ČIM SU DIGLI RAMPU, POTEKAO JE ŽIVOT: Otvaranje prelaza Bobotovo groblje na nikšićku Goliju dovelo mnogobrojne namernike

В. Кадић

30. 08. 2024. u 15:44

ŽIVNULA je nikšićka Golija ovog leta kao nikad pre. Malogranični prelaz Bobotovo groblje u čijoj neposrednoj blizini sija Manastir Svetog Save koji je osveštao blaženopočivši patrijarh Irinej, širom je otvorio vrata namernicima sa obe strane međe - iz Crne Gore i Republike Srpske, koju ovi gorštaci nikada nisu prihvatili kao prirodnu nego kao nametnutu od velikih sila.

ЧИМ СУ ДИГЛИ РАМПУ, ПОТЕКАО ЈЕ ЖИВОТ: Отварање прелаза Боботово гробље на никшићку Голију довело многобројне намернике

Foto V. Kadić

Nedaleko od Orline s jedne i planine Njegoš s druge strane, kao i na drugim uzvišenjima, mesecima se čuje žagor kao u vremena kada je ovde vrvilo od života. Kraj koji je iznedrio mnogo umnih glava i opevanih junaka dugo je bio daleko od očiju i srca onih koji su vodili Nikšić, Crnu Goru i bivšu Jugoslaviju. A, magistralni put preko Golije je najkraća veza između Nikšića i Gacka u Republici Srpskoj.

Ovog leta nadležni u Podgorici omogućili su da preko međe mogu prolaziti i oni koji nisu iz ovog kraja, pa je tokom jula veoma živo. Bajkeri, biciklisti, razni avanturisti još tutnje preko mnogih mesta pa i Čarađa, za koje se najviše čulo kada je zemljotres zaljuljao pola Crne Gore, a epicentar bio baš ispod ovih lepih livada, negde duboko u utrobi zemlje. Merkalij i Rihter odomaćili su se na ovom terenu i doneli muku i nevolju žiteljima koji su ostali bez kuća, krovova, pomoćnih objekata. Ali ih optimizam nikada nije napuštao. Kao ni srpstvo, mada su mnoge sile lomile zube pokušavajući da ga među meštanima "ubiju".

Foto V. Kadić

Mališani sa nikšićke Golije

Profesor dr Drago Perović kaže za "Novosti" da je u ovdašnjim selima i zaseocima oko 40 porodica svojevremeno našlo sklonište. One su izbegle sa Kosova i Metohije, stare Crne Gore, baš ovde na granici sadašnjoj, a nekadašnjoj Hercegovini.

- Svi oni su na ovom kamenu i kršu pronašli sigurnost koju nisu imali. Iako nije bilo uslova za život, velikim trudom, poštujući sve ljudske vrednosti Golijani su opstali i kroz vekove sačuvali srpski identitet i svoju Srpsku crkvu. Daće Bog da ubuduće Golija kao izuzetno turistički zanimljivo mesto dobije novu poziciju u celokupnom našem samorazumevanju. Onaj ko nije prošao Goliju od doba Petrovića naovamo uopšte nije živeo u ovoj zemlji. Tu se splela od početka 19. veka do oslobođenja čitava jedna istorija koja nije dovoljno opisana i nije istražena, u kojoj ne postoji nijedan lišaj na kamenu koji nije znak nečije krvi i u kojoj je svaki seljak golijski morao da žrtvuje svoj život i život svojih bližnjih zarad opšte srpske slobode - kaže Perović.

Foto V. Kadić

Manojlović: Po mnogo čemu životno smo više okrenuti Gacku nego Nikšiću

Podseća i da se u podnožju planine Njegoš kratko zadržala svetorodna loza Petrovića u seobi iz nekadašnje Bosne, i potom nastavila put do Cetinja.

Budući da se kao nekad Đekna čekaju rezultati popisa u Crnoj Gori, poslednji na koji se po podacima može pozvati su oni iz 2011. A, po njima Golija broji oko 450 stanovnika, a sedamdesetih prošlog veka bilo ih je deset puta više. Sve manje se čuju glasovi dece. U ovdašnjoj školi minule školske godine nastavu je pohađalo 13 đaka, dok će ove dvoje više. Predsednik mesne zajednice Dragoljub Manojlović kaže da će za ovaj kraj mnogo značiti što je tokom cele godine otvoren malogranični prelaz.

Čuvaju sećanje na Doknića

NEGUJU ljudi ovog kraja i sećanje na Dragomana Miša Doknića (na slici), dobrovoljca i junaka koji je u ratovima devedesetih život ugradio u temelje Republike Srpske. Poginuo je 22. avgusta 1992. u okolini Konjica, u borbi protiv hrvatskih jedinica. Posle 12 godina traganja, njegovi posmrtni ostaci pronađeni su i dopremljeni u Nikšić i potom sahranjeni na groblju u Prevalama. Medaljom zasluga za narod posthumno su ga odlikovali Radovan Karadžić i Milorad Dodik. Branio je Srbe i u Kninskoj Krajini. Epski bard Božo Đuranović ispevao je pesmu o Doknićevoj pogibiji.

- Čim su digli rampu, "potekao" je život. Valjda će jednog dana opet zaživeti nekadašnja autobuska linija od Gacka do Nikšića. