OLIMPIJSKO ZLATO KOŠARKAŠKIH DIVOVA U MOSKVI: Petorka snova - Moka, Kića, Mirza, Praja, Ćosa!

Зоран Миловић

02. 08. 2020. u 08:12

SVE medalje i trofeji jugoslovenske i srpske košarkaške reprezentacije (od pet titula šampiona sveta i osam evropskih kruna, do pet srebrnih i jedne olimpijske medalje) ne mogu se meriti sa sjajem uspeha izborenog pre 40 godina.

ОЛИМПИЈСКО ЗЛАТО КОШАРКАШКИХ ДИВОВА У МОСКВИ: Петорка снова - Мока, Кића, Мирза, Праја, Ћоса!

Foto: Privatna arhiva

Najbrilijantnija generacija naših košarkaša na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine trijumfalno se popela na olimpijski presto i osvojila prvo (i jedino) - olimpijsko zlato!

Kakva je to veličanstvena, neponovljiva fenomenalna petorka bila: Moka, Kića, Mirza, Praja, Ćosa! Moskva je pozlatila ovaj "tim snova"!

REPREZENTACIJA SFRJ bila je toliko dominantna u Moskvi, da je u osam utakmica ostvarila isto toliko pobeda i bez poraza osvojila zlatnu medalju. Kao što je na isti način osvojila i titulu svetskog prvaka dve godine ranije na SP u Manili, glavnom gradu Filipina. Ni neigranje američkih košarkaša, usled bojkota moskovskih OI od strane SAD i njihovih NATO saveznika (zbog sovjetske intervencije u Avganistanu), nije umanjilo zlatni sjaj izabranika Ranka Žeravice koji su zaokružili najuspešniju deceniju u istoriji jugoslovenske košarke osvojivši sve što se osvojiti moglo.

- Bili smo košarkaška mašinerija. Pamtim medalje, trofeja... a ostaje upamćeno za ceo život to drugarstvo koje nas je krasilo. Znali smo i da se šalimo i budemo neozbiljni, ali i preozbiljni kad je trebalo. Naše prijateljstvo ništa nije moglo da pokvari. Jedino obuzme tuga kad se setim prijatelja i saigrača kojih više nema - Mirze Delibašića, Krešimira Ćosića, Rajka Žižića, pa ni sjajnog trenera Ranka Žeravice - kaže Dražen Praja Dalipagić, jedan od najboljih u tom neponovljivom timu.

SVE AS DO ASA

OLIMPIJSKO zlato u sovjetskoj prestonici iskovali su (po brojevima dresova, od 4 do 15): Andro Knego, Dragan Kićanović, Rajko Žižić, Mihovil Nakić, Željko Jerkov, Branko Skroče, Zoran Slavnić, Krešimir Ćosić, Ratko Radovanović, Duje Krstulović, Dražen Dalipagić i Mirza Delibašić.
Njihova statistika: Dalipagić 195 poena na 8 utakmica, Kićanović 189/8, Delibašić 123/8, Ćosić 76/8, Jerkov 65/8, Radovanović 56/8, Slavnić 38/8, Žižić 29/7, Knego 25/8, Nakić 15/3, Skroče 8/3, Krstulović 6/2. "Osvajanjem Moskve", Ćosić, Slavnić, Kićanović, Dalipagić, Jerkov, Žižić, Delibašić, Radovanović i Krstulović spojili su sve tri velike titule - olimpijsku, svetsku i evropsku. I tako se upisali u istoriju naše košarke kao jedini (do sada) koji su ostvarili "het-trik" na najvećim takmičenjima.

Dok čekamo da Srbija izvadi olimpijsku "vizu" za Tokio i ode na Igre koje su odložene za godinu dana i još su u "magli" zbog pošasti koja je civilizaciji izmenila život, podsetimo se kako su jugoslovenski košarkaši sebi obezbedili slavu za sva vremena i 1980. upisali zlatnim slovima u istoriju "kraljice igara".

Foto: Arhiva Novosti

Reprezentacija na postolju

POSLE tri uzastopna evropska zlata (Barselona 1973, Beograd 1975. i Lijež 1977), reprezentacija SFRJ vratila se i na svetski tron. Na SP 1978. u Manili "repriziran" je istorijski uspeh iz Ljubljane 1970. Selekcija koju je vodio Profesor Aleksandar Nikolić, zbrisala i već stare mušterije Sovjete (105:92 i u finalu 82:81) i neprikosnovene Amerikance (100:93)!

Jedino zlato koje je nedostajalo ovoj blistavoj generaciji bilo je - olimpijsko. "Operacija Moskva" je počela traljavo, alarm je upaljen posle Evropskog prvenstva 1979. u Italiji, pošto je SSSR ponovo postao prvak, dok je naš tim napustio Torino sa skromnom bronzanom medaljom. Ceh je platio selektor Petar Skansi, jedan od zlatnih momaka iz Ljubljane, poziv "u pomoć" je upućen njegovom učitelju Ranku Žeravici, koji je prethodne dve godine uspešno vodio reprezentaciju Argentine.

ISKUSNI strateg znao je kako da podigne samopouzdanje velikim igračima, da ih motiviše i vrati im glad za uspehom. Okupio je trofejni tim iz Manile (samo je Mihovil Nakić zamenio Vilfana), a pozvao je najbolje trenere koji su radili u zemlji dajući im priliku da se nadmeću svojim metodama i budu veoma kreativni na završnim pripremama. Stručni štab u kojem su bili Slavko Trninić, Bata Đorđević, Bogdan Tanjević, Josip Đerđa trasirao" je put do olimpijskog trona.

I, do tada neosvojiva olimpijska tvrđava - pala je u Moskvi 1980. Jugoslavija je na ubedljiv način prezentovala sve lepote ove igre. Posle laganih ispita u kvalifikacijama (Senegal 104:67, Poljska 129:91 i Španija 95:91), čvrstinu Žeravičinih izabranika i u drugoj fazi turnira osetili su Italijani (102:81), nedorasli Kubanci (112:84). Italijani su uhvatili na "spavanju" domaćina (87:85), koji je u odsustvu Amerikanaca sebe unapred "proglasio" za olimpijskog šampiona, i tako Sovjetima duel sa Jugoslavijom pretvorili u njihovu "bitku života".

Foto: Arhiva Novosti

Dražen Dalipagić i Krešimir Ćosić

KOLIKO su domaćini Igara očekivali od svoje reprezentacije potvrđuje i to da su, pored svih velikih asova SSSR, baš kapitenu košarkaškog tima Sergeju Belovu ukazali čast da upali olimpijski plamen. Uz veliko priznanje, bila je to i obaveza za Aleksandra Gomeljskom i njegovu "armiju" da mora osvojiti drugu zlatnu medalju. Prvu su doneli iz Minhena 1972, kada je SSSR - posle najduže tri sekunde u istoriji košarke, i koša Aleksandra Belova za pobedu od 51:50, skinuo sa olimpijskog trona SAD, posle 36 godina apsolutne vladavine.

Zna se ko je za "zbornaju komandu" najveća noćna mora. Sve taktičke zamisli "polkovnika" Gomeljskog pale su u vodu pred rafalnom paljbom Kićanovića (22) i Dalipagića (28) koja je kroz produžetak otvorila vrata našoj velikoj pobedi - 101:91 (81:81). Dok su "plavi" jedva pobedili Brazil (96:95), u meču koji nam nije ništa značio, a tračak nade Sovjetima za finale ugasila je Italija trijumfom nad Španijom (95:89), ujedno zakazujući borbu za zlato sa Jugoslavijom.

Ovakva prilika, kakva se retko ukazuje, ne propušta se. Toga su bili svesni jugoslovenski košarkaši više ni sumnjajući da će konačno i to olimpijsko zlato zasijati na njihovim grudima.

Foto: Arhiva Novosti

Ranko Žeravica

ISTORIJSKI datum košarke na ovim prostorima je - 30. jul 1980. Tog dana, divovi pod koševima u dresovima sa grbom SFRJ u finalnom okršaju sa "azurima" pokazali su svima nedostižnu nadmoćnost individualnog kvaliteta, upakovanog u maestralnu kreativnost. Rezultat ozbiljnog pristupa u najvažnijem meču karijera svih učesnika finala, bila je vrlo lagana pobeda Jugoslavije nad Italijom - 86:77. Pri kraju, bilo je i egzibicija, dodavanja iza leđa, zakucavanja... Sve je to toliko isfrustriralo Italijane, da su u svojoj nemoći pokazali najružnije lice. U poslednjem napadu, centar Dino Menegin nasilnički, kolenom u butinu, nasrnuo je na junaka finala Kićanovića (24 poena) i naneo mu težu povredu zbog koje je na nosilima iznet sa terena. Ta crna mrlja italijanske košarke nije mogla da uprlja najslavniji momenat jugoslovenske košarke.

Na pobedničkom postolju njegovu medalju je tražio da primi Slavnić. Večiti košarkaški šarmer, jedino beogradsko dete u toj zlatnoj generaciji, kao da je i ovim gestom hteo da pokaže kakvo je prijateljstvo vezivalo ove sportske veličine. Moka i Kića ostali su u neizbrisivom sećanju ljubitelja košarke i po čuvenoj "odbojci" u Liježu, u poslednjim trenucima finalne utakmice EP 1977. u kojoj je Jugoslavija i tada uzela meru reprezentaciji Sovjetskog Saveza (74:61).

Sovjete nije nije mogla da uteši ni ubedljiva pobeda nad Španijom (117:94) i osvojena bronzana medalja.

NOVOSEL SE "PROŠVERCOVAO" UZ ŽERAVICU

BIOGRAFIJA hrvatskog trenera Mirka Novosela, skrojena za njegov izbor 2007. u košarkašku Kuću slavnih u Springfildu, u američkoj državi Masačusets, navodi lažni podatak - da je bio selektor reprezentacije Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. Reagovao je "pravi" selektor - Ranko Žeravica.

- To je skandalozna podvala. Zaista me čudi da je to tek tako prošlo pored odbora koji odlučuje ko će biti primljen u Kuću slavnih. Istina je da mi je Novosel u Moskvi bio pomoćnik, ali isto tako je istina i da on te godine nije bio prisutan na pripremama reprezentacije - rekao je tada Žeravica, svakako mnogo zaslužniji od Novosela da se nađe u Nejsmitovoj Kući slavnih, u kojoj je od naših trenera Aleksandar Aca Nikolić. Istina, Žeravica, koji je preminuo 2015. godine, dva puta je posmrtno nominovan za ulazak u Kuću slavnih (Hall of Fame) u Springfildu. Prvi put 2017. je bio u užem izboru, našao se i na listi kandidata "klase 2020".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (3)

ZAPAD OSTAO ZATEČEN: Pustili Ruse na Svetsko prvenstvo, a evo šta se onda tamo dogodilo