S VEROM I LJUBAVLJU, ZA SRPSKU SVETINJU: Mozaik, još jedan rad porodice Ivanović iz Paraćina, čeka da krene put Hilandara

KAD se rade sakralni motivi velika iskušenja su uvek prisutna, upozorena je iz Hilandara poznata umetnička porodica iz Paraćina, što se najbolje potvrdilo na monumentalnom mozaiku vavedenja (ulaska) Presvete Bogorodice u hram, prvom kojim su Ivanovići blagosloveni da njime ukrase zidove Svete carske srpske lavre.

Foto: Z. Rašić

Tek, posle pune četiri godine i mnogo prevaziđenih iskušenja, kamena slika teška 170 kilograma, visoka 2,2 metra, široka 1,8, sa oko milion prirodnih kamenčića i venecijanskog stakla, spremna je da na znak iz Hilandara krene put Svete Gore. Gde će tačno biti postavljena, znaće se uskoro, a prva ideja bila je da ukrasi glavni ulaz u manastir. Od desetak mozaika koliko su Ivanovići dosad uradili, ovaj je bio najzahtevniji.

I tehnički i tematski, zbog čak trinaest likova koji su zastupljeni na njemu. Izraz lica uvek je najteže uhvatiti, pogotovu u kamenu. Takođe, ovo je jedan od najvećih mozaika izlivenih u komadu dosad. To je bio velik izazov i iskustvo, a na isti način će biti i montiran u Hilandaru - specijalnim lepkom. Njih četvoro, svetski poznati akademski slikar i "glava" porodice Zoran, te troje odrasle dece - Vasilisa, Temjana i Temjan, radili su svako svoj segment mozaika kao "četiri strane sveta".

Foto: Z. Rašić

- A onda se desilo čudo, da se sve strane ujedine u celinu. Objedinili smo sve to u ateljeu i za mene je to bio jedan od najlepših trenutaka - otkriva najstariji Ivanović. - Konačno smo shvatili pravu poruku, obratili pažnju na izraze lica Bogorodičinih roditelja Joakima i Ane u trenutku kada se odvajaju od svog trogodišnjeg čeda i ustupaju ga crkvi. I izraz lica sveštenika Zaharija koji prima u hram to čedo, Mariju, buduću majku Isusa Hrista. S obzirom na to da je Zaharije bio prorok, na njegovom licu se vidi sva ta buduća patnja, golgota Hristova.

Glava porodice napominje da je izrada mozaika podrazumevala ogroman trud, rad i vešte ruke, uz razvijanje zajedništva, duhovnost i veru, bez čega ni rezultat ne bi bio ovakav. Hilandar je tražio da umetnici verno preslikaju ikonu iz manastirske riznice, što su oni i uradili. Najsitnije detalje rešavale su Vasilisine ruke, koja je ugradila kamenčiće u lica dve male Bogorodice, njenih sedam pratilja, malog anđela... Prirodni kamen su kombinovali sa smalti pastom, odnosno sa venecijanskim staklom. Neke stvari se mnogo lepše materijalizuju kad su od prirodnog kamena, ali ne i kad je u pitanju tkanina.

- Žive boje se teško nalaze u prirodi, tako da smo za oreole mešali pastu - naglašava ova umetnica. - Koristili smo i nekoliko vrsta zlata sa kojim je jako teško raditi. Kad se iseče, nema ispravke, pa se sečenje ponavlja sve dok se ne dobije pravi komad. To je zlato u sendviču od dva stakla. Za to je bio zadužen brat Temjan, kao i za ostale tehničke stvari. Inače, najmanji kamenčići ugrađeni su u oči anđela, ima ih tridesetak. Mozaik smo radili inverzivnom tehnikom, sa naličja, pa kako on zaista izgleda videli smo tek na kraju, kada smo mu otkrili "lice" radi zalivanja.

Foto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Da kamenčiće ne drži poseban lepak, već da je mozaik izliven u betonu, bio bi težak skoro tonu. A da je njegova izrada trajala ne četiri godine već duplo duže, i dalje bi to imalo velikog smisla, potvrđuje Temjan, jedan od četiri "kamenčića" izuzetne umetničke familije. - Preživeli smo i ta velika iskušenja o kojima su nam u manastiru govorili. Otac je u međuvremenu lomio ruku, lomio nogu, imao druge zdravstvene probleme, operacije...

Na sve to smo gledali sa blagošću, jačali duhovnost i zajedništvo. U mozaiku je sigurno preko četrdeset različitih vrsta prirodnog kamena, od onog koji se vadi iz Srbije, iz Aranđelovca, do kamena iz skoro celog sveta koji su im donosili prijatelji. Ova kreativna i izuzetno poštovana paraćinska porodica za Hilandar će uraditi još dva mozaika manjeg formata, za šta su već dobili blagoslov. Kako saznajemo, oni će biti postavljeni u manastirskom vrtu.

Drugi mozaik u srpskoj svetinji

ZA razliku od drugih svetogorskih manastira, Hilandar nema mozaičku tradiciju. Rad Vavedenje Presvete Bogorodice biće tek drugi mozaik u ovoj srpskoj svetinji. Prvi je kamena slika Svetog kralja Stefana Milutina. Taj mozaik su pre tri godine, po pozivu, takođe uradili Ivanovići povodom obeležavanja velikog jubileja - 700 godina od smrti ovog znamenitog srpskog vladara. Rukotvoren je za manje od tri meseca, jer je vreme do jubileja bilo kratko, ali je zato nadahnuće bilo veliko.

Ženski potpis na Svetoj Gori

KAD se ispune vremenski i tehnički uslovi i stigne blagoslov za put mozaika u Hilandar, ženski deo porodičnog četverca, Vasilisa i Temjana, ispratiće ga samo delimično, do Kakova u predvorju Svete Gore. - Sve to ima božju promisao. Kako će Hilandar imati mozaik delimično i mojih ruku delo, to je blagoslov za mene i kao ženu, i kao umetnika - naglašava Vasilisa. - Tamo gde ženska noga nikad nije kročila ostaviću svoj potpis i potpis svoje porodice i predaka da na Svetoj Gori vekuju. Shvatila sam da je to svrha mog života.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije