KAKO ŽIVI DREVNI NAROD HANTI U RUSKOJ TAJGI: Pomirili moderno vreme i život svojih predaka

KADA se prva ekspedicija ruskih naučnika uputila u daleka prostranstva severa kako bi, tragom pretpostavki geologa Ivana Gubkina, pokušala da u Sibirskim tajgama pronađe nalazišta nafte, skeptična akademska zajednica SSSR ovaj poduhvat je proglasila suludom avanturom.

Foto Privatna arhiva

Trebalo je da prođe više od decenije da bi Glubkinov sledbenik presavio tabak i napisao Staljinu pismo. Buntovnik u naučnim krugovima zadobio je simpatije vođe i 1946. godine prva ekspedicija upućena je u neprohodnu ledenu pustinju da pored crnog zlata (Gubkin je bio u pravu) u tajgama severa otkrije možda još dragocenije bogatstvo - iskustvo naroda tajge. Bili su to Hanti i Manski po kojima danas glavni grad autonomnog regiona Jugra nosi ime.

Surovi sever sa temperaturama koje se zimi spuštaju do minus 55 nije uskratio gostoprimstvo ruskim istraživačima. Nisu ni Hanti, u čijoj se vekovima dugoj tradiciji gost smatra dobrim znamenjem. Rezultat je Hanti-Mansijsk koji danas poznajemo - moderna metropola iznikla na tajgi, grad univerziteta, naučnih istraživačkih stanica, muzeja, pozorišta i ekskluzivnih restorana. Zahvaljujući nafti i gasu, grad je postao poželjna radna destinacija za mnoge pridošlice. Ova oblast učestvuje u svetskoj proizvodnji nafte sa sedam odsto, dok se iz dubina vadi 55 procenata sve ruske nafte, a na njoj počiva i 88 odsto ukupne industrije u regionu.

Foto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Cene stanova u Hanti-Mansijsku gotovo su identične sa moskovskim, pa i to pokazuje kojom

brzinom se ovaj mladi grad preobražava u industrijskog diva.

Ako postoji mesto u kojem sve živi i diše za nove ideje onda je to Hanti-Mansijsk, neprikosnovena prestonica projekata, foruma, međunarodnih konferencija na kojima se iznova podvlači značaj očuvanja kulture Hanti naroda. Još 2018. godine vlast Jugre je pokrenula projekat za digitalizaciju zemlje predaka pod nazivom "IT kamp". Deluje neverovatno, ali pristup internetu danas je moguć u gotovo svakom šatoru gde obitavaju porodice starosedelaca.

Foto Privatna arhiva

Širom otvorene kapije za ljude iz svih krajeva sveta učinile su da ovaj region, kraljica sibirske tajge, postane mesto okupljanja intelektualaca, naučnika, novinara i istraživača sa različitih meridijana. U toku našeg boravka Hanti-Mansijsk je bio domaćin međunarodnog humanitarnog foruma "Građanske inicijative regiona 60. paralele" zamišljenog kao platforme za pronalaženje konkretnih rešenja za unapređenje kvaliteta interakcije između države, biznisa i neprofitnog sektora. Istovremeno, na različitim sesijama reč su uzimali novinari, javni poslenici, pojedinci i udruženja iz Južne Amerike, Finske, Rumunije, Moldavije, Kine, Koreje i Srbije. Hanti-Mansijsk je i pokrovitelj projekta medija škole za mlade koja se naizmenično održava u Srbiji i Rusiji i na kojem su učešće uzeli naši profesori, predavači iz Srbije i Republike Srpske.

"Ruski Holivud", prokomentarisao je kolega iz Finske i sam zapanjen oštrinom diskusija, atraktivnošću predstavljenih projekata i organizacijom događaja.

Foto Privatna arhiva

Iako deluje kao da ste zakoračili u severnu bajku koju od ostatka Rusije ne dele samo vremenske zone već i odnos prema ratu o kojem se veoma malo priča, istina je da Jugra nije izolovana od ruskih kretanja - političkih i geopolitičkih - te da se o vektorima koje diktira Moskva ovde i te kako vodi računa. Upravo je doprinos Hanti-Mansijska specijalnoj vojnoj operaciji, a da za to nije tražio javna priznanja, nemerljiv. Naime, dobrovoljci iz cele zemlje dolaze ovde kako bi potpisali ugovor sa Ministarstvom odbrane RF, budući da su uslovi neuporedivo bolji nego u drugim ruskim regionima.

Takođe, ukazom gradonačelnika Ruslana Kuharuka, deca učesnika u SVO uživaju posebne privilegije i dobijaju redovnu novčanu pomoć.

Tako nešto ne bi bilo moguće da ovaj grad nije jedan od najbogatijih u Rusiji. Zamah u ekonomskom razvoju, s druge strane, nije ugrozio drevni narod Hanti. Od oko 31.000 pripadnika ovog naroda koji žive u Rusiji, njih oko 20.000 je naseljeno u Hanti-Mansijsku.

Iako ostavljaju utisak da su upravo izašli iz tame istorije - danas Hanti imaju svoje pozorište u glavnom gradu, televizije na matičnom jeziku i katedru na Univerzitetu posvećenu izučavanju njihove kulture, običaja i tradicije.

Pripadnike ovog naroda možete sresti ne samo u šumama, i na svetim brežuljcima gde obično razapinju svoje bajkovite šatore od breze i jelenje kože. Nemojte se iznenaditi ako vam na poslovnom sastanku, na poslednjem spratu moderno izgrađene kompanije ugovor na potpis pruži Hanti - ovaj put odeven u moderno elegantno odelo i lakovane cipele.

Odaje ga samo simbol sunca, magični znak koji svaki Hanti nosi sa sobom.

- Danas smo mi na glavnom toku svetskih dešavanja, stekli smo zavidna obrazovanja i pozicije, ali ta činjenica nikako neće uticati na naša verovanja, obrede i kulturu koju negujemo. Mnogi Hanti su došli da žive u gradu, rade u administraciji ili velikim kompanijama, ali znate, oni će svoje slobodne dane provesti tamo gde sloboda nema granice, a to nije restoran ili tržni centar, nego tajga, naša pradomovina - kaže Tatjana čija porodica je po njenom rođenju šumu zamenila gradom.

U pradomovini drevnih naroda, prva poznanstva ruski geolozi su sklopili sa sibirskim medvedima - oči u oči, i kako stoji u jednom arhivskom zapisu, niko nije ustuknuo - tri para zažarenih očiju posmatrala su pridošle naftaše, neobičnu i nezvanu skupinu, dovoljno dugo da se sledi i krv u žilama. I danas u prigradskim naseljima pojava medveda neće izazvati pometnju među lokalnim stanovništvom. Uostalom, Hanti su zavetovani prirodom, usaglašeni sa njom i uvereni da im ona daje i uzima. Za svakog jelena, lisicu ili ulovljenu ribu Hanti naseljeni van gradova smatraju da zahvalnost duguju svojim šumskim božanstvima.

Na tzv. svetim brežuljcima i danas se nalaze svetilišta šamana gde se jednom godišnje izvode mistični rituali kojim se teraju zli dusi i čovek nanovo povezuje sa prirodom.

Duh vatre figurira u veri kao važno božanstvo. Na praznik Dana vrana, kada u proleće starosedeoci slave Novu godinu, Hanti kuvaju hranu na vatri, mole se duhovima i klanjaju se drvetu breze. Na granama drveća ostaju zavezane trake i komadići tkanine, novčići i posebno napravljene lutke.

- Led i vatra, dva simbola koja u našoj mitologiji i životu su u neraskidivoj vezi.

Postoji verovanje da je vatru doneo medved kojem se u čast priređuju svetkovine uz igru i pesmu. U vreme rituala koji se obavljaju na posebnim mestima šamani žrtvuju jelena i prizivaju bogove. Nekada su oni bili i vrači koji su lečili obolele i spravljali posebne meleme za teže bolesnike. I danas mnogo ljudi odlazi po "recept" kod svog šamana, uvereni da su monasi ovog reda upućeni u tajne - kaže Ana, pripadnica ovog naroda.

Činjenica da je život plemena intriga za evropskog čoveka, Anu ne obespokojava. Ona smatra da je dovoljno proživeti ovde pet godina da bi evropski čovek shvatio da tajna živi u zvižduku vetra, tišini šume i da generacije koje su odrasle u netaknutoj prirodi nisu zaboravile prvobitna značenja reči.

U Hanti-Mansijsku vreme kao kategorija nema značaja. Na ovom parčetu sibirske zemlje nekad i sad postoje ravnopravno i istovremeno. Ispred zgrade administracije, na trgu, iz leda niču figure, umetnici ih vešto oblikuju i obrisi se već naziru. Ne tako daleko, irvasi vuku sanke lokalnih meštana, šamani dozivaju duhove, Hanti su skupljeni oko svojih ognjišta, kroz sumrak se razleže zvuk zvona sa Hrama Vaskresenja Hristovog...

Čudesna, severna bajka.

Foto Privatna arhiva

Akan - lutka bez lica

TRADICIONALNA lutka Akan ima posebno značenje u kulturi Hanti naroda. Prvu lutku devojčica dobija od svoje majke i bake, a sa pet godina počinje i sama da ih pravi. Postoji verovanje da ručno šivene lutke od platna i krzna čuvaju svoje domaćice i dele njihovu sudbinu. Prema Hanti tradiciji, veruje se da lutka ne sme imati crte čoveka jer bi tako mogla uzeti dušu osobe, pa su one uvek bez lica. Pojedine lutke se prave od šišarki bora ili kedra, i one se smatraju duhovima, čuvarima porodice lutaka. U folkloru Hanti postoji izreka "Kad dođe vreme, šišarke kedrovine, šišarke će pasti..." koja ilustruje metaforu o rađanju nove generacije ljudi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije