Brana isušuje reku

UKOLIKO se razvoj hidroenergije na Balkanu bude odvijao prema planovima, preti nestanak deset procenata svih vrsta evropskih rečnih riba, a u Crnoj Gori najviše u Morači i Skadarskom jezeru. To je pokazala studija najvećih evropskih ekoloških organizacija “Euronatur” i “Rivervoč”, koju je uradio tim eksperata Univerziteta u Gracu na čelu sa stručnjakom Stivenom Vajsom. Navodi se da je Morača stanište dveju endemskih vrsta pastrmke i mrestilište za više vrsta riba koje žive u Skadarskom jezeru. Ukupno se radi o 33 slatkovodne vrste, a ugrožena je i jegulja.

Pročitajte još: Dragulj na reci Morači pred potopom

Huk Morače, koji vekovima odzvanja crnogorskim gorama, utihnuće ukoliko Vlada Crne Gore ostane dosledna projektu - izgradnji nekoliko HE na toj reci. Kao najozbiljniji potencijalni investitori pominju se kineska kompanija “Norinko” i turski “Berket enerdži”. Kada teške mašine počnu posao, to će biti početak potopa jednog od poslednjih prirodnih dragulja Crne Gore, koji neće zaobići ni nemanjićku lavru, manastir Moraču. Sistem hidroelektrana obuhvata HE “Andrijevo”, “Raslovići”, “Milunovići” i “Zlatica”, instalisane snage 238 megavata i prosečne godišnje proizvodnje 694 gigavata. Predviđeni period njihove izgradnje je šest godina, dok se troškovi procenjuju na oko pola milijarde evra. Iz Vlade Crne Gore stizala su obaveštenja da su javnost u kontinuitetu upoznavali s tim projektima i potpisanim memorandumima s više zainteresovanih investitora i zemalja, među kojima su i oni iz zemalja članica EU.

Dugo se najavljuje podizanje brana na Morači, a toliko traje i otpor onih koji se bore za njen spas i spas manastira Morače. Jedan od najistrajnijih boraca za spas reke, publicista iz Pariza Komnen Bećirović, uspeo je, izgleda, da ovaj problem internacionalizuje. On je dostavio podebeo “dosije” o Morači na više adresa u UN, a obavestio je i sve bitne svetske ekologe.

Pročitajte još: I Evropa strahuje za manastir Moraču

- Projektom brana i veštačkih jezera u dolini Morače osuđeni su na potapanje kanjoni stari milionima godina, endemsko bilje jedinstveno na planeti, arheološka nalazišta iz preistorije, a ozbiljno će biti ugrožen i život u okolini Skadarskog jezera i u njemu samom - kaže, za “Novosti”, Bećirović.

HE će godišnje proizvoditi 694 gigavata struje - Foto Vlada CG

IZMEŠTANjE MANASTIRA

U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj ističu da bi izgradnjom HE na Morači bio ugrožen i manastir. Smatraju da ne postoji način da se manastir fizički zaštiti, s obzirom na to da se ceo plato nalazi na konglomeratnoj steni. Manastir je jedan od najstarijih i najvažnijih istorijskih spomenika Crne Gore. Istoričari umetnosti upozoravaju da u slučaju manastira Morača ne bi mogla da se primeni “formula” izmeštanja. Takvu sudbinu su doživela tri manastira - Kosijerevo, Dubočica i Piva, zbog izgradnje akumulacionih jezera na Trebišnjici, Ćehotini i Pivi.

STARI PROJEKAT

Ideja o korišćenju Morače za proizvodnju struje stara je više od veka. Prvi put se pojavila 1906, kada je inženjer Ante Drašković sa Brača napravio projekat o prevođenju vode iz gornjeg toka Tare i izgradnje dve hidrocentrale, u Dubravici kod manastira Morača i Donjoj Gorici kod Podgorice.