"KRSTE" OLUJE DA IH LAKŠE PREPOZNAJU: Kako su i zašto meteorolozi uraganima i drugim nepogodama počeli da daju muška i ženska imena

Boris Subašić

05. 01. 2025. u 07:00

Nacionalna meteorološka služba SAD je 1953. uraganima počela da daje ženska imena usvajajući istovetan običaj pomorskih meteorologa. Zvanično je to objašnjeno običajem da se brodovima daju ženski nazivi, ali je neko uočio da su oni oluje krstili baš imenima svojih supruga

КРСТЕ ОЛУЈЕ ДА ИХ ЛАКШЕ ПРЕПОЗНАЈУ: Како су и зашто метеоролози ураганима и другим непогодама почели да дају мушка и женска имена

Foto: Tanjug/AP

POČETKOM decembra 2024. Veliku Britaniju je počela da pustoši oluja s lepim ženskim imenom Dara, koja se nije smirila do kraja meseca pa je ova ostrvska zemlja morala da otkaže veliki deo novogodišnjih proslava. Edinburg je ostao na gubitku jer nije održana turistička atrakcija, tradicionalni škotski doček Nove godine - Hogmenej, zbog jakog vetra i ledene kiše. U Blekpulu, Njukaslu, Riponu i ostrvu Vajt vatrometi i masovne svetkovine otkazani su zbog vetra koji je duvao brže od sto kilometara na čas, a na severu Škotske i Šetlandskim ostrvima su harale snežne oluje.

Za utehu, meteorolozi su najavljivali stanovnicima Škotske, Severne Irske i severne Engleske da će moći, ako se razvedri, da posmatraju auroru borealis, polarnu svetlost. Tako je Dara pokvarila novogodišnje slavlje, prekidajući saobraćaj i ostavljajući hiljade domova bez struje, nastavljajući olujni niz koji je u januaru započela Iša, a nastavili su ga Džoselin i Bert.

Foto: Tanjug/AP

 

Krštavanje nepogoda muškim i ženskim imenima izaziva ljubopitljivost, zašto se to radi i ko su "kumovi"? Razlozi su krajnje praktični, oluja je bilo od kada je sveta i veka, ali njihovo praćenje je dobilo globalni značaj kada je svet zahvaljujući razvoju saobraćaja i telekomunikacija postao "globalno selo". Na početku priče o imenovanju oluja su pomorci koji su još u vreme jedrenjaka počeli da ih krštavaju po mestima koje su pogađale ili po svecima koji su slavljeni toga dana.

Kada je sa napretkom pomorske trgovine ova praksa počela da se širi, crkva se pobunila jer je smatrala neumesnim da se nevreme sa tragičnim posledicama povezuje sa svetiteljima. Sa razvojem nauke meteorolozi su počeli da obeležavaju uragane brojevima geografske širine i dužine, što je bilo razumljivo stručnjacima, ali prekomplikovano za sve ostale, od pomoraca, preko trgovaca do stanovništva koje je bilo životno zainteresovano za informacije o kretanju nepogoda. Američki Nacionalni centar za uragane je zato pedesetih godina 20. veka uveo novi sistem imenovanja uragana za Atlantski okean, tako što im je davao imena koja su počinjala slovom po abecednom redosledu od A do Z. Nacionalna meteorološka služba SAD je 1953. revidirala taj sistem i uraganima počela da daje ženska imena usvajajući istovetan običaj pomorskih meteorologa. Zvanično je to objašnjeno običajem da se brodovima daju ženski nazivi, ali je neko uočio da su oni oluje krstili baš imenima svojih supruga. Feministkinje su posle izvesnog vremena to primetile i podigle veliku galamu, pa je iznova revidiran sistem davanja naziva olujama. Od 1979. godine one se ravnopravno nazivaju i muškim imenima. Ipak, igrom slučaja, upravo su uragani sa imenima dama, ostale upamćeni kao najopasniji.

Šalu na stranu, oluje su počele da dobijaju imena zbog jasnije komunikacije meteorologa, vlasti i potencijalno ugroženih saobraćajnih pravaca, službi i stanovništva. Kretnje nevremena sa jasnim nazivom olakšava njegovo praćenje i sistem upozoravanja, a imenovanje se odvija po utvrđenim međunarodnim standardnim pravilima. Po aktuelnom standardu oluja zaslužuje ime kada vetar dostigne brzinu od 63 kilometra na čas, a kada njegova brzina prevaziđe 119 kilometara na čas onda se govori o uraganu. Imena oluja koja su izazvale užasne žrtve i razaranja kao što su Katrina, Hajan i Sendi se trajno povlače iz upotrebe da se ne bi budile negativne emocije i unapred stvarala panika.

NAJSNAŽNIJA BHOLA 1970.

GLOBALIZACIJA medija koji u realnom vremenu prenose detaljne informacije o olujama na svakoj tački planete stvara utisak da meteorološka apokalipsa tek što nije nastupila. Srećom, nije tako: iako se često tvrdi da su uragani sve češći i snažniji nijedan po posledicama nije prišao ni blizu ciklonu Bhola koji je 1970. godine u Bangladešu usmrtio 500.000 ljudi. U 2023. svojom snagom ime je zaslužilo 19 oluja, dok je 2024. "kršteno" njih 18, ali se navodi da su bile snažnije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

PANIKA U PRIŠTINI: Kikl dobio mandat za formiranje nove austrijske vlade, za njega Kosovo nije država