ЦИПЕЛЕ КОЈЕ „МИЛУЈУ“ СТОПАЛО: Лука Цветковић (27) из Ћуприје израђује уникатну обућу по мери (ФОТО)

СА НЕПУНИХ 27 година Лука Цветковић из Ћуприје најмлађи је обућар у Поморављу који ручно прави уникатне ципеле, по мери, и то тако да су поједини његови модели, које је осмислио, права мала ремек дела од најквалитетније коже.

Фото: З. Рашић

Звучи невероватно, али овим старим занатом бави се већ осам година, од кад је постао пунолетан. Одрастао је у познатој обућарској радионици свог оца Предрага и, како каже, врло лако је "скапирао" сваки сегмент тог породичног посла. Усвајање знања морао је да убрза јер се отац разболео, тако да је радионицу, без имало премишљања, преузео практично одмах после средње школе.

Занимљиво је да је Лука завршио Економску школу у Параћину, али том струком уопште се није бавио. Преквалификовао се у Књажевцу, стекао звање моделара-обућара. За разлику од оца који је ципелу само поправљао, наследник је врло вешт да је ручно направи, па је радња понела његово име. Ципелу прави тако што узима меру стопала муштерије, а модел је према жељи, најчешће са фотографије. Тако направљене, просто милују стопало. Чизмице такође израђује за бројне муштерије - од уобичајених кожних модела неуобичајених величина - бројева, до екстравагантних, каквих у трговинама нема.

- Направио сам тако кожне платформке за жену са малим стопалом величине свега 32,5, а једном младићу за осамнаести рођендан ципеле број 52. Људи долазе код мене јер препознају квалитет, али и због проблематичних стопала - широких, са вишим рисом или чукљевима. За њих нема одговарајуће обуће у продавници, ручна израда им је једино решење. Користим квалитетну италијанску кожу, па након договора око модела, најпре га нацртам на калупу, после чега следи кројење коже и поставе, па састављање и такозвано цвикање, убацивање луба и капне. На крају се раде ђон и полирање - описује Цветковић како изгледа процес производње.

Ципела мора да сазри на калупу и "легне", а лепак да стегне, па је за израду пара потребно око пет дана. И мада Ћупричани обућу више поправљају него што наручују нову, Луки је милије и лепше да се бави креацијом и ручном израдом нове. У радњу му, примећује, чешће улазе жене у потрази за лепом салонком, а има и оних које захтевају необичне боје и моделе. Што је ципела чуднија, младом обућару је занимљивија за рад, али наглашава да више воли мушку ципелу да прави него женску.

Фото: З. Рашић

Најекстравагантнију обућу, тврди, увек је правио за себе, али последњих година има муштерију која га је, по захтевима и бојама, у тој екстраваганцији превазишла.

- Направити такву ципелу прави је изазов. Једна је била комбинација сиве, розе и жуте боје. Мушкарци су у том смислу мање захтевни, углавном долазе због величине по мери. За једног сам радио баш мали број, 38. Већина, иначе, носи 42 и 43.

У радњи која је, за занатлију, неуобичајено сређена, све старе машине Лука је наследио од оца. Неке су и трипут старије од свог младог власника, купљене у иностранству. Ту су пресе на којима се лепи ђон, пенџети и пете, машине за обраду и полирање. Млади мајстор тврди да је стари начин израде ципеле и даље најбољи. Бољи од великих серијских производњи где се све заврши за сат времена. У финалној фази израде помаже му мајка. Она фарба и полира, тако да је занат и данас прави породични.

Највише посла има лети, када су славља, свадбе. Удобност је ту најбитнија јер жена, осмехује се наш саговорник, треба да издржи целу ноћ да игра у салонкама. Посао јесте захтеван, руке страдају, али је и задовољство велико кад је пред очима савршен пар обуће. Није му тешко ни да ради прековремено, рок мора да се испоштује.

Foto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Овај млади момак и не размишља о томе да би могао, можда, да промени занимање, мада времена за то још увек има. Жеља му је да настави да се усавршава у обућарству и да направи свој први пар каубојки.

А судећи према ономе што смо видели, не сумњамо да ће и та иновација бити бриљантна.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације