I Evropa strahuje za manastir Moraču

HUK Morače koji vekovima odzvanja crnogorskim gorama utihnuće ukoliko Vlada Crne Gore ostane dosledna projektu izgradnje nekoliko hidroelektrana na ovoj reci. Kao najozbiljniji potencijalni investitori pominju se kineska kompanija "Norinko" i turska "Berket enerdži", a radovi bi trebalo da počnu tokom godine. Kada teške mašine krenu u posao, to će biti početak potopa jednog od poslednjih prirodnih dragulja Crne Gore, koji neće zaobići ni nemanjićku lavru, manastir Moraču.

Sistem hidroelektrana obuhvata HE "Andrijevo", "Raslovići", "Milunovići" i "Zlatica", instalisane snage 238 megavata i prosečne godišnje proizvodnje 694 gigavata. Predviđeni period njihove izgradnje je šest godina, dok se troškovi procenjuju na oko pola milijarde evra. Iz Vlade Crne Gore stizala su obaveštenja da su javnost u kontinuitetu upoznavali o ovim projektima i potpisanim memorandumima sa više zainteresovanih investitora i zemalja, među kojima su i investitori iz zemalja članica EU.

Dugo se najavljuje podizanje brana na Morači, koliko traje i otpor onih koji se bore za njen spas i spas manastira Morača. Jedan od njih je Franc Veber, čuveni ekolog, Švajcarac, koji je narodu u Crnoj Gori i Srbiji poznat po borbi za dokazivanje istine o Kosovu i Metohiji, o zločinima agresije NATO 1999. godine. Ovog puta Veber apeluje na Vladu Duška Markovića u Podgorici da ne čine oko Morače ono što su naumili.

- To bi bila velika katastrofa, budući da je reč o veličanstvenim kanjonima Morače i njenim pritokama starim desetinama miliona godina, a u kojima raste mnogobrojno endemsko bilje jedinstveno na planeti i u kojima postoje tragovi praistorijskog čoveka. I upravo na tom prostoru grandioznih dela prirode, uzdiže se divno delo čoveka, Božji hram koji je podigao jedan pobožni srpski knez u srednjem veku - ističe Veber. - Posetio sam tokom mojih ekoloških kampanja mnoga izuzetna mesta širom sveta, ali sam retko imao priliku da vidim jednu takvu skladnost između ljudskog dela i prirode. Zaprepašćuje me tolika ostrvljenost na jedno izuzetno prirodno i civilizacijsko dobro na našem kontinentu kao što je Morača. Ne shvatam ni odbijanje odgovornih da se ono uvrsti u svetska dobra, kad bi mnogo veće države bile ponosne da imaju nešto slično pod okriljem Uneska.

Istaknuti književnik Komnen Bećirović, uz borbu za povratak kapele na Lovćenu, vodi bitku i za spas Morače. On živi i radi u Parizu, a deo godine provodi u rodnim Ljevištima.

- Borba je poprimila međunarodne razmere, a umesto da Vlada Crne Gore kandiduje Moraču za upis u svetsku baštinu, ona i dalje očajnički nastoji da Moraču potopi - kaže Bećirović.

Franc Veber

UGROŽENA FRESKA IZ 1252.

U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj ističu da bi izgradnjom HE na Morači bio ugrožen i manastir. U međuvremenu su organizovani naučni skupovi, a stručnjaci iz raznih oblasti su uglavnom bili protiv ovog projekta.

Smatraju da ne postoji način da se manastir fizički zaštiti s obzirom na to da se ceo plato nalazi na konglomeratnoj steni. Manastir je jedan od najstarijih i najvažnijih istorijskih spomenika Crne Gore, pod čijim svodovima se nalazi čuvena freska "Gavran hrani proroka Iliju", koja je naslikana 1252. godine.

PRETNjA PODGORICI

EKOLOŠKA udruženja i nevladine organizacije u Crnoj Gori poručuju da su planovi izgradnje HE na Morači u suprotnosti sa ciljevima više direktiva EU i krše načela međunarodnih konvencija o zaštiti prirode. Strahuje se da bi izgradnja akumulacionih jezera na ovoj reci, uz trusni teren, bila pretnja za Podgoricu i zetsku ravnicu nizvodno od brana.