Istorijski dodatak novosti
ŽIVOT ZA ZNAMENJE SLOBODE: Podvig i tragedija mladog borca Miladina Petrovića, koji je u noći 19. oktobra podigao zastavu na “Albaniju”
JEDNA od najuzvišenijih priča koje su zabeležene tokom borbi za oslobođenje Beograda, podvig je mladog Miladina Petrovića, koji je, u noći 19. oktobra 1944. godine, istakao zastavu slobode na prestoničkoj Palati "Albanija".
23. 10. 2024. u 10:30
RATNA POZORNICA BEOGRADSKE OPERACIJE: Bitka koja je ušla u svetsku istoriju Drugog svetskog rata
VELIKA Plana, 10. oktobar 1944. godine, jedinice Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije, na čijem je čelu maršal Fjodor Ivanovič Tolbuhin, prelaze na levu obalu Velike Morave.
23. 10. 2024. u 09:21
U BEOGRAD SE VRATIO ŽIVOT I SLOBODA: Navršilo se 80 godina od velike bitke za prestonicu
OSLOBAĐANjEM Beograda okončana je 1.287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada Jugoslavije.
22. 10. 2024. u 18:00
MISTERIJA TREĆEG METKA: Kontroverze i nedoumice u Marseljskoj tragediji 9. oktobra 1934.
PITANjA o mnogim kontroverzama koje su se pojavile tragičnog popodneva 9. oktobra u Marselju postavio je i sin ubijenog kralja Tomislav Karađorđević u svojoj ispovesti pred smrt početkom leta 2000. godine.
16. 10. 2024. u 22:00
IZ BEOGRADA ATENTATORIMA JAVLJENO DA ALEKSANDAR NEĆE NOSITI PANCIR: Svetski špijun koji je promenio noćni život glavnog grada
ZAPADNA Nemačka je na kampanju sa druge strane Berlinskog zida odgovorila sa tri knjige: Vladeta Milićević „Ubistvo kralja u Marselju“, Klaus Kerner „Političke brošure u Hladnom ratu“ i Temistokles Papasisis „Kralj mora da umre“. Ali vratimo se za trenutak četvrt veka unazad...
16. 10. 2024. u 21:00
IZVOĐAČ UBISTVA KRALJA POSTAJE KOMANDANT NATO SNAGA ZA EVROPU: U Istočnom Berlinu otvaraju zaboravljenu stranicu istorije
PROTUTNjAO je Drugi svetski rat. Politička karta Evrope je izmenjena. Dve nemačke države su u njenom centru.
16. 10. 2024. u 20:00
POTRAGA PO CELOJ EVROPI ZA MISTERIOZNOM PLAVUŠOM: Sklapanje mozaika o pripremi atentata na Jugoslovenskog kralja
KROZ istražni postupak i sudski proces posle krvavog zločina u Marselju stalno je spominjan jedan ženski lik. Tajanstven i gotovo romantičan.
16. 10. 2024. u 19:00
POLITIČKA POZADINA KRALJEVOG UBISTVA: Devet decenija od atentata na Aleksandra Karđorđevića
U UBISTVU kralja Aleksandra Karađorđevića bilo je mnogo zainteresovanih i malo nevinih.
16. 10. 2024. u 18:19
KRALJ ALEKSANDAR OSUĐEN NA SMRT ZBOG BRITANSKOG PROFITA: Treći rajh tvrdio - Englezi su organizovali Marseljski masakr
SAMO PET godina posle nestanka kralja Aleksandra i Luja Bartua sa političke scene i kada je Evropa zagazila u Drugi svetski rat, u novembru 1939. godine u Nemačkoj se otvara pitanje pozadine ustaškog krvavog pira na Starom keju u Marselju.
16. 10. 2024. u 07:00
MUSOLINI ČUVA USTAŠKE ZLOČINCE: Epilog krvoprolića u Marseljskoj aveniji Kanebijer
NEPOSREDNo posle atentata, glavni direktor Nacionalne bezbednosti Francuske Pjer Mondan naredio je da se, bez odlaganja, započne u Francuskoj i inostranstvu najšira istraga u cilju otkrivanja saučesnika ubice.
09. 10. 2024. u 16:00
JAK ČOVEK SA BALKANA OPTEREĆUJE EVROPU: Krah galske nadmenosti i razdoblja mira na najstarijem kontinentu
SMRTONOSNI hici teroriste Velička Dimitrova Kerima ispaljenim na kralja Aleksandra iz pištolja "mauser C-96" kalibra 7,63x25 mm, onim istim koji je korišćen prilikom likvidacije cara Nikolaja Romanova i čitave porodice, obeležiće 9. oktobar 1934. godine, u evropskoj vertikalnoj hronologiji istorijskog sleda kao krah galske nadmenosti u zaštiti jednog od najvernijih saveznika i dugo nagoveštavanog sumraka tog savezništva.
09. 10. 2024. u 15:00
ATENTAT NIJE BIO DELO POJEDINCA: Na ulicama Marselja zavladali su haos, uznemirenost i pometnja
NA "BELGIJSKOM KEJU", gde je podignut veliki ponton dominiraju francuska i jugoslovenska zastava koje vijori blagi maestral.
09. 10. 2024. u 14:00
SUDBONOSNI PUCNJI U RAJSKOJ ULICI: Pariske birokrate se poigravaju sa jugoslovenskim zvaničnicima
EUGEN Dido Kvaternik i njegove ubice brodom, preko Ženevskog jezera prelaze francusku granicu.
09. 10. 2024. u 13:00
VLADO ŠOFER JE ODREĐEN DA PUCA: Dogovor u rimskom hotelu "Kontinental" o ubistvu kralja Aleksandra
NAJAVA iz Beograda da će jugoslovenski suveren posetiti Sofiju, krajem septembra, a Pariz početkom oktobra 1934. godine, po prirodi stvari, bila je u žiži interesovanja cele Evrope.
09. 10. 2024. u 12:00
PRVI PUCNJI DRUGOG SVETSKOG RATA: Devet decenija od ubistva kralja Aleksandra
SNIMAK atentata u Marselju postoji. Bio je to prvi filmski zapis jednog atentata snimljen tonskom kamerom, i u boji.
09. 10. 2024. u 11:10
LUJ BARTU POTPISUJE SVOJU SMRTNU PRESUDU: Francuska diplomatija i policija menjaju predviđeni protokol
I DOK JE jugoslovenski kraljevski razarač "Dubrovnik", oko podne 9. oktobra 1934. godine, već je uveliko sekao talase francuskih teritorijalnih voda, "Marselj je treptao u opštem veselju, okićen zastavama, trikolorima istih boja: plava, bela i crvena.
02. 10. 2024. u 17:00
ZLOKOBNA PREDSKAZANJA NA PUTU ZA FRANCUSKU: Misija koja je mogla da promeni geopolitičku sliku Evrope
NA PUT bez povratka kralj je krenuo 4. oktobra, sat pre ponoći, sa topčiderske stanice u pratnji kraljice Marije, kneza Pavla i kneginje Olge.
02. 10. 2024. u 15:00
SVE JE SKUPO, SAMO JE KRALJEVA GLAVA JEFTINA: Aleksandar je više verovao Francuskoj politici nego svojoj
KRUPAN I VISOK, markantnih crta lica, kosmat, sa velikim brkovima, ministar Lazić je krupnim koracima šetao po kabinetu.
02. 10. 2024. u 12:00
AL KAPONEOV ČOVEK U USTAŠKOM GLAVNOM STANU: U Beogradu se znali svi detalji o pripremama za atentat u Marselju
BEOGRAD krajem septembra 1934. godine: prestonica živi uobičajenim životom.
02. 10. 2024. u 09:00
U MARSELJSKI ATENTAT UPLETENA SVA VERSAJSKA EVROPA: Evropski arhivi gotovo ceo vek kriju tajnu o ubistvu kralja Aleksandra
POLITIČKA pozadina atentata na jugoslovenskog suverena, 9. oktobra 1934. godine, ostala je velika nepoznanica.
02. 10. 2024. u 08:00
KO SE I DANAS PLAŠI MRTVOG KRALJA: Devet decenija od ubistva Aleksandra Karađorđevića u Marselju
U MARSELjSKOM atentatu na kralja Aleksandra Karađorđevića pouzdano znamo samo izvršioce. O nalogodavcima se i danas nagađa.
02. 10. 2024. u 07:00
ANATOMIJA JEDNOG MORALA: Ideološko razilaženje Milovana Đilasa sa vođstvom partije
MILOVAN Đilas je u partiji bio na raznim dužnostima, ali je najpoznatiji bio kao ideolog i teoretičar.
26. 09. 2024. u 08:00
MUSTAFA GOLUBIĆ U BEOGRADU PO "SPECIJALNOJ LINIJI": Aktivnosti Sovjetskih obaveštajaca uoči izbijanja rata
SOVJETSKO poslanstvo nalazilo se već nekoliko meseci u Beogradu. Mi komunisti nismo s njim imali nikakve veze.
26. 09. 2024. u 07:00
POSUSTAJANJE POD BATINAMA BUDUĆEG RATNOG KOMANDANTA: Razlike u karakteru novih članova pokrajinskog komiteta
PO SVOM povratku iz Španije, 1940 godine, na moju inicijativu, u Pokrajinski komitet je bio primljen i Koča Popović. (Koča Popović, 1908-1992, pesnik, nadrealista, učesnik Španskog građanskog rata, komandant Prve proleterske brigade, načelnik Generalštaba JNA, savezni sekretar za inostrane poslove SFRJ. Koča Popović se vratio u Jugoslaviju septembra 1939.) Inicijativa za njegov ulazak u Pokrajinski komitet svakako pripada meni, iako je neposredni predlog mogao poteći i od Rankovića.[...]
25. 09. 2024. u 23:00
