АГРЕСИВНА ЈЕ И ПОДМУКЛА, ЧЕШЋЕ ОБОЉЕВАЈУ МУШКАРЦИ: Од ове болести у Србији умре 1.000 људи годишње

ОД рака мокраћне бешике у Србији сваке године оболи око 2.500 особа, док нажалост више од 1.000 премине.

Јелена Бабић

Реч је о тешкој и подмуклој болести, коју стручњаци најчешће описују и као заборављени карцином. Како популација стари, уочава се пораст учесталости овог малигнитета, од којег мушкарци оболевају четири пута чешће него жене.

Подаци показују да је карцином мокраћне бешике на шестом месту у Србији по оболевању. Бројни су фактори ризика за настанак овог рака. Око 90 одсто оболелих су старији од 55 година и углавном су мушког пола. Пушење је један од фактор ризика за појаву рака мокраћне бешике, на који може да се утиче.

Карцином мокраћне бешике је агресивна малигна болест па је важно препознати симптоме на време и јавити се урологу. Симптоми попут појаве крви у мокраћи, повећана учесталост мокрења, опструкције или бола у уринарном тракту, указују на могућност постојања болести.

- Крв у урину која даје ружичасту до тамно црвену пребојеност, бол у доњем делу стомака, бол у доњем делу леђа, иритација бешике, учестало или отежано мокрење, најчешћи су симптоми рака мокраћне бешике на које треба обратити пажњу. Ако постоји неки од ових симптома, обавезан је преглед уролога који одређује све потребне дијагностичке процедуре. Рак мокраћне бешике је агресивна болест која се тешко лечи и има лошу прогнозу. Брзо може да напредује и да даје метастазе, а тада болест најчешће постаје неизлечива. Као и са свим осталим малигним болестима, рана дијагноза знатно побољшава шансе за успешно излечење. С тога, комбинација ране дијагнозе, ефикасне хирургије и нових терапија улива наду да ћемо у будућности успешно излечити већи број болесника са овом малигном болешћу - објашњава др Горана Матовина Брко из Клинике за интерну онкологију Института за онкологију Војводине.

Дијагноза рака мокраћне бешике се поставља биопсијом, где се хистопатолошки верификује тип карцинома. Већина пацијената има болест локализовану у доњем уринарном тракту, док око пет до 10 одсто пацијената има болест локализовану у горњем уринарном тракту.

- Хирургија представља златни стандард лечења, где се применује ендоскопска хирургија, односно трансуретрална ресекција тумора мокраћне бешике. Међутим, када се ради о узнапредовалом стадијуму тада се примењује радикална хирургија која подразумева уклањање бешике и простате код мушкараца, лимфних чворова, а код жена оперативно уклањање бешике и материце. После уклањања мокраћне бешике примењују се различити видови формирања одвода урина, најчешће формирањем резервоара од танког црева. Више од 50 одсто пацијената након хирургије има релапс болести, па наставља лечење системском терапијом. Петогодишња релативна стопа преживљавања код пацијената који се јаве са удаљеним метастатзама износи свега седам одсто - истиче др Александр Јањић из Клинике за урологију УКЦ Србије.

До пре неколико година, пацијенти са карциномом мокраћне бешике су се лечили хемиотерапијским протоколима, старим и по неколико десетина година, са врло ограниченим успехом. У последње време дошло је до значајног напретка у лечењу карцинома бешике појавом имунотерапије, која значајно унапређује квалитет и продужава живот овим пацијентима. Зато је важно да пацијентима буде омогућено адекватно лечење у првој линији, јер се таквим приступом у лечењу могу очекивати најповољнији исходи. Нажалост, лекови из групе имунотерапије за лечење карцинома мокраћне бешике нису тренутно доступни на листи лекова РФЗО.

Ружица Божовић из Београда једна је од је ретких пацијената у Србији која има ову тешку дијагнозу, а добија имунотерапију преко такозваног члана 9 правилника РФЗО, који пацијентима омогућава да добију лек који им је потребан, а не налази се на позитивној листи лекова.

- Болела су ме леђа и мислила сам да имам проблем са кичмом. Једне ноћи ме је страшно заболело са леве стране и пошто је била недеље нисам могла ништа да урадим. Ујутру рано сам заказала ултразвучни преглед у једној приватној клиници где ми је речено да имам нешто на бешици и да хитно морам да урадим скенер. Брзо сам успела да урадим овај преглед, али је морало да се уради и цистоскопија, која је показала да се ради о карциному мокраћне бешике. На конзилијуму су одлучили да прво морам да примим хемотерапију. Са пет хемијотерапија убили смо то чудо у мени и онда је дошла на ред операција, да се вади бешика и да се стави сонда и кеса. Међутим, бешика ми није извађена, јер је спојена са танким цревом, а то је последица доброћудног тумор који сам имала пре 27 година. Сада сам на имунотерпији, до сада сам прилила 13 терапија и захваљујући томе, болест држим под контролом - каже Ружица.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације