ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРОБУДИЛИ СЕ ЈУГ И ИСТОК: Масовни народни отпор окупатору проширио се на целу земљу

УСТАНАК НА ЈУГУ Србије је каснио, добрим делом због утицаја четника Косте Пећанца. Сама област имала је двојаки стратешки значај за окупатора: због саобраћајнице, која је повезивала Београд са Солуном, демаркационе линије и близине бугарске границе.

По шумама и горама: Предах партизана

Најјача устаничка база у долини Топлице налазила се на Пасјачи, Малом Јастрепцу и Видојевици. Прокупље је привремено ослобођено 9. октобра, а новембра исте године Лебане, Леце и Медвеђе, чиме се већ заокруживала слободна територија, са тежњом да се шири према Врању и Крушевцу.

Сукоб топличких партизана са четницима на Пасјачи новембра 1941. означио је коначан разлаз ове две струје. Сукоб у западној Србији није могао да не изазове разлаз и у другим крајевима Србије. На левој страни Јужне Мораве дошло је до масовног устанка крајем 1941. године. Док је устанак у западној Србији био разбијен, на југу је тек букнуо. Југ Србије наставио је партизанску борбу, обезбеђујући њен континуитет све до 1943-1944. године и коначног ослобођења Србије.

Дејства Топличког, Расинског и Јабланичког одреда су обједињена. Кукавички партизански одред крајем 1941. бројао је око 400 бораца. Јабланички одред повезивао је простор између Кукавичког и Топличког одреда са базом на планини Радан.

ВРАЊАНСКИ ПАРТИЗАНСКИ одред настојао је да утиче на ширење устанка у Македонији, али је рано разбијен од бугарских снага. Створена је слободна територија, која ће се у условима партизанског ратовања одреда на југу са Бугарима, четницима и Недићевом жандармеријом мање-више одржавати као трајна, са овим или оним сужавањима или проширивањима.

На десној обали Јужне Мораве били су ослобођени региони Заплања, Бабичке горе и Крушевице, а на левој обали читав простор од Јастрепца до Кукавице, са упориштима на Јастрепцу, Пасјачи, Радану и Кукавици. У том простору деловало је пет партизанских одреда, усмерених на саобраћајнице у долинама Мораве, Нишаве и Топлице. Партија је имала преовлађујући утицај на развој борбе, на политичку линију и састав руководећих кадрова.

Под удар је дошао угледни првоборац Ратко Павловић, прихваћен од народа, личност која је стекла велики ауторитет, упозоравајући на његове раније "грешке - фракционаштво, интелектуалштину и недовољну повезаност с Партијом", што је у сектаристичкој организацији КПЈ било равно смртној пресуди.

ОСЛОБОЂЕНА ТЕРИТОРИЈА источне Србије после "Ужичке републике" била је највећа слободна територија у Србији. Обухватала је простор у сливовима Пека, Млаве, Поречке реке, делова Подунавља и Поморавља са Ресавом.

Између западне Србије и Шумадије и области на истоку и југу Србије није дошло до сарадње и усаглашености операција августа и септембра 1941.године, а ни касније. Устанак на истоку Србије развијао се у области стратешки више него значајној за Немце због императива заштите дунавског пута и експлоатације бакра у Бору. У бољевачком срезу дејствовао је Бољевачки одред, а у књажевачком крају Заглавско-тимочки одред.

Између Тимока и Дели-Јована налазио се простор деловања Крајинског народноослободилачког партизанског одреда. У пределу Звижда, Кучаја и Мајданпека деловали су партизански одреди: Ујевачки, Мајданпечки, Звишки НОП и Крајински НОП. На том подручју јавили су се и четнички одреди, са којима су партизанске снаге сарађивале на основу претходно постигнутог споразума. Четници су са партизанима учествовали у заузимању Великог Градишта 20. септембра 1941. године.

Сувоборски партизански одред

Нападом партизана на четнике, због кршења договора, једно време је потиснут четнички утицај у Поречу, Звижду и Крајини. Ујевачки четнички одред наставио је са својим активностима у горњем Пеку, Поречу, Звижду и Браничеву, улазећи у сукобе са Немцима и Пећанчевим четницима. Четничке снаге у Горњаку подржавале су Дражу Михаиловића.

За време устаничке плиме на истоку Србије створена је слободна територија, са центром у Кучеву и Мајданпеку, у сливовима Пека, Млаве, Поречке реке, делова Подунавља и Поморавља са Ресавом.

На територији алексиначког, ражањског, сокобањског, сврљишког и дела нишког среза дејствовао је августа и у првој половини септембра 1941. Озренски НОП одред, из којега је настао Сврљишки одред, касније назван Нишавски партизански одред.

УСТАНАК НА ИСТОКУ Србије имао је неке особености које га разликују од устанка у западној Србији. Избио је, прво, нешто касније него у западној Србији; друго, спорије се развијао, у поређењу са простором између Дрине и Мораве, и треће, устанички талас је пресечен оштром окупаторском противакцијом да се осигура пловидба Дунавом и несметан рад у Борском руднику.

