ПРОФЕСОР ДР НИКОЛА ВОЈВОДИЋ: Епилептични напад прети сваком човеку

ИАКО се сматра да је епилептичан напад карактеристичан само за болест звану епилепсија, чињеница је да ово стање може да задеси сваког човека под одређеним околностима.

Фото: В. Данилов

Досадашња искуства показују да ће око пет одсто људи током живота имати бар један епилептичан напад.

Професор др Никола Војводић из Центра за епилепсије, Клинике за неурологију Универзитетског клиничког центра Србије, у интервјуу за "Новости" каже да епилептични напад увек настаје као последица пролазног поремећаја мождане функције изазване претераним и ненормалним електричним пражњењем неурона у можданој кори:

- Сваки човек, без обзира на пол, узраст или расу, може под одређеним околностима да добије епилептични напад. На сву срећу, већина људи не добија епилептичне нападе под уобичајеним околностима. Оно по чему се људи међусобно разликују јесте колико јак би требало да буде неки надражај да би се изазвао епилептични напад. То се зове праг надражаја и представља конституционалну особину која је строго индивидуална и јединствена. Појава епилептичних напада је најчешћа код мале деце или код људи старијих од 60 година, због изложености њиховог мозга различитим факторима који могу "снизити" праг надражаја.

* Многи су убеђени да епилептичан напад прати излазак беличасте пене на уста. Да ли је увек тако?

- Појава претераног лучења пљувачке током напада или "пене" на устима, како то људи обично називају, и/или умокравање током напада нису ексклузивни знаци епилептичког напада и њихов изостанак нема дијагностички значај. Ово посебно истичем због тога што људи често управо појаву или изостанак ових феномена, погрешно користе као аргумент за то да ли неки догађај треба окарактерисати као епилептични напад или не.

* Који су знаци епилептичног напада?

- Симптоми и знаци епилептичког напада зависе од дела и величине мождане коре која је захваћена електричним пражњењем. Уколико је тај део мали, симптоми могу бити веома благи и готово неприметни за околину, а пацијент им често не придаје довољно пажње или их погрешно тумачи. Ради се искључиво о субјективном доживљајају, на пример осећају мучнине, вртоглавице, феномену већ виђеног..., који називамо ауром. Како се напад шири и захвата све већи део мозга, симптоми постају озбиљнији и може доћи најпре до помућења свести, које болесници често описију као "прекид филма", уз појаву аутоматских облика понашања, а потом и до пада са појавом грчева екстремитета, често у клиничком жаргону познатом као "велики напад". Неки симптоми напада су специфичнији, па се лакше препознају и тумаче као епилептилчни. То су грчеви свих екстремитета праћени модрилом лица и угризом језика, појава напада у спавању, продужено стање збуњености после напада или изразити умор и поспаност, повреде као што су ишчашење рамена или опекотине.

* Шта све може да буде узрок епилептичног напада, а да није реч о епилепсији?

- Епилептични напад не мора увек да буде последица хроничног оштећења мождане коре. Он може да настане и као резултат деловања неког провокационог фактора. Најчешћи провокациони фактори су алкохолни делиријум, нагла обустава неких лекова, пад шећера у крви, пад нивоа натријума, злоупотреба наркотика, узимање појединих лекова... Други разлог за појаву напада код људи који иначе немају епилепсију јесте нагло настало оштећења мозга услед неких болести као што су на пример мождани удар, повреда главе или запаљење мозга. У акутној фази ових болести, пацијенти могу добити епилептични напад, што не значи аутоматски да ће они касније имати епилепсију. Овакве нападе називамо акутни симптоматски напади. Иако је ризик од појаве каснијих напада код ових болесника мали, тачније око 30 одсто, њихов медицински значај се огледа у чињеници да су особе са акутним лезијама мозга и појавом епилептичних напада у високом ризику од смртног исхода у првих 30 дана након напада.

* Код ког процента од оних који су искусили епилептички напад је у ствари то заиста узроковано епилепсијом?

- Збрињавање и дијагностика особа које су имале први епилептични напад је релативно честа ситуација у свакодневној клиничкој пракси. Уколико се после једног таквог догађаја пацијент обрати за медицинску помоћ, лекар мора да одреди потенцијални узрок (хроничну лезију мозга, постојећу болест или провокациони фактор) и да донесе одлуку о томе да ли је и која терапија потребна. Из личног искуства тврдим да је много особа које су се обратиле лекару због првог епилептичног напада, имало раније једну или више епилептичних епизода и да су оне заправо имале непрепознату хроничну епилепсију. Није необично да се пацијенти обрате лекару тек после првог "великог напада", а да претходно нису придавали значај појави јутарњих трзаја, угризима језика у току спавања, краткотрајним "прекидима филма", феноменима "већ виђеног" или изненадним стомачним сензацијама са миграцијом ка средогруђу. Зато је важно да се пажљивим узимањем анамнезе и постављањем циљаних питања уз коришћење адекватног речника, идентификује ова категорија болесника. Веровали или не, око две трећине болесника који нам дођу са жалбом да су имали први напад у ствари има епилепсију која се протеже годинама уназад, а коју нико до тог тренутка није препознао.

* Да ли се епилепсија успешно лечи?

- Најважнији и најједноставнији вид лечења епилепсије јесте дуготрајна примена антиепилептичких лекова, са циљем да се спречи понављање напада. Код око 65 одсто болесника уз редовну употребу лекова овај циљ је достижан. Дуго постоји мит, који често чујемо у пракси од болесника или лекара других специјалности, о томе да се лек може укинути после једне, две или три године узимања, уколико се пацијент осећа добро и нема нападе. То једноставно није тачно јер епилепсија није запаљење или инфекција. У свим оним ситуацијама где је као узрок епилептичних напада идентификовано постојање хроничне лезије мозга, потреба за узимањем лекова је доживотна. У ситуацијама где није утврђено постојање морфолошке промене на мозгу, лек је неопходно узимати бар пет до десет година и уколико у том период није било напада, а пацијент инсистира, може се покушати са укидањем лекова уз упозорење да око 30% одсто болесника добије напад унутар две до пет година од укидања лекова.

ХИРУРГИЈА

* Шта је са оним пацијентима који упркос редовном узимању лекова и даље имају нападе?

- Таквим пацијентима се може понудити могућност хируршког лечења епилепсије. Како би успех оперативног лечења био потпун, неопходно је ресективном хируршком техником уклонити део мозга који је одговоран за иницијацију епилептичких напада. Тај део мозга (мождане коре) назива се епилептогена зона и потребно га је уклонити уз максималну поштеду оних делова мозга који су одговорни за неку важну функцију - говор, памћење, моторика. Оним пацијентима са фармакорезистентном епилепсијом који не испуњавају услове за безбедно и потпуно хируршко уклањање епилептогене зоне, могу се понудити методе палијативног лечења са циљем да се тежина и учесталост њихових напада донекле ублажи. Једна од тих метода која се примењује и код нас, јесте стимулација вагусног нерва.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ЛЕК ЗА ОГЊЕНА У ТУРСКОЈ: Малишану (4) из Београда потребна помоћ за операцију на мозгу у Истанбулу

19. 06. 2021. у 10:31

Суђења

0 1

СА АУТОМАТСКОМ ПУШКОМ У КАФИЋУ НА ВРАЧАРУ: Нови детаљи са суђења Милошу Миљановићу

02. 06. 2021. у 18:02

Република Српска

0 0

УГУШИО СЕ ДЕЧАК (2): Трагедија у Бањалуци, малишан добио епилептични напад, Хитна могла само да констатује смрт

31. 03. 2021. у 22:32

Друштво

0 6

РОДИТЕЉИ ПРАВЕ ВЕЛИКУ ГРЕШКУ: Имунолог објаснио - Ту лежи превенција многих болести које се касније појављују (ВИДЕО)

15. 05. 2021. у 10:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације