Reportaže

LAKOBURGUS TEK OTKRIVA SVOJE TAJNE: Završena istraživanja lokaliteta Ćetaće u Radujevcu kod Negotina

S. M. JOVANOVIĆ

08. 10. 2024. u 16:00

ARHEOLOŠKI tim predvođen dr Vladimirom Petrovićem, naučnim savetnikom Balkanološkog instituta SANU i MA Gordanom Janjićem, muzejskim savetnikom Muzeja Krajine, uspešno je završio četvrtu sezonu arheoloških istraživanja lokaliteta Ćetaće kod Radujevca. Istraživači poručuju da je ona bila ključna za razumevanje ovog rimskog utvrđenja, kao i za planiranu konzervaciju i prezentaciju, ali posebno naglašavaju da posle ovogodišnjih iskopavanja više nema dileme da je reč o važnom vojnom rimskom utvrđenju Lakoburgus. On je već uvršćen u preliminarnu listu Uneska kao jedan od retkih očuvanih rimskih lokaliteta na dunavskom limesu.

ЛАКОБУРГУС ТЕК ОТКРИВА СВОЈЕ ТАЈНЕ: Завршена истраживања локалитета Ћетаће у Радујевцу код Неготина

Lokalitet Ćetaće smešten je u blizini ušća Timoka u Dunav, na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije, prema mišljenju arheologa je dobro očuvano utvrđenje koje je bilo deo rimske granice poznate kao Limes. Ova fortifikacija, koja je imala ključnu ulogu u odbrani rute kroz dolinu Timoka, štiteći prilaz bogatim i značajnim gradovima centralnog Balkana pod rimskom kontrolom, postepeno otkriva svoje tajne.

Još je Prokopije Kesarijski (iz Cezarije) navodio u svojim delima da je Justinijan Prvi, na potesu između Akve, današnjeg Prahova i Dortikuma, Vrava u Bugarskoj, obnovio i utvrđenje Lakoburgus.

- Utvrdili smo da naš lokalitet Lakoburgus ili Ćetaće ima svoje slične parnjake u neposrednoj okolini negotinskog područja, pa i na samom području današnjeg Negotina. I svetska naučna javnost se slaže sa našom hipotezom da je ime ovog rimskog grada, odnosno utvrđenja Lakoburgus, što u prevodu znači utvrđenje pokraj neke stajaće vode, močvare, jezera ili poplavljenog ušća, u ovom slučaju ušća Timoka u Dunav - kaže dr Vladimir Petrović, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU.

Njegova strateška pozicija blizu ušća Timoka u Dunav, kao i veza sa antičkim gradom Akve, naglašava njegovu važnost u prošlosti.

- Ćetaće koje radimo intenzivno četiri godine zaredom, a imalo smo i lasersko skeniranje tzv. lidar, daje nam za pravo da verujemo da je reč o vojnom utvrđenju, ne prevelikom, ali vrlo značajnom. Jedno je, takođe, od onih na dunavskom limesu gde su Rimljani raznom signalizacijom: bakljama, svetlošću, konjanicima, kuririma... informisali jedni druge i tako štitili i čuvali ovu granicu - dodaje arheolog Gordan Janjić, muzejski savetnik.

MESTO U SVETSKOJ BAŠTINI

PREZENTACIJA arheoloških lokaliteta stručnoj i široj javnosti, ističu naši sagovornici, od suštinske je važnosti za očuvanje našeg kulturnog nasleđa i njegovu promociju na globalnom nivou.

- Pravilno konzervirani i predstavljeni lokaliteti ne samo da pružaju uvid u našu bogatu istoriju, već mogu postati značajna tačka interesovanja za međunarodne posetioce i istraživače. Na taj način omogućavamo da naši arheološki spomenici dobiju zasluženo mesto u svetskoj baštini - kaže Gordan Janjić.

Stručni tim istraživača ove godine fokusirao se na severni bedem u blizini severozapadne kule, istražene u prethodnim kampanjama.

- Cilj nam je da otkrijemo celokupan ugao utvrđenja, a možda i ulaz u samu fortifikaciju. Važno je da radimo temeljno, segment po segment, kako bismo što bolje razumeli strukturu utvrđenja - navodi dr Petrović.

Na osnovu četiri arheološke kampanje i obimnih terenskih istraživanja šire oblasti, ustanovljeno je da lokalitet ima više slojeva, od protoistorijskog, rimskog do ranovizantijskog perioda. Srećom, nije bio ugrožen izgradnjom đerdapskih elektrana, pa se i danas na ovom mestu naziru zidine i ugaone kule utvrđenja. Prethodne kampanje donele su mnoga saznanja o funkciji ovog utvrđenja, ali i neke od pokretnih nalaza, veoma važnih za detaljno proučavanje Lakoburgusa.

POGLEDAJ GALERIJU

- Keramika i ostaci opeke sa natpisima koje smo tada pronašli ukazuju na značaj ovog lokaliteta u kasnoj antici. Iako još nismo došli do najdubljih slojeva gde očekujemo značajnije nalaze, ono što smo dosad otkrili obećava - dodaje Janjić.

PREDSTAVLjEN NAUČNICIMA SVETA

ZA lokalitet Ćetaće - Lakoburgus kako se u prošlosti najverovatnije zvao, svetska javnost zna, zbog još jedne prakse koju je ustanovio arheološki tim - da se odmah posle istraživanja rezultati predstave i na nekom od ozbiljnih svetskih naučnih kongresa. Nedavno su dr Petrović i Janjić o ovom lokalitetu govorili u Vidinu, u Bugarskoj, na Međunarodnom kongresu o dunavskim rimskim provincijama.

Lokalitet Ćetaće, čija je najranija faza izgradnje s kraja prvog veka, a poslednja u šestom veku, za vreme Justinijana Prvog. Na dunavskom limesu su i lokaliteti Mora Vagej u Mihajlovcu, Akvas u Prahovu, kao i Glamija u Rtkovu i Egeta u Brzoj Palanci u opštini Kladovo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

JESTE LI SIGURNI DA PUTIN BLEFIRA?! Evo koliki je rizik od nuklearnog rata - Stigle najnovije stručne procene

Svet

0 1

JESTE LI SIGURNI DA PUTIN BLEFIRA?! Evo koliki je rizik od nuklearnog rata - Stigle najnovije stručne procene

DANIMA se mnogi građani pitaju koliko je realan rizik od nuklearnog rata nakon što je američki predsednik Džo Bajden ovlastio Ukrajinu da koristi rakete dugog dometa za napad na Rusiju, što je, prema novoj Putinovoj bezbednosnoj strategiji, razlog za rat, uključujući nuklearni odgovor.

21. 11. 2024. u 11:27

Svet

0 45

"SPREMITE SE ZA TREĆI SVETSKI RAT!" Nemačka upozorila građane, izdat dokument na 1.000 strana

GRAĐANI Nemačke upozoreni su da se pripreme za mogući treći svetski rat sa Rusijom, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin još jednom zapretio nuklearnim napadom.

20. 11. 2024. u 11:55

MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom

Panorama

0 0

MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom

SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.

21. 11. 2024. u 09:47