На народ је поразно деловало разбијање Озренског НОП одреда у сукобу са Недићевом жандармеријом 27. новембра 1941. године. Остаци разбијених одреда били су препуштени сами себи пред наступајућу зиму, изложени сталним прогонима колаборационистичких снага. Под притиском Немаца и њихових сарадника, партизанске снаге су крајем октобра 1941. у источној Србији сведене на Књажевачко-бољевачки одред. Са упориштем у Горњаку, продужиле су да се одржавају Михаиловићеве четничке снаге.

За Михаиловића је ова област имала посебан значај због близине бугарске границе. Четнички вођа је целу Србију покрио својим официрима и командним центрима. Михаиловић је већ августа 1941. установио функцију команданта источне Србије, за коју је именовао мајора Велимира Пилетића, а за начелника штаба капетана I класе Синишу Оцокољића Пазарца.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

КОНТРАОФАНЗИВА ВРХОВНЕ КОМАНДЕ ВЕРМАХТА 1941. ГОДИНЕ

Срби поново озлоједили Хитлера

КАКО СЕ УСТАНАК у септембру ширио, угрожавао саобраћај, све више се осећао и у приграничном пределу НДХ, у Мачви и Подрињу, надомак Срему, немачки војни фактори нису оклевали. Врховна команда Вермахта удовољила је захтеву фелдмаршала Листа 14. септембра 1941. године, доносећи одлуку да се из Француске у Србију упути 342. дивизија. С ојачаним 125. пешадијским пуком, допремљеним из Грчке, 342. дивизија требало је да очисти лук Сава - Дрина, где се, по мишљењу Немаца, налазило најјаче устаничко жариште. То cc ccсхватање ccccccделио је и усташки "војсковођа", маршал Славко Кватерник.'

Срби су поново озлоједили Хитлера покретањем устанка и стварањем највеће и једине слободне територије у окупираној Европи. Наредба за угушење устанка потекла је са највишег места Трећег рајха. Изричит захтев за угушење устанка Хитлер је дао 16. септембра 1941, а јединствена команда поверена је команданту 18. армијског корпуса, генералу Францу Бемеу.

Немачка армада улази у Ужице у јесен1941. године

БОРБЕ СУ СЕ ВОДИЛЕ на теренима на којима су вођене и најтеже и најславније битке у првом светском рату. Сам напад на устанике из Срема заснивао се на искуству из првог светског рата. На граници према Дрини постављена је једна немачка посадна дивизија из НДХ и усташе, а на Сави мађарска ратна речна флотила.

Напад 342. дивизије започео је 28. септембра 1941. године. Немачким јединицама пружен је једномесечни отпор. Довлачење оперативних дивизија са других окупираних територија (Француске и Грчке) или других фронтова (Источног) било је неопходно за савлађивање устанка. У окупираној Европи оног времена јединствене су појаве ангажовања толике војне силе, по наређењима највиших државних и војних инстанци, као у Црној Гори за угушивање 13-јулског устанка и у Србији за сламање тзв. Ужичке републике у јесен 1941. године. У завршним борбама крајем октобра 1941, на простору Јагодина - Крушевац - Параћин почело је искрцавање друге - 113. пешадијске дивизије, доведене са Источног фронта. Немачка противустаничка акција септембра - новембра 1941. у западној Србији и Шумадији протицала је у знаку примењивања масовних репресалија против становништва слободне територије. Немачке војне јединице имале су карактер казнених експедиција. Тог октобра изгледало је да су Немци одлучили да затру српски народ. Претило се да ће се Немци повући из Београда и онда га уништити бомбардовањем из ваздуха и артиљерије. Изнурене јединице одбране, притом истрошене у наметнутом грађанском рату, нашле су се крајем новембра пред последњим немачким ударом.

Препоручујемо

Друштво

0 8

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ ХИЦИ НА ОКУПАТОРА: Отпор у Србији после капитулације Краљевине Југославије

11. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СССР, КОМИНТЕРНА И УСТАНАК У СРБИЈИ 1941: Судбина српског народа била је у фокусу интересовања совјетске дипломатије

10. 07. 2021. у 17:14

Друштво

2 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - АУТЕНТИЧНА УСТАНИЧКА ТРАДИЦИЈА: Српски народ није оклевао - устао је против окупације своје земље

09. 07. 2021. у 17:14

Друштво

4 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТЕРЕТ ИДЕОЛОШКОГ ЖРВЊА: Све велике силе у ратном сукобу у Србији су гледале чвор југословенског питања

07. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СВЕНАРОДНИ ОТПОР ФАШИЗМУ: Осамдесет година од избијања општег устанка у Србији против окупатора

06. 07. 2021. у 17:14

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВЕЛИКЕ СИЛЕ БИ ДА БУДУ НЕВИНЕ: Нова историографија „слушкиња моћи“ изврће прошлост као прљаву чарапу

04. 07. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације