ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДОЈАВНИК ПОСТАЈЕ ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР: Масовни одстрел југословенских комунистичких првака у Совјетском Савезу

У ВЕЛИКИМ Стаљиновим чисткама названим "Велики терор", за две године, од 1936 до 1938. стрељано је стотине хиљада комуниста оптужених за шпијунажу. Југословенска комунистичка емиграција жестоко страда.

Јосип Копинич, први с лева / Фото: из књиге "Коминтерна - Титови обрачуни и ликвидације"

Стрељани су сви дотадашњи генерални секретари КПЈ: Филип Филиповић, Сима Марковић, Ђуро Цвијић, Јован Малишић и Милан Горкић. Стрељана су и двојица секретара СКОЈ - Гргур Вујовић и Никола Котур. Једини је преживео Триша Кацлеровић, који се био повукао из политике.

Стаљин једноставно није веровао никоме. Прочистио је КП Совјетског Савеза, Владу, стрељао врх Црвене армије...Троцког је протерао 1929. године. Од 139 чланова и кандидата ЦК КП Совјетског Савеза, ликвидирао је - 98; од 11 чланова Лењиновог Политбироа, до 1940. преживела су само двојица...

Московска "Правда" је 1937. године објавила серију текстова под насловом, "Шпијунска Интернационала". Сви који су критиковали Стаљина и његов режим проглашени су за шпијуне и троцкисте.

Многи каријеристи, полтрони и улизице искористили су такво стање како би се докопали власти и напредовања у каријери. Стотине хиљада совјетских и страних комуниста завршило је у Сибиру. Међу њима и бројни југословенски комунисти. Једини који се чудом спасао био је управо Јосип Броз, као члан Политбироа ЦК КПЈ, прогласивши самог себе за генералног секретара.

Броз је 5. јануара 1939. од Коминтерне добио мандат да формира ЦК КПЈ у земљи и да настави рад на консолидацији и чишћењу од фракционаштва. Претходно је "својим карактеристикама" пресудно допринео ликвидацијама целокупног југословенског комунистичког руководства. У Москви је 1937, од 20 чланова ЦК КПЈ 19. стрељано. Једини преживели био је Јосип Броз Тито. Смрт није мимоишла готово ниједног његовог пријатеља и саборца, поготово ако су му били конкуренти за врх КПЈ.

Брозова пропусница за Коминтерну

Стигавши у совјетску престоницу августа 1938. Тито сазнаје да су ухапшене његова бивша супруга, Пелагија Белоусова и тадашња жена Луција Бауер и то као шпијунке и издајници. Броз је у Москви оптужен за троцкизам, што се тада сматрало за најтежу оптужбу. Спашавају га - Михаил Москвин, шеф НКВД у Кадровском одељењу Коминтерне, Иван Карајанов, Јосип Копинич и Јакубович, високи официри НКВД и Стаљинови проверени обавештајци, са којима се тих година често сретао.

Поред тога имао је велику наклоност утицајног Георги Димитрова, челног човека Комунистичке интернационале.

Камил Хорватин

У изјави НКВД писаној на руском језику, од 23. септембра 1938. насловљеној: "Мој однос са особама које су раскринкане као саботери и непријатељи наше партије", написаној на седам страница, Броз се негативно изјашњава о својим партијским друговима, највишим руководиоцима КПЈ: Филипу Филиповићу, Милану Горкићу, Јовану Малишићу, Акифу Шеремету, Јанку Јовановићу, Вилхему Хорвају, Адолфу Вајсу, Ђури Цвијићу, Раду Вујовићу, Ивану Гржетићу, Кости Новаковићу, Камилу Хорватину, Владимиру Ћопићу, Роберту Валтгонију, Антуну Мавраку... од којих су седморица већ били стрељана у Москви.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ширење лажних гласина

СВЕ ОВЕ ТИТОВЕ оптужбе похрањене су у фасцикли "Архива Коминтерне" у Москви, насловљеној: "Стенограм података о члановима ЦК КПЈ и кандидатима за чланове, које је Валтер дао".

За Филипа Филиповића пише: "Лојалан је на руководство КПЈ и предан и одан линији Коминтерне, али није имао правилну линију када је ријеч о групашењу...". На полеђини те Брозове дојаве, Андрејев, начелник Кадровског одељења Комитерне, написао је: "Предмет добро познајем. Има десне опортунистичке погрешке у својој Партији и у списатељским радовима." Иначе, Филиповић је био председник комисије Коминтерне за чистке, све до 1935. године.

За Јована Малишића, између осталог, пише: "Показује тежњу да буде вођа... Крив је за обезглављивање покрета Радничке партије Југославије... Може бити ангажован за партијски рад у КПЈ, али ја сам против да се врати у Југославију..." Малишић, је рођен у Даниловграду, био је учитељ, члан КПЈ од оснивања, завршио Војнополитичку академију Црвене армије у Москви, шпански борац...

За Адолфа Мука: "Нема политичку перспективу." О Ђури Цвијићу Тито износи: "Има болесну амбицију да је само он способан бити на челу Партије. Понекад шири лажне гласине. Није познато како сазнаје неке ствари. По мом мишљењу друг Крешић (Цвијић) није још заслужио да се прекине његово посматрање. Сматрам да се није ослободио својих фракционашких ставова." Татјана Маричић, Цвијићева супруга која се 1934. вратила у Југославију, борила се у партизанским редовима за време рата. Радила је у просвети у новој Титовој Југославији...

Жарко, Пелагија и Јосип Броз

О СИМИ МАРКОВИЋУ"Према моме мишљењу не улијева повјерење." За Антуна Маврака: "Много је тајанствен, на моја питања: зашто је нешто тако, не одговара отворено."

За Гргура Вујовића Броз је написао: "Неспособан је прићи људима, али, је човјек Коминтерне." Броз упозорава НКВД и Коминтерну: "Радомир Вујовић има негативне особине карактера, мекоћу и неодлучност... ". Вујовић је ухапшен 19. септембра 1938. у једном селу у близини Москве. Агенти НКВД стрељају га 19. априла 1939. Владавина моћне браће Вујовић из Пожаревца у Коминтерни завршила се трагично. Војислав, секретар комунистичке омладине, представник КПЈ у Коминтерни и "тајни секретар Зиновјева", Раде, секретар Балканске федерације омладине и организациони секретар КПЈ, и Гргур, дописник "Таса", из Беча, организациони секретар СКОЈ-а и представник КПЈ у Коминтерни су стрељани. Брозов допринос њиховој ликвидацији није био занемарљив.

Др Иван Очак, који се 1945. налазио у Москви на лечењу, сведочио је да је тада код њега банула Егит Арволије, супруга Радета Вујовића са још две другарице: "Свашта су говориле о Титу и ја сам их избацио напоље. После месец дана Радеватова супруга је поново дошла код мене, пошто јој нису дозвољавали повратак у Југославију. Рекла ми је: Ви ништа не знате о Титу... Касније је на позив Ракошија отишла за Будимпешту."

БРОЗ О ИВАНУ ГРЖЕТИЋУ Фложјеру, преко којега је нападао Милана Горкића, пише Коминтерни: "Флајшер је безосећајан друг, има бирократски однос према људима. Познајем га од 1926. У партијском раду је био прије, а и сад је лијенчина. У приватном животу воли женске, али је врло опрезан...У Москви су се Гржетић и Хорватин дружили и опијали. Претворио се у пијаницу. Неморалан, не воли никакав посао." Иначе, још 1935. Броз је Гржетића, док је био представника КПЈ у Комитерни, у својим извештајима "оцрнио".

"Треба повући Ивана Краља", јављао је Броз централи Коминтерне. Генерал НКВД Краљ, рођени Сарајлија и Загребачки радник је затим ухапшен и стрељан 2. августа 1938. године.

Тито "цинкари" и Камила Хорватина. Све ове Титове оптужбе похрањене су у фасцикли "Архива Коминтерне" у Москви, насловљеној: "Стенограм података о члановима ЦК КПЈ и кандидатима за чланове, које је Валтер дао."

Поред тога у "Руском државном Архиву, за друштвену и политичку историју", налази се 389 страница докумената "тајног агента НКВД Јосипа Броза Валтера", који је својим дојавама пресудно допринео ликвидацији готово целокупног руководства КПЈ, да би на крају волшебно постао генерални секретар КПЈ.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Покајничко писмо будућег маршала

ОД БРОЗОВЕ ОСВЕТОЉУБИВОСТИ није се спасла ни Кристина Кусовац, (Обрадова супруга) која је била под посебном заштитом НКВД. Она је у изјави Вељку Мићуновићу, министру унутрашњих послова Црне Горе 1945, открила веома шкакљиве детаље: "Била сам секретарица Милана Горкића, а уједно и тајни агент совјетске тајне службе, шефови НКВД-а су ми јавили шифрованим путем, када је Горкић ухапшен. Рекли су да су им моји подаци били драгоцјени..." (Архив Удбе) Кристину ни ти подаци нису могли заштитити од Тита, пошто су очито његове услуге биле значајније и крупније.

Посебно је занимљиво Брозово покајничко писмо Димитрову о његовим женама: "Осјећам се кривим што због недостатка будности нијесам примијетио издајничке поступке својих супруга." За Пелагију Белоусову тврди да је: "Неморална особа, да мрзи свог сина Жарка...". За Лукрецију Бауер: "Била је политички наивна и неразвијена, она је велика мрља у мом партијском раду..." На крају ове оптужнице Валтер наглашава: "Ако су вам потребни подаци о још некоме, молим да ми се то каже."

Тито и Димитров

Тако је започео масовни, сурови и немилосрдни одстрел Југословенских комунистичких првака захваљујући "цинкарењу" осведочених сарадника совјетских тајних служби - Брозу, Копиничу, Крајачићу, Чолаковићу, Беговићу, Хебрангу, Сребрењаку...

Броза је заједно са Владимиром Ћопићем саслушавала Контролна комисија Коминтерне. Неки чланови су захтевали његову ликвидацију. Тим оптужбама и захтевима се придружује и Драган Милер, комуниста из Осијека. Након тога Ћопића хапсе агенти НКВД 3. новембра 1938. заједно са Јанком Јовановићем, шпанским борцем, и истакнутим комунистом Вилимом Хорвајем, омладинским вођом, којима се губи сваки траг.

Броз волшебно бива амнестиран од свих оптужби, захваљујући Димитрову и Копиничу. Ружа Фијала, супруга Владимира Ћопића је умрла 1982. у Прагу. Била је секретарица свих чешких председника.

Рут ван Мајенбург, аустријска комунисткиња и руски обавештајац тврди: "Тито је 1937. године примио налог од Коминтерне, да дође у Москву, али се из неких разлога није повиновао. Била је то одлука која га је спасила чистки." Тито је касније тврдио да је налог за његову ликвидацију тада повукао лично Георги Димитров, генерални секретар Коминтерне, који је био веома наклоњен југословенским комунистичким кадровима, пре свега због чињенице што је Димитров био ожењен, Љубицом Ивошевић, кројачком радницом из Смедеревске Паланке и пролетерском песникињом.

Јосип Копинич сведочи да га је фебруара 1939. три дана ислеђивала Комисија Извршног комитета Коминтерне и то "Ради троцкизма Валтера којега Копинич брани". Броз је тада, тврдио је Копинич, инсистирао да дође и рашчисти ствари, иако је имао пуно разлога да буде забринут за себе, јер је добро знао шта се десило браћи Вујовић и Цвијићу. У Сребрењаковим и извештајима НКВД било је много путера на Титовој глави. Поврх свега он је 1935. живео у Москви венчавши се са швабицом Елзом, ухапшеном као "гестаповком", а то се у Москви није праштало.

Лабуд Кусовац

Копинич који је до детаља био упознат са свим чињеницама, тврди да тада није прошао бугарски предлог о Титовој ликвидацији, већ је одлуку о помиловању донела Кадровска комисија ЦК Совјетске Комунистичке партије. Једини је Георги Димитров, од почетка до краја, био на Брозовој страни. Тако је Тито захваљујући Русима и Димитрову добио привремени мандат.

Готово у исто време, уз помоћ бугарске везе у Москву стиже Петко Милетић, који је имао сталну пропусницу за улазак у Коминтерну. Кадровска комисија Коминтерне је тада за генералног секретара КПЈ предложила - Петка Милетића, Јосипа Броза и Стипу Ђаковића. Јосип Копинич тврди да су приликом избора пресудно утицали извештаји генерала Мите Деспотовића, представника КПЈ у Коминтерни, чија је супруга радила у НКВД у Главној цензури, која је након рата била Кардељева секретарица, да би у време Информбироа била протерана, пошто је Мита убијен, на мађарској граници, приликом наводног покушаја бекства из Југославије.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Туча комуниста око фотеља

ДОК СЕ У МОСКВИ ломе копља око Тита, он у Загребу ради на сређивању односа у КП Хрватске. Камило Хорватин је почетком 1938. жестоко оптужио Броза да намерно фризира стање у Партији, стварајући лажну слику, тврдећи да је провокатор. Одмах после тога је ухапшен и стрељан у Москви.

Копинич се сећао сусрета и разговора са Родољубом Чолаковићем код Прежихова Воранца у Паризу, када им је Роћко са забринутошћу рекао: "Ох, Боже колико се наших комуниста боре за ту фотељу, а Стаљин је већ одредио ко ће заменити Горкића. Валтер није у тој комбинацији, већ један који је још у затвору..." Очито да је мислио на Петка Милетића.

Ђуро Цвијић

Јосип Копинич наглашава: "Да није било мене 1938. године, Броз Москву никада више не би видио. Ја сам му испословао визу и нитко други, и у Москви сам стављао главу у торбу због Тита, пошто је и у Коминтерни и у НКВД било пуно озбиљних оптужби противу њега, које сам морао да обарам... Тада ме је Мануилски послао к врагу", рекавши: "Доста ми је вас Југословена, скоро и ја да изгубим главу." (ДСНО, Титов архив)

На крају тог разговора Мануилски очито изнервиран упутио је Копинича на заменика Андрејева да му он помогне. Превејани обавештајац се упутио код тада моћног генерала Горјева, који му је дао на увид досијеа оптужби противу Тита. Пошто их је проучио Копинич је отишао код Димитрова како би се са њим посаветовао како да Броза избаве, што им је као што је и познато пошло за руком. Копинич је поводом тога у разговору са Брозом на Ванги 1979. сведочио: "На темељу тих досијеа, написао сам око 40 страница података о Петку и однио Андрејеву. Није прошло ни 48 сати, Петко је ухапшен и одведену Љубљанку. Зна се како је завршио."

Двојица високих партијских руководилаца, Црногорац Лабуд Кусовац и Далматинац Иво Марић, настојали су да наследе Горкића. Марић је чак предложио Јосипу Брозу да заједно са Кусовцем, Ловром Кухаром и Драгутином Марушићем, преузму вођство Партије. Броз је то одлучно одбио. Марић затим упућује писмо Димитрову у којем наглашава: "Тито је слаб човјек, политички неизграђен с нездравим амбицијама вође."

У пролеће 1937. Броз се жали на Марића и Кусовца да су самоиницијативно формирали ново руководство КПЈ у Паризу. Пре тога Тито се Кусовцу и Марићу представио као нови генерални секретар. Након што им је Мустафа Голубић то негирао они ступају у акцију Титовог разоткривања...

У децембру те године по Брозовој директиви Иван Марић бива уклоњен из рада ЦК КПЈ, због наводне фракционашке делатности, замењује га Ловро Кухар (Прежихов Воранц). Голубић истог трена обавештава Центар у Москви, иако добро зна да тиме чини рискантан потез. Том приликом Броз пише два оптужујућа писма на адресу Вилхема Пика, члана Извршног комитета Коминтерне, тешко оптужујући, у првом Марића, а у другом Лабуда Кусовца. За Лабуда Кусовца пише: "...То ми потврђује и овдашње искуство, јер сам се већ неколико пута могао увјерити да Обаров (Л. Кусовац) према мени није био искрен и да је ту и тамо порицао доказане ствари." (Архив ЦККПЈ, фонд КИ 1938/11)

Тито и Горкић

Јула 1937. године париска полиција по сугестији из комунистичких редова из Париза отказује гостопримство високим руководиоцима ЦК КПЈ, Лабуду Кусовцу, Ивану Марићу и Живојину Павловићу. Интересантно да се то није односило и на Броза. Изгнанство их је јако изненадило, пошто су знали да су скинути са свих партијских задатака, одмах после хапшења Милана Горкића. Накнадна истраживања су показала да је сигнал за протеривање Кусовца и Марића дошао од Партијског вођства из Париза, међу којим се Броз све више уздизао...

Ликвидирањем Горкића 1937. године и давањем сагласности Брозу 1939, а не 1937, да формира ново руководство, Коминтерна је извршила промене без изјашњавања партијског чланства и сазивања конгреса - физичким ликвидацијама. Велика чистка у КПЈ, у којој су поред Броза многи кумовали, дуго је строго прећуткивана и била табу тема у нашој историографији.

Препоручујемо

Друштво

0 17

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - „ИГРАЊЕ КАРАТА СТАЉИНА И ЧЕРЧИЛА“: Тито тражио од Немаца да признају партизанску државу

30. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РАТНА ПСИХОЗА РАСЕЉАВА ДЕДИЊЕ: Совјетски Савез преко својих сателита припрема напад

25. 11. 2021. у 17:14

Друштво

1 19

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО ЈЕ БИО СПРЕМАН ДА ПОТОПИ ПАНОНИЈУ: Сведочанство о почетку хладног рата у чијем средишту је била Југославија`

24. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 11

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ: Дневник Јосипа Броза писан од 2. новембра 1950. до 18. фебруара 1951. године

23. 11. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације