КАД човек зађе у дубоке године (а мени је деведесета), кад иза себе остави више од пола века рада у науци, чији резултати су многи томови књига и више стотина библиографских јединица, па онда добије и највишу награду АП Војводине "Михајло Пупин", без лажне скромности мора бити задовољан. Не зато што то признање поткрепљује старачку сујету, већ зато што је оно формална и стварна потврда да вишедеценијски труд и научни учинак нису били узалудни.
Зашто академик Крестић не обнови Одбор за истраживање геноцида? Можда се боји да ће и то проћи као идеја о Српском меморијалу!! Узгред, колико има наследника?
Коментари (2)