ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУСРЕТ КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО ЖИВОТ: Први дневнички запис Криса Спироуа - Грци брину о својим пријатељима

ПОНЕДЕЉАК 18. април 1994. - ТЕ ВЕЧЕРИ седео сам у ресторану "Топс" на Тргу Колонаки у Атини, у Грчкој.

Фото Архива/ЕПА

Уживао сам пре вечере у соку од цеђене свеже поморанџе, у друштву власника ресторана Пероса Коровесиса, дугогодишњег доброг пријатеља, када су три човека пришла нашем столу. Разменили су љубазне речи са Перосом, који их је представио као "врло добре муштерије". Сваки се понаособ руковао са мном, чврстим стиском, па су се представили: Спирос Сурцис, Парис Кицос и Теос Деметриадес. "Господине Спироу, Ви нас не познајете, али ми за Вас знамо", рекао је Спирос Сурцис. "Као сународници, Хелени, поносни смо на Вас. Поносни смо на оно што сте постигли као емигрант у великој Америци. Дошли смо овамо да Вам се обратимо, и да Вас љубазно замолимо да нам посветите пар минута времена ради нечега веома важног." То што се вечерас одиграло на Тргу Колонаки није ништа необично за мене, и могло се догодити било где у Грчкој. Често сам се током посета родној земљи налазио у сличним ситуацијама, у спонтаном сусрету са сународницима.

МОРАМ да кажем да су се многи такви сусрети одиграли управо у окружењу Трга Колонаки. Тај трг се налази у срцу Атине, а ресторан "Топс" и његова башта су централно место окупљања политичара, утицајних припадника елите старог атинског друштва, људи од политичког и пословног утицаја и новопечених богаташа Грчке.

Крис Спироу и конгресмен Бил Ричардсон, Фото Архива/ЕПА

За мене се у Грчкој прилично добро зна из медијских извештаја током година. Препознају ме као "успешног политичког лидера у Америци". Знају ме као "младог горштака", који је са 13 година, пре 38 година, "сам" емигрирао у Америку, и који је "вредним радом и одлучношћу изборио највиши изборни положај који је икада у Америци стекао иједан Американац грчког порекла."

Многи од мојих сународника знају да сам као млад човек изабран у Представнички дом Њу Хемпшира, да сам на тај положај поново биран неколико пута заредом, те да сам после десет година изабран за лидера демократа у Представничком дому.

МНОГИ од њих знају и то да сам 1984. године освојио номинацију Демократске партије за гувернера Њу Хемпшира, да бих 1989. био изабран за председника странке на нивоу те савезне државе. Знају и да сам, као председник Демократске партије Њу Хемпшира (у Њу Хемпширу се традиционално одржавају први у низу примарних председничких избора на нивоу целе нације), развио блиско и снажно политичко пријатељство са Вилијамом Џеферсоном - Билом Клинтоном, сада председником Сједињених Америчких Држава. А многи засигурно знају и то да сам после председничких избора 1992. био изабран за "шефа колегијума председничких електора", у име председничког кандидата Била Клинтона.

"Истраживали смо, али нисмо пронашли да је иједан Американац грчког порекла који је рођен у Грчкој икада био изабран за шефа председничких електора, ни у једној савезној држави Сједињених Америчких Држава, ни у једној од две политичке партије, Крис Спироу је једини!", изговорио је грчки ТВ коментатор децембра 1992.

У сусретима попут вечерашњег слушао сам речи хвале за оно што сам постигао у политици у Сједињеним Државама, као и за моју снажну подршку националним питањима која се тичу Грчке: питањима као што су турска окупација грчког острва Кипар, спор око имена Македонија и другим. Добијам често молбе за информације у вези са визама за путовање у Сједињене Државе, а у неколико наврата замољен сам да помогнем некоме ко тражи давно изгубљеног рођака у Америци. Затраже моју помоћ људи који трагају за информацијама о извесном рођаку који је емигрирао у Америку пре педесет-шездесет година. "Можете ли да ми помогнете да сазнам да ли је мој... тестаментом ишта оставио мојој породици", ово је врло типична молба.

* * * * * * * *

СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБНА ПОМОЋ

ВЕЧЕРАШЊИ сусрет са три "амигоса" био је необичан и интересантан, и био сам донекле заинтригиран. Ако ништа друго, био је врло неуобичајен.

"Хвала Вам на лепим речима", рекао сам Сурцису. "О чему се ради, момци?", питао сам. "Господине Спироу, мој пријатељ Парис добро говори енглески, ако бисте радије да разговарамо на енглеском. Што се мене тиче, ја на енглеском знам само да кажем „Боже, благослови Америку“. Америка је, господине Спироу, спасила моју породицу од глади после Другог светског рата, а кладим се да је Америка и Вашу породицу спасила", рекао је Сурцис са тако искреним изразом лица да је придобио сву моју пажњу.

"Да, господине Сурцис", рекао сам, "Америка је и моју породицу спасла глади после рата. Него шта него јесте. Но, грчки ми одговара. Довољно добро говорим грчки, а ако ми и зафали реч или две, замолићу Вашег пријатеља који говори енглески за помоћ. А то што Ви знате од енглеског је савршено!", рекао сам Сурцису.

"Одлично", рекао је Сурцис. "Тако могу у пуној мери да учествујем у разговору."

Мислећи да ми је познато шта се заправо догађа ових дана на Балкану, Сурцис је рекао: "Господине Спироу, знате да се на Балкану воде ратови. Ми смо се ангажовали око тога, настојимо да помогнемо народу Србије који веома много пати јер је Србија под ембаргом Уједињених нација."

БИЛО је то први пут да ово чујем; можда сам заправо тада први пут заиста обратио пажњу. У сваком случају, знао сам веома мало о томе.

"Нашим пријатељима у Србији је потребна помоћ", наставио је Сурцис, "у последњих неколико година ја сам лично отпремио неколико камиона хуманитарне помоћи нашој браћи Србима у Београд."

Сурцис је рекао да је власник успешног грађевинског предузећа средње величине, специјализованог за изградњу далековода, у Грчкој. Парис Кицос представио се као стручњак за Балкан. Господин Кицос рекао је да је радио као кључни саветник за балканску политику грчког премијера Андреаса Папандреуа за време Папандреуовог првог мандата, и додао да сада блиско сарађује са Владом Србије и њеним председником Слободаном Милошевићем (написао ми је Милошевићево име на салвети).

Слободан Милошевић и Милан Милутиновић, Фото Архива/ЕПА

"Да ли познајете председника Србије?", питао ме је Кицос. "Не, не познајем га", рекао сам. "Он зна много о Вама", рекао је Кицос. "Откуд то да он зна много о мени?", питао сам. "Ја сам му пуно причао о Вама и он жели да Вас упозна", рекао је. Ово постаје интересантно, помислио сам. За столом су биле две слободне столице. "Молим вас, седите", рекао сам им, "тако нећете заклањати пут до столова Перосовим гостима који плаћају кешом."

"Ти увек имаш неку досетку, Крис Спироу", рекао је Перос уз смех. Сурцис и Кицос су сели са нама, а Теос Деметриадес се без речи вратио за свој сто.

"Потребна нам је Ваша помоћ, господине Спироу. Народу Србије је потребна Ваша помоћ", рекао је Сурцис. "Да, треба нам Ваша помоћ", рекао је Кицос. "Знамо ко сте Ви и знамо да можете да помогнете. Дуго сам тражио прилику да Вас упознам."

"КАКВА помоћ вам је потребна од мене?", питао сам. "Све што знам је да је Југославија разбијена, али знам врло мало о појединостима и разлозима."

"Господине Спироу, председник Милошевић настоји да успостави директан контакт са значајним политичким лидерима у Клинтоновој администрацији који би му помогли да оконча грађански рат у Босни", рекао је Кицос, "Ви познајете оне који доносе крупне одлуке у Америци. Ви можете да помогнете!"

"Слушајте, момци", рекао сам, а беше прошло већ 20 минута преко она два минута која су тражили. Пре него што сам завршио реченицу, Кицос ме је питао: "Ако то буде могуће утаначити, бисте ли Ви могли да отпутујете у Србију, у Београд, да се састанете са председником Милошевићем? Ја могу да уприличим састанак са његовим амбасадором овде у Атини ради договора о томе. Шта мислите?", питао је Кицос.

"Не знам", рекао сам, "позовите ви мене сутра на телефон канцеларије Хеленско-америчке уније, па ћемо видети за даље. У реду?"

"У реду, господине Спироу", рекли су углас, "позваћемо Вас сутра, и хвала Вам што сте нас саслушали."

Препоручујемо

Друштво

0 1

"БЕОГРАД ЈЕ ПОСЕЈАО СЕМЕ МИРА": Специјални додатак у "Вечерњим новостима" у понедељак

12. 09. 2021. у 19:22 >> 19:22

Друштво

0 1

РАСКОРАК ИЗМЕЂУ МАСОНЕРИЈЕ И ЗАДАХА СЕОСКЕ ПАРОХИЈЕ: После велике победе у Првом светском рату српски народ се није обновио

10. 09. 2021. у 17:00

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ЗАМОР ОД УСПОНА: Судбина српског народа у југословенској држави - 1918-1992. године

08. 09. 2021. у 17:00

Друштво

0 0

ГУБИТАК ТЕМЕЉА ЗА ИСТОРИЈСКУ ОБНОВУ: Српски народ у југословенској држави од 1918. до 1992. године

07. 09. 2021. у 18:50

Друштво

3 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - „ВОЈВОЂАНИ“ НА ДАЉИНСКИ УПРАВЉАЧ: Др Бранислав Ристивојевић, посланик у АПВ и декан Правног факултета у Новом Саду

06. 09. 2021. у 17:14

Друштво

1 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОСТВАРЕЊЕ ВЕКОВНОГ СНА: Срби у Војводини од укидања црквено-народне аутономије до уједињења 1918. године

05. 09. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације