OLIMPIJSKO ZLATO KOŠARKAŠKIH DIVOVA U MOSKVI: Petorka snova - Moka, Kića, Mirza, Praja, Ćosa!

SVE medalje i trofeji jugoslovenske i srpske košarkaške reprezentacije (od pet titula šampiona sveta i osam evropskih kruna, do pet srebrnih i jedne olimpijske medalje) ne mogu se meriti sa sjajem uspeha izborenog pre 40 godina.

Foto: Privatna arhiva

Najbrilijantnija generacija naših košarkaša na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine trijumfalno se popela na olimpijski presto i osvojila prvo (i jedino) - olimpijsko zlato!

Kakva je to veličanstvena, neponovljiva fenomenalna petorka bila: Moka, Kića, Mirza, Praja, Ćosa! Moskva je pozlatila ovaj "tim snova"!

REPREZENTACIJA SFRJ bila je toliko dominantna u Moskvi, da je u osam utakmica ostvarila isto toliko pobeda i bez poraza osvojila zlatnu medalju. Kao što je na isti način osvojila i titulu svetskog prvaka dve godine ranije na SP u Manili, glavnom gradu Filipina. Ni neigranje američkih košarkaša, usled bojkota moskovskih OI od strane SAD i njihovih NATO saveznika (zbog sovjetske intervencije u Avganistanu), nije umanjilo zlatni sjaj izabranika Ranka Žeravice koji su zaokružili najuspešniju deceniju u istoriji jugoslovenske košarke osvojivši sve što se osvojiti moglo.

- Bili smo košarkaška mašinerija. Pamtim medalje, trofeja... a ostaje upamćeno za ceo život to drugarstvo koje nas je krasilo. Znali smo i da se šalimo i budemo neozbiljni, ali i preozbiljni kad je trebalo. Naše prijateljstvo ništa nije moglo da pokvari. Jedino obuzme tuga kad se setim prijatelja i saigrača kojih više nema - Mirze Delibašića, Krešimira Ćosića, Rajka Žižića, pa ni sjajnog trenera Ranka Žeravice - kaže Dražen Praja Dalipagić, jedan od najboljih u tom neponovljivom timu.

Dok čekamo da Srbija izvadi olimpijsku "vizu" za Tokio i ode na Igre koje su odložene za godinu dana i još su u "magli" zbog pošasti koja je civilizaciji izmenila život, podsetimo se kako su jugoslovenski košarkaši sebi obezbedili slavu za sva vremena i 1980. upisali zlatnim slovima u istoriju "kraljice igara".

Foto: Arhiva Novosti

POSLE tri uzastopna evropska zlata (Barselona 1973, Beograd 1975. i Lijež 1977), reprezentacija SFRJ vratila se i na svetski tron. Na SP 1978. u Manili "repriziran" je istorijski uspeh iz Ljubljane 1970. Selekcija koju je vodio Profesor Aleksandar Nikolić, zbrisala i već stare mušterije Sovjete (105:92 i u finalu 82:81) i neprikosnovene Amerikance (100:93)!

Jedino zlato koje je nedostajalo ovoj blistavoj generaciji bilo je - olimpijsko. "Operacija Moskva" je počela traljavo, alarm je upaljen posle Evropskog prvenstva 1979. u Italiji, pošto je SSSR ponovo postao prvak, dok je naš tim napustio Torino sa skromnom bronzanom medaljom. Ceh je platio selektor Petar Skansi, jedan od zlatnih momaka iz Ljubljane, poziv "u pomoć" je upućen njegovom učitelju Ranku Žeravici, koji je prethodne dve godine uspešno vodio reprezentaciju Argentine.

ISKUSNI strateg znao je kako da podigne samopouzdanje velikim igračima, da ih motiviše i vrati im glad za uspehom. Okupio je trofejni tim iz Manile (samo je Mihovil Nakić zamenio Vilfana), a pozvao je najbolje trenere koji su radili u zemlji dajući im priliku da se nadmeću svojim metodama i budu veoma kreativni na završnim pripremama. Stručni štab u kojem su bili Slavko Trninić, Bata Đorđević, Bogdan Tanjević, Josip Đerđa trasirao" je put do olimpijskog trona.

I, do tada neosvojiva olimpijska tvrđava - pala je u Moskvi 1980. Jugoslavija je na ubedljiv način prezentovala sve lepote ove igre. Posle laganih ispita u kvalifikacijama (Senegal 104:67, Poljska 129:91 i Španija 95:91), čvrstinu Žeravičinih izabranika i u drugoj fazi turnira osetili su Italijani (102:81), nedorasli Kubanci (112:84). Italijani su uhvatili na "spavanju" domaćina (87:85), koji je u odsustvu Amerikanaca sebe unapred "proglasio" za olimpijskog šampiona, i tako Sovjetima duel sa Jugoslavijom pretvorili u njihovu "bitku života".

Foto: Arhiva Novosti

KOLIKO su domaćini Igara očekivali od svoje reprezentacije potvrđuje i to da su, pored svih velikih asova SSSR, baš kapitenu košarkaškog tima Sergeju Belovu ukazali čast da upali olimpijski plamen. Uz veliko priznanje, bila je to i obaveza za Aleksandra Gomeljskom i njegovu "armiju" da mora osvojiti drugu zlatnu medalju. Prvu su doneli iz Minhena 1972, kada je SSSR - posle najduže tri sekunde u istoriji košarke, i koša Aleksandra Belova za pobedu od 51:50, skinuo sa olimpijskog trona SAD, posle 36 godina apsolutne vladavine.

Zna se ko je za "zbornaju komandu" najveća noćna mora. Sve taktičke zamisli "polkovnika" Gomeljskog pale su u vodu pred rafalnom paljbom Kićanovića (22) i Dalipagića (28) koja je kroz produžetak otvorila vrata našoj velikoj pobedi - 101:91 (81:81). Dok su "plavi" jedva pobedili Brazil (96:95), u meču koji nam nije ništa značio, a tračak nade Sovjetima za finale ugasila je Italija trijumfom nad Španijom (95:89), ujedno zakazujući borbu za zlato sa Jugoslavijom.

Ovakva prilika, kakva se retko ukazuje, ne propušta se. Toga su bili svesni jugoslovenski košarkaši više ni sumnjajući da će konačno i to olimpijsko zlato zasijati na njihovim grudima.

Foto: Arhiva Novosti

ISTORIJSKI datum košarke na ovim prostorima je - 30. jul 1980. Tog dana, divovi pod koševima u dresovima sa grbom SFRJ u finalnom okršaju sa "azurima" pokazali su svima nedostižnu nadmoćnost individualnog kvaliteta, upakovanog u maestralnu kreativnost. Rezultat ozbiljnog pristupa u najvažnijem meču karijera svih učesnika finala, bila je vrlo lagana pobeda Jugoslavije nad Italijom - 86:77. Pri kraju, bilo je i egzibicija, dodavanja iza leđa, zakucavanja... Sve je to toliko isfrustriralo Italijane, da su u svojoj nemoći pokazali najružnije lice. U poslednjem napadu, centar Dino Menegin nasilnički, kolenom u butinu, nasrnuo je na junaka finala Kićanovića (24 poena) i naneo mu težu povredu zbog koje je na nosilima iznet sa terena. Ta crna mrlja italijanske košarke nije mogla da uprlja najslavniji momenat jugoslovenske košarke.

Na pobedničkom postolju njegovu medalju je tražio da primi Slavnić. Večiti košarkaški šarmer, jedino beogradsko dete u toj zlatnoj generaciji, kao da je i ovim gestom hteo da pokaže kakvo je prijateljstvo vezivalo ove sportske veličine. Moka i Kića ostali su u neizbrisivom sećanju ljubitelja košarke i po čuvenoj "odbojci" u Liježu, u poslednjim trenucima finalne utakmice EP 1977. u kojoj je Jugoslavija i tada uzela meru reprezentaciji Sovjetskog Saveza (74:61).

Sovjete nije nije mogla da uteši ni ubedljiva pobeda nad Španijom (117:94) i osvojena bronzana medalja.

Preporučujemo

Košarka

0 4

SLAVA OLIMPIJSKIH ŠAMPIONA JE VEČNA: Četiri decenije od zlata košarkaša U Moskvi

30. 07. 2020. u 12:26

Ostali sportovi

2 2

OLIMPIJSKI PLAMEN OBASJAO BEOGRAD: Na današnji dan pre 84 godine počela tradicija koja je obeležena i u našem glavnom gradu

27. 07. 2020. u 08:13

Ostali sportovi

0 0

BAH O OLIMPIJSKIM IGRAMA: Bezbednost ključna, takmičenje u Tokiju će se prilagoditi svetu

24. 07. 2020. u 14:07

Ostali sportovi

0 0

ČABA SILAĐI: Ćutim, radim i čuvam sebe i druge

24. 07. 2020. u 12:35

Ostali sportovi

0 1

SAMO VAKCINA ČUVA IGRE: Danas je u Tokiju trebalo da počne najveće sportsko takmičenje

24. 07. 2020. u 08:10

Košarka

1 1

SRBIN PECNUO HRVATE: Vaše košarkaše kao da ne zanima reprezentacija

22. 07. 2020. u 09:02

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije