВАЊА ОДОБРАВА САМО ВРХОВНИ ШТАБ. Прилажем и упутства за судства."

 

Факсимил Кардељевог писма Словенцима

Пошто се после овог писма у англоамеричком масакрирању Србије ништа није променило логични закључак је да су "хиљаде наших убијених људи" представљале један од најважнијих циљева оних који су наручивали и одобравали акције енглеских и америчких бомбардера.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ниш прва жртва америчких ескадрила

НИШ, највећи српски град после Београда, био је прва жртва наших западних "савезника". Среда, 20. октобар 1943. године. Часовници показују да је 13 часова и 3 минута. Небо је прокључало. У ниском лету, са заглушујућим моторима, Нишу се приближава неколико десетина бомбардера.

С помешаним осећањима, лебдећи између страха и наде, Нишлије упиру погледе ка плавом своду изнад града. Само који секунд касније неверица прераста у шок. Заглушујући хук авионских мотора меша се са потмулим експлозијама, које се чују са свих страна.

Из густе прашине, која је прекрила цео град, чују се само вапаји. Највише из најсиромашнијих делова града смештених око железничке станице, из Шумадијске, Дринске, Призренске, Кајмакчаланске, Шиптарске, Гвоздене и Бањалучке улице.

Пакао је трајао 14 минута. У рушевинама живот губи више од 250 људи, жена и деце. У присуству неколико хиљада Нишлија већина жртава је, после опела, сахрањена у заједничку гробницу. На сваку хумку пободен је крст, а на средину заједничке гробнице стављен је велики чамов крст на коме су крупним црним словима исписане речи: "20. октобар 1943."

Немачки окупаторски објекти у Нишу претрпели су само мања оштећења.

Пет месеци касније Енглези и Американци поново су се обрушили на Ниш. Десило се то 30. марта 1944. Само једна бомба тешка 500 килограма срушила је и у прах и пепео претворила четири породичне куће у центру овог измученог града.

Извлачење мртвих и рањених трајало је пуних шест дана. Седмог дана поред заједничке гробнице жртава од 20. октобра 1943. ископана је нова колективна гробница. У њу су 7. априла 1944. спуштена тела 11 Нишлија, а неколико десетина преосталих несрећника сахрањено је у породичне гробнице.

- Ја бих разумео бомбардовање Ниша - рекао је опраштајући се од својих суграђана окружни начелник Јован Барјактаревић - да смо ми зараћена сила, па да они хоће да нас приморају да клекнемо на колена и да положимо оружје. Да нас приморају на капитулацију. Па зар ми нисмо капитулирали и побацали оружје још онда када смо се везали за оне који су ове жртве и проузроковали.

Још све жртве овог, другог бомбардовања, нису биле ни сахрањене, а Енглези и Американци су се поново, по трећи пут, устремили на Ниш. Било је то у среду, 5. априла 1944.

Савезнички авиони премрежили небо над Србијом

ПРВИ знак за узбуну дат је у 13.30. Сат и по касније, кад су сви помислили да је опасност прошла, над градом су се у борбеном поретку појавили први англоамерички бомбардери. Брујали су из правца североистока.

Овог пута режија разарања града на Нишави била је још циничнија. Први авиони су обавили Ниш вештачком маглом, а они који су стизали иза њих насумице су, са висине од три-четири хиљаде метара, бацали свој убитачни товар. На беспомоћне Нишлије Енглези и Американци су изручили 248 бомби, од којих само три нису експлодирале. Најлакше су имале 100, а најтеже 500 килограма. Живот је изгубило 88, а теже и лакше је рањено 184 људи, жена и деце. У рушевинама су остале целе породице. Срушене су десетине породичних кућа и јавних зграда. Бомбе су падале чак и по градском гробљу. Наши "савезници и ослободиоци" нису поштедели ни Саборну цркву, њен иконостас, певницу и олтар.

Немачки објекти опет су остали читави.

Десет дана касније, 15. априла, на Велику суботу, енглески и амерички бомбардери настављају да сеју смрт по Србији.

НА МЕТИ је опет, четврти пут, био Ниш. На Велику суботу разарање овог већ дубоко уцвељеног града трајало је, са краћим прекидима, равно пет часова. Напад су извеле 446, 447. и 448. бомбардерска ескадрила - 321. бомбардерске групе - 12. ваздушне команде Ратног ваздухопловства Сједињених Америчких Држава. Почео је тачно у 11 часова, баш у време када су, пет и по месеци раније, 27. октобра 1943. године, у црквама широм Србије одржавани помени жртвама првог англоамеричког бомбардовања овог града. Погинуло је 700 грађана Ниша, а од тога 150 радника само у Железничкој радионици у Нишу.

Насеље Црвени крст је сравњено са земљом. У ваздух су летели чак и посмртни остаци оних несрећника које су ти исти Енглези и Американци побили приликом ранијих бомбардовања Ниша. Градско гробље било је потпуно разровано, крстови с колективних гробница оскрнављени. Преживело становништво одмах је напустило град, па је Ниш наредног дана, на Ускрс, 16. априла, био потпуно пуст.

Фотографије: Архива музеја Југославије, документација "Новости" и "Борбе" и Википедија

Препоручујемо

Друштво

2 9

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ПОНОВО ПРОИЗВОДИ РАТ У БОСНИ: Спрема ли се још један „велеиздајнички процес“ у БиХ

15. 04. 2022. у 17:14

Друштво

0 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОПТУЖИТИ СРБИЈУ ЗА ИЗБИЈАЊЕ РАТА: Велеиздајнички процеси били су добро осмишљена аустругарска ратна пропаганда

14. 04. 2022. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАНИЧАН СТРАХ ОД СРПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА: Жалосна баштина из 1914. - суђења Србима и њиховим националним институцијама

13. 04. 2022. у 17:14

Друштво

1 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАТИРАЊЕ СВИХ НАЦИОНАЛНИХ КОРЕНА: Велеиздајнички процеси Србима у Босни и Херцеговини

12. 04. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације