ИНТЕРВЈУ Проф. др Василије Крестић: Мрзитељи Србије срамно умањују све наше жртве

КАД човек зађе у дубоке године (а мени је деведесета), кад иза себе остави више од пола века рада у науци, чији резултати су многи томови књига и више стотина библиографских јединица, па онда добије и највишу награду АП Војводине "Михајло Пупин", без лажне скромности мора бити задовољан. Не зато што то признање поткрепљује старачку сујету, већ зато што је оно формална и стварна потврда да вишедеценијски труд и научни учинак нису били узалудни.

Фото Н. Скендерија

Овим речима, искреним и без "фемкања", како би то рекли у његовој родној Ђали у Банату, академик Василије Крестић открива за "Новости" да му је велика част што ће у четвртак у Новом Саду, на дан 103. годишњице присаједињења Бачке, Баната, Барање и Срема Краљевини Србији, примити награду која носи име свог великог претходника, такође Банаћанина, Пупина. Завичају, земљацима и васцелом српском роду академик Крестић одужио се капиталним делима "Срби у Угарској (1790-1918)", "Историјом српске штампе у Угарској 1791-1914", "Из прошлости Срема, Бачке и Баната"...

* Како доживљавате тврдње да Војводина има континуитет из Аустрије, односно Аустроугарске, упркос историјској чињеници да као целина у том периоду никада није постојала?

- У последње време има више разних врста кривотворитеља наше историје. Не мислим да је то случајно и безазлено. Зло је у томе што се тим кривотворитељима поклања много пажње у нашим медијима, што они неретко имају подршку и у неким органима власти. Они који се данас позивају на прошла времена, из доба Аустрије и Аустроугарске, и ту траже историјске основе за што ширу аутономију, чак и за одвајање од Србије, не могу наћи здраве и поуздане доказе за своје тежње. Стога они фалсификују историју, па неки међу њима тврде да је Војводство Србија и Тамишки Банат, која је створена 1849, била круновина. Ако је Војводство, како ти фалсификатори тврде, 1849. постала круновима, онда би она данас могла да буде потпуно независна државноправна целина.

* Није ли у корену те идеје жеља да се обезвреди историјски учинак аустроугарских Срба, који су, како често истичете, увек били понос и дика целог Српства?

- Идеја о стварању засебне аутономне српске територије на подручју Аустрије и Угарске настала је убрзо после Велике сеобе Срба 1690. године. Смисао и циљ те идеје, у сва потоња времена, био је у томе да се њеним остварењем очува национална и верска-православна идивидуалност Срба, да се њоме брани од германизације и мађаризације и од насилног унијаћења. Никаквог спора нема у томе да је идеја о стварању Војводине била српска. Намера да се на предстојећем попису омогући национално опредељење "Војвођанин" је у својој суштини антисрпска. Она је супротна читавој историји Срба у Аустрији и Аустроугарској који су тежили стварању своје посебне аутономне територије.

* Зашто је чувени Меморандум САНУ, у чијем стварању сте учествовали, актуелан и после 35 година у дневној политици?

- Меморандум данас највише помињу они који га, из њима знаних разлога осуђују и у њему налазе само зле намере. По правилу то су они који нису наклоњени Србији и Србима, који у њима увек налазе разлоге да их сумњиче, нападају и критикују. За њих је Меморандум баук којим застрашују све потенцијалне непријатеље Срба. Све планове и програме Србије, којима она жели да унапреди своје друштво и своју земљу, мрзитељи Србије означавају као нови Меморандум.

* Да сте у прилици поново да учествујете у изради тог документа, да ли бисте нешто у њему променили?

- Меморандум је написан 1986. године у складу са ондашњим временом и ондашњим националним, државним, економским и културним проблемима у којима се налазила Србија. Временом и догађајима он је превазиђен, јер није ни написан као дугорочни национални и државни програм, како неки покушавају злонамерно да га представе. У том и таквом програму из 1986. ништа битно не бих мењао. У свему сам сагласан с оним што је у њему написано. Колико су жестоке критике тих докумената биле неумесне, и с лошим намерама исконструисане, види се и по томе што чак ниједна осуда Хашког трибунала није изречена на темељу Меморандума. Да је више морала и поштења у критичарима Меморандума они би, када изричу неповољне оцене о том документу, морали о томе да воде рачуна.

* Како бисте описали актуелни тренутак у САНУ?

- Академија у последње време све више губи ону своју научну физиономију због које је било основано Друштво српске словесности (1841), Српско учено друштво (1864) и Српска академија (1886). Циљ свих тих претходника данашње Академије био је да се баве изучавањем српског језика, српске историје и културе у најширем смислу те речи. Већ дуже време ситуација у САНУ је обрнута. У сваком погледу, а нарочито по бројности, представници егзактних наука су у САНУ заступљенији од представника националних и друштвених наука. Уз пуно уважавање егзактних наука, које су универзалне и њима се баве сви широм света, националним наукама не баве се сви, већ највише ми у Србији. Занемаривање националних наука ће нам се кад-тад тешко осветити.

Фото Танјуг

* Супротставили сте се измени Статута САНУ и преименовању Одељења музичке и ликовне уметности у Одељење уметности, али недавно су звање академика добили први режисери. Шта тиме САНУ добија, а шта губи?

- Кад сам на Скупштини САНУ устао против промена Статута којима се тражило преименовање назива Одељења музичке и ликовне уметности у Одељење уметности, нисам имао ништа против уметника. Плашио сам се и плашим се да ће том изменом наша Академија још више него што је сада постати један галиматијас у којем ће националне науке бити запостављене још више но што је то сада случај. Залагао сам се за то да Академија сачува своју традиционалну физиономију а да уметници добију своју посебну академију.

* Шта спречава САНУ да оживи Одбор за изучавање геноцида почињеног у НДХ, који је основао сада покојни академик Владимир Дедијер, а који је мистериозно угашен после само једног научног скупа?

- Не видим да данас има било каквих препрека за оснивање Одбора за изучавање геноцида почињеног у НДХ у Српској академији наука. Међутим, поставља се питање да ли је потребно оснивати такав одбор у Академији кад постоје институти који се посебно баве новијом историјом.

* Док се ми, најблаже речено, неодговорно осврћемо на своје жртве, чини се да се читав свет уротио да од Срба, на основу злочина у Сребреници, начини злочинце веће и од Хитлерових нациста?

- Рекао бих да се срамно и издајнички односимо према нашим недужним жртвама. Кад то кажем, мислим пре свега на све учесталије покушаје неоснованог смањивања српских жртава не само у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској већ, у најновије време, и на жртве у балканским ратовима и у Првом светском рату. Ако ме питате има ли лека нашој националној неслози, рећи ћу - има, али га треба добро осмислити и доследно примењивати.

* Као познавалац бурне српско-хрватске историје, верујете ли да би наши међусобни односи једном могли да достигну тачку коректне сарадње на каквој су данас Србија и Мађарска?

- Волео бих да грешим, али мислим да се то неће догодити у ближој будућности.

СВЕТСКИ МОЋНИЦИ И КОСМЕТ

* Води ли Србија у овом тренутку довољно снажну дипломатску битку за Косово и Метохију?

- У међународним односима који се тичу нашег геополитичког простора није лако водити снажну дипломатску битку за Косово и Метохију. Међутим, колико је то могуће мислим да наша држава налази начине да се супротстави светским моћницима. Надам се да ће она истрајати у тој борби, која није лака, већ дуго траје и неће се брзо свршити.

Препоручујемо

Србија

0 2

АКАДЕМИКУ КРЕСТИЋУ "МИХАЈЛО ПУПИН": Додељено највише признање Војводине за изузетне резултате у свим областима

07. 10. 2021. у 18:27

Друштво

0 4

ДА СЕ ВИШЕ НЕ УМАЊУЈУ ЖРТВЕ: Академик Крестић о изградњи меморијалног центра у Доњој Градини

12. 09. 2021. у 07:00

Политика

0 15

АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: Милова антисрпска политика може довести до крвавих обрачуна

30. 08. 2021. у 21:54

Друштво

3 5

ГЛУМЦИМА И ЕСТРАДИ НИЈЕ МЕСТО У САНУ: Василије Крестић незадовољан због промене назива Уметничког одељења Академије

13. 10. 2020. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације