ВИШАК ХОЛЕСТЕРОЛА ЗАПИСАН У ГЕНИМА? Опрез - И код мршавих крв може да буде замашћена, а шанса за инфаркт је већа

ЉУДИ нормалне телесне тежине, чак и они који су мршави, такође, могу да имају повишен ниво холестерола у крви.

Фото: Архива "Новости"

То их, иако сами не би ни помислили да су "кандидати" за кардиоваскуларне болести, од којих у Србији годишње умре око 56.000 становника, уводи у ризик да развију неко од обољења крвних судова и срца. Професор др Катарина Лалић, ендокринолог из Универзитетског Клиничког центра Србије, потврђује у интервјују за "Новости" да висок холестерол не бира тип телесне грађе, и да телесна тежина апсолутно није репер за одређивање да ли особа пати од високог холестерола или не.

- Људи који изгледају мршавије претпостављају да нису у опасности од наведених ствари - каже проф. Лалић.- Због тога не обраћају пажњу на многе потребне кораке ка здравијем начину живота. Међутим, најчешће се дешава да су управо мршави људи који имају повишне вредности ЛДЛ холестерола типични пацијенти са генетским холестеролом.

* Шта то значи?
- Они обично не греше у исхрани, а њихов организам претерано ствара холестерол. Један од 200 становника има такву грешку.

* Могу ли по нечему да примете да се проблем развија, и да може довести до компликација?
- Пацијенти са повишеним ЛДЛ холестеролом најчешће ништа не осећају и немају никакве симптоме. Код многих пацијената се повишени холестерол открије тек када доживе инфаркт миокарда. Стога би свако требало да посети свог лекара и провери вредности ЛДЛ холестерола.

* Када би први пут требало отићи на анализе?

* Ако се покаже да је холестерол висок, шта је следећи корак?
- Након скрининга, врло је важна консултација са лекаром који ће у односу на вредности ЛДЛ холестерола, других параметра и фактора ризика, као што су претходни кардиоваскуларни догађаји у породици, одредити висину кардиоваскуларног ризика и упутити на даље адекватно лечење.

* Да ли је могуће да већ тад постоје оштећења, рецимо на крвним судовимса, за које пацијент не зна?
- Водећи узрок настанка атеросклеротске кардиоваскуларне болести је висок ниво ЛДЛ холестерола. Пацијенти који су дуже времена изложени повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја атеросклеротске кардиоваскуларне болести.

* Колико на то утиче чињеница колико дуго је ЛДЛ висок?
- Све студије јасно показују да што је изложеност већим концентрацијама холестерола дужа, ризик од атеросклерозе значајно расте. Тако на пример, особе које немају повишен холестерол и које воде рачуна биће у ризику за инфаркт миокарда, атеросклерозу тек после 60. године. Тај ниво ЛДЛ холестерола код особа које немају никакав ризик (пушење, гојазност, дијабетес, године старости...) треба да буде мањи од 3 ммол/л, практично нико не би требало да има више од 3.

* Значи ли то да код особа које имају и друге ризике ниво ЛДЛ теба да се држи на још нижој граници?

* Ако неко од родитеља има тај поремећај, да ли ће се он обавезно пренети на потомке?
- Шансе да ће и дете имати повишени холестерл је 50 одсто. Из тог разлога је скрининг јако важан и ако се открије да неко има ту породичну хиперхолестеролемију апсолутно треба да се раде даље анализе холестерола код деце, код првих сродника, код родитеља ако не знају да имају пратиће се стање.

Фото: Архива "Новости"

* Зашто уопште долази до пораста нивоа холестерола, да ли су једини разлози исхрана и наслеђена склоност?
- Ми се у принципу родимо са јако ниским вредностима ЛДЛ холестерола. Проблем настаје начином исхране, понашањем, физичком неактивношћу, гојазношћу. Међутим, одређени број пацијената, који није мали, може имати и одређену генетску грешку која доводи до повишеног холестерола. То је оно што се зове фамилијарна или породична хиперхолестеролемија и уопште није ретка.

* Кад је реч о таквом, фамилијарном поремећају, да ли је он "лакши" или "тежи" него поремећаји масти изазвани исхраном?
-  Особе са поментом генетсклом грешком су изложене јако високим вредностима холетерола и ако то не контролишу често доживљавају инфаркт миокарда у ранијем животном добу. Уколико млађе особе добију инфаркт увек треба посумњати управо на породичну хиперхолестеролемију.

* Колико заправо холестерола треба да унесемо храном?
- Наша јетра дневно ствара око 70 до 80 одсто дневних потреба организма за холестеролом. Свега 20 одсто је потребно да холестерол унесемо храном. Холестерол садрже намирнице животињског порекла, па је довољно да се поједе нешто мало од меса или рецимо једно јаје, које садржи холестерола који додатно треба унети.

БОНУС ВИДЕО - Једноставне вежбе за јутарње разгибавање: Мало времена за леп почетак дана

Препоручујемо

Др Новости

0 0

НЕ ПРЕТЕРУЈТЕ СА ИСПИЈАЊЕМ ВОДЕ: Иако су врућине, превише течности може да шкоди организму

30. 07. 2023. у 13:52

Др Новости

0 7

ЛЕК ИЗ ПРИРОДЕ: Једите краставце и не брините за здравље

28. 07. 2023. у 19:46

Др Новости

0 13

ЗА БОЉЕ ЗДРАВЉЕ И ДУЖИ ЖИВОТ: Старијима од 50 година препоручује се ових 11 намирница

14. 07. 2023. у 15:00

Др Новости

0 7

ШЕСТ НАМИРНИЦА КОЈЕ ЧИСТЕ ОРГАНИЗАМ ОД ТОКСИНА: Уврстите их у јеловник и побољшајте опште здравље

10. 07. 2023. у 21:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације