PIROTSKI VUK KARADŽIĆ: Dragoljub Zlatković 60 godina sakuplja kulturno blago pirotskog kraja

Jelena Ćosin

17. 01. 2025. u 07:00

UBAVO vremeto - lepo vreme, bije li ovcu vreme, drča - nepovoljno vreme, on si je od kraj vreme loš čovek - oduvek, idemo več u vreme - kasnimo, pso vreme - oskudno vreme, razmirno - vreme buna i ratova ili upogani se vreme - naoblačilo se pred "ćišu". Ovo su samo neki od izraza kojima se u pirotskom kraju opisuje vreme.

ПИРОТСКИ ВУК КАРАЏИЋ: Драгољуб Златковић 60 година сакупља културно благо пиротског краја

foto: J. Ćosin

Sve te izraze kao i još oko 45.000 drugih iz svakodnevnog života, prikupio je i sačuvao od zaborava u "Rečniku pirotskog govora" dugogodišnji sakupljač i istraživač tradicionalne kulture Dragoljub Zlatković (88) iz Pirota. Ovo je najobimniji rečnik kada je o dijalektima srpskog jezika reč.

Iako agronom po struci, Dragoljub od đačkih dana gaji ogromnu ljubav prema književnosti i pisanoj reči. Znajući da su dijalekti neprocenjivo blago srpskog jezika, davno je odlučio da onaj iz pirotskog kraja sačuva od zaborava. Decenijama je išao od sela do sela, do najudaljenijih mesta, biciklom, neretko i pešice i tek katkad autom, beležeći govor sugrađana.

Za naš list priča da je na to posebno ponosan danas kada zna da je sve manje seoskog življa kao i kazivača te da uskoro neće biti onih koji bi mogli da objasne kroz primere kako Piroćanci koriste dijalekte u svakodnevnom govoru.

- Hteo sam da studiram književnost, nije se moglo zbog para. Radio sam u mlekarskoj školi kao profesor i u muzeju kao dijalektolog. Kolege mi kažu, da sam na vreme počeo sa tim, jer više nema naroda. Pokrenula me je potreba za književnošću kao nekog ko je voleo da čita i želeo da upiše književnost - priča nam Zlatković.

Razvrstavanje bogate građe

KUSTOS istoričar pirotskog Muzeja Mila Savić kazala je da se trenutno radi na razvrstavanju Zlatkovićeve bogate građe i da će uskoro izaći knjiga terenskih zapisa koji obuhvataju običaje ovog kraja, mitologiju i još mnogo toga.

- Ove bezbrojne beleške delimo, imamo tu kalendarske običaje, mitologiju, čitava narodna tradicija je pred nama tako da je prvo zadatak da je razvrstamo, jer unutar običaja imamo tu o Božiću o slavama i tako dalje. Krajnji cilj je da se sve te beleške sačuvaju za budućnost, jer ono što nije zapisano kao i da ne postoji - kaže Savićeva.

Želeo je da napiše knjigu poetskog pristupa, ali je toliko građe nakupio, da su se knjige samo množile.

- Proveravao sam kod obrazovanih ljudi šta oni misli, ali reakcije su prvo bile negativne. Onda sam ih proveravao kod ovčara, šumara, seljaka, oni su bili oduševljeni. Tako sam nastavio, a kada se materijal nagomilao, napravio sam rukopise, otišao u Akademiju nauka, tamo je akademik Pavle Ilić to prihvatio sa oduševljenjem, objavio mi prvu knjigu i tražio drugu.

Rečnik je dvotomni, ima 33 hiljade reči i pojmova, a uskoro izlaze dopune i sa njima rečnik prelazi 45.000 reči. Zlatković poznaje sva sela, ne samo u pirotskoj opštini, nego i celom Pirotskom okrugu, Istočnoj Srbija, a čak je zakoračio u zapadnu Bugarsku.

Objašnjava nam da kada slušamo Piroćance oni orate, vreve, kazuju.

- Sve zavisi gde se nalazite, ali ukoliko ste vešt govornik reći će da ste golem oratadžija - objašnjava.

Tokom istraživanja, razgovarao je sa više od 12.000 osoba, a oko 200 kazivača su bili najpouzdaniji u prenošenju tradicionalne kulture i pirotskog govora. Uglavnom o svom trošku.

- Ako me pitate kako sam radio više od pola veka, reći ću vam nogama uvetom i olovkom. Neprekidno. Ne samo govor već smo i običaje radili. Važno je što dajem doprinos tome da se konac ne prekine. Od ranijih vekova do sledećeg da imamo makar i najtanji konac ali da se ne prekine - ističe on i dodaje da pirotski govor nestaje, jer nestaju i sela na Staroj planini.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

OBIČAJI KOJE TREBA DA ISPOŠTUJETE NA KRSTOVDAN: Pogledajte zašto je važno da se tokom ovog praznika radujete