istorijski dodatak
GREŠNICI SA PRVE STRANE ISTORIJE: Rađanje disidentskog pokreta u Jugoslaviji i Srbiji
SVAKO nastojanje da se iznese što celovitija slika o srpskim i jugoslovenskim disidentima nužno je manjkavo jer su za istraživanje i dalje zatvoreni posebno važni arhivi jugoslovenskih i srpskih tajnih službi, javnih tužilaštava i sudova.
11. 03. 2025. u 06:30
UKIDANJE ROPSTVA U SRBIJI I ZNAK NEZAVISNOSTI ZEMLJE: Istorijski značaj donošenja Sretenjskog ustava 1835. godine
USTAV od 1835. godine je bio vrlo kratkog veka. Velike sile Turska, Rusija i Austrija bile su protivne kako njegovom donošenju tako i njegovim pojedinačnim ustavnim rešenjima. Ocenjivan je kao "republikanski", "revolucionaran" i "zarazan".
25. 02. 2025. u 07:00
LORD KARINGTON IGNORIŠE ČANKA: Obnova koncepta za konkurentsku državu na tlu Srbije
IDEJE sa poltičke margine počinje onda kada odlučujuće političke snage u državi ,zbog jednog ili dva glasa prevage, prihvataju svaku vrstu kompromisa.
17. 02. 2025. u 12:00
PLAĆENICI U SLUŽBI UGARSKE I ZAGREBA: Kratka hronologija stvaranja antisrbijanskog raspoloženja u Vojvodini
KAO I U DRUGIM južnoslovenskim oblastima u Austrougarskoj, i u Vojvodini je antisrbijanstvo imalo svoje korene u prošlosti.
17. 02. 2025. u 11:00
OBESMIŠLJAVANJE MINULOG RADA NAŠIH PREDAKA: Od Vojvodstva do „malog ustava“ i statuta
ŠANSA, prva posle “jogurt revolucije“ 1988. godine u Novom Sadu, kada je tadašnja, autonomaški obojena vlast, pritisnuta protestima predvođenim Mihaljem Kertesom listom podnela ostavke, pobornicima što veće autonomije Vojvodine ukazala se dvanaest godina docnije, u petooktobarskim promenama.
17. 02. 2025. u 10:00
PRISAJEDINJENJE SA MATICOM: Formiranje republike Srbije kao federacije i priključenje Vojvodine
KRITERIJM teritorijalne organizacije KPJ svih ratnih godina presudno je uticao na komunističko viđenje i oblikovanje unutrašnjeg uređenja jugoslovenske države.
17. 02. 2025. u 09:00
VOJVODINA DANAS - NAROD JEDNOGLASNO ODLUČIO DA BUDE U SASTAVU SRBIJE: Šta smo dobili od predaka a šta dugujemo potomcima (2)
SOCIJALISTIČKA revolucija, izvedena u toku Narodnooslobodilačkog rata u Jugoslaviji 1941-1945, sprovela je koncepciju Kominterne o federativnoj državi, ali s merom uvažavanja jednodušne želje srpskog naroda (Skupština izaslanika naroda Vojvodine 30-31. jula 1945. u Novom Sadu) da Autonomna Pokrajina Vojvodina bude u sastavu federalne jedinice Srbije.
17. 02. 2025. u 07:00
NEKA CARSTVUJU SLOGA I LJUBAV, A NE NEVERA: Govor patrijarha Josifa Rajačića na Majskoj skupštini 1848. u Sremskim Karlovcima kada je progla
SLAVNI narode, mila po duhu čada, a po krvi braćo moja! Narodni na zapadu evropejskom rodivši se pokret dopreo je već i do našeg blagoslovenoga i miloga naroda i otečestva.
10. 02. 2025. u 05:00
SRCE I PAMET NA STRANI SRBIJE: Vojvodina danas - šta smo dobili od predaka a šta dugujemo potomcima
KAD se u ovo vreme povede reč o Vojvodini pitanje nad pitanjima je njena autonomija u prošlosti, današnjici i sutrašnjici.
10. 02. 2025. u 05:00
TERITORIJA BEZ DRŽAVOTVORNE I SAMOSTALNE TRADICIJE: Demografske, ekonomske, kulturne, administrativno pravne i političke promene kroz vekov
KAD SE povede reč o Vojvodini neizbežno se postavljaju neka važna životna i naučna pitanja. Prvo je: šta je zapravo Vojvodina?
10. 02. 2025. u 05:00
POLITIČKA POVEST VOJVODINE PRVENSTVENO ISTORIJA SRBA: Hronologija od narodnog i crkvenog sabora u Temišvaru do odluke Srbije 1988.
KROZ SVE decenije XVIII veka ideja o teritorijalnoj i političkoj autonomiji Srba u Ugarskoj bila je u defanzivi, ali se nije gasila.
10. 02. 2025. u 05:00
PRISAJEDINJENJE STOLEĆIMA SANJANO: Vojvodina čudo umnih i nepokolebljivih Srba u Austrougarskoj
DUG put, meren vekovima, prešli su naši sunarodnici, od Austrougarskog carstva do Kraljevine Srbije i Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca, Slovaka i ostalih Južnih Slovena u novosadskom hotelu “Grand” gde je proglašeno prisajedinjenje braći u matici.
10. 02. 2025. u 05:00
SRCE I PAMET NA STRANI SRBIJE: Beseda Jakova Jaše Tomića na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 25. novembra 1918.
IZVEŠTAČ „Srpskog lista“, organa Srpskog narodonog odbora, sa ovog istorijskog skupa preneo je besedu Jaše Tomića na Skupštini:
10. 02. 2025. u 05:00
GRADONAČELNIK PRIZIVA BOMBARDOVANJE BEOGRADA: Tužni primeri konvertitstva među srpskom intelektualnom elitom
ČUVENI beogradski arhitekta Bogdan Bogdanović, svojevremeno član CK SK Srbije i gradonačelnik komunističkog Beograda, proslavio se borbom protiv „velikosrpskog nacionalizma“ devedesetih godina prošlog stoleća.
04. 02. 2025. u 10:00
TITO PRVI POČASNI ČLAN SRPSKE AKADEMIJE: Srpski intelektualci u raljama „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“
POZNATI srpski lingvista Aleksandar Belić u predratnom Beogradu bio je znan kao čovek lojalan monarhiji i poretku, i jedan od delatnika Kraljevog fonda.
04. 02. 2025. u 09:00
STRAH OD SUDBINE PETLA KOJI PRVI ZAKUKURIČE: Uloga intelektualaca u razgradnji nacionalnog identiteta
APOKRIFNA izreka o Srbima, pripisana Bizmarku, kaže da se u Srbiji može verovati, i to sasvim sigurno, čoveku koji nosi košulju preko čakšira; ako ju je uvukao u čakšire to je preispoljna hulja od koje treba bežati.
04. 02. 2025. u 08:00
LOMLJENJE KIČME SRBIJI: Povijanje kako vetar duva srpske inteligencije na štetu svog naroda
DAKLE, rešio sam da napravim pregledni članak o moralnom liku srpskih intelektualaca koji su služili svakom kome je trebalo služiti da bi se ostalo „u igri“, po načelu iskazanom u stihovima ubojitog epigrama - epitafa za Jašu Prodanovića:
04. 02. 2025. u 08:00
RASTEGLJIV MORAL SRPSKIH INTELEKTUALACA: Kako je misleća elita menjala svoje poglede na svet
ZADATAK intelektualca je da se ne miri sa zatečenim stanjem društva. On poziva ljude da se izdignu iznad očevidnosti, i da krenu ka boljem i pravednijem poretku.
04. 02. 2025. u 07:00
SRAMOTA ZA IZDAJSTVO BOLI I U GROBU: Srpski Peten je iskreno verovao u novi nemački poredak u Evropi
MILAN Nedić nikad nije propuštao da izrazi svoju odanost kralju Petru II i dinastiji Karađorđevića i stalno je ponavljao, da on nije mogao „ni raditi protiv okupatora“ ni „ne raditi ništa“.
21. 01. 2025. u 17:00
KOLABORANT KOJI JE SPASAO STOTINE HILJADA IZBEGLICA: Proslavljeni general voljom okupatora postaje predsednik Vlade
U RATU koji su Srbi vodili među sobom za vreme okupacije, 1941-1945, i oružane borbe protiv okupatora, aktivno je učestvovao sa svojom vladom i vojskom i Milan Nedić, armijski general i nekadašnji ministar vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije (a za vreme aprilskog rata 1941. komandant Treće grupe armije, koja je Nemcima pružila tako slab otpor u Makedoniji da su oni već drugog dana rata zauzeli Skoplje).
21. 01. 2025. u 16:00
U "VUČJOJ JAZBINI" PLANIRANA FEDERACIJA SRBIJE I CRNE GORE: Susret Milana Nedića sa Hitlerom i Fon Ribentropom
SVOJIM punim zalaganjem za ključne interese Nemačke u Srbiji, Nedić je, sa izuzetkom SS-generala Majsnera, šefa celokupne policije u Srbiji, uspeo da sve predstavnike Nemačke u Beogradu zadobije za sebe, da im se učini dragocenim saradnikom, čak onim bez koga se ne može.
21. 01. 2025. u 15:00
KAKO JE PLETEN KVINSLIŠKI VENAC U SRBIJI: Uloga generala Milana Nedića u Građanskom ratu
POJAVA na istorijskoj sceni jednog viđenog i cenjenog vojnika, kakav je neosporno bio Milan Nedić, u času kada se Srbija našla u dvostrukom ognju —u ratu protiv okupatora i u tek začetom građanskom ratu — koja je uticala na tekuće događaje i sudbine pojedinaca, pored nespornih ocena, da se on, prihvatajući od okupatora mandat za sastav vlade, svrstao u red kvislinga i protivnika legalne jugoslovenske vlade zahteva još neka razjašnjenja.
21. 01. 2025. u 13:00
MILAN NEDIĆ SRBIJU UMIRITI NE MOŽE: Bespogovorno izvršenje glavnog zadatka - bratoubilačkog rata
MILAN Nedić je gajio iluziju da će moći u Srbiji da obezbedi nekakvu autonomiju, nešto slično onome što je bilo pošlo za rukom maršalu Petenu u Francuskoj. U tu mogućnost verovali su i Nedićevi prvi saradnici.
21. 01. 2025. u 12:00
RAT PARTIZANA I ČETNIKA ZA NEMCE BIO DAR SA NEBA: Hronologija izbijanja bratoubilačkog oružanog sukoba
U GRAĐANSKOM ratu među Srbima, koji je istorijska istina uprkos i drugojačijim tvrđenjima, dva glavna suparnička fronta činili su partizanska vojska i vojska Draže Mihailovića. Ove dve strane bile su upravo predodređene da vode međusobni rat, po cenu istrebljenja.
14. 01. 2025. u 19:00
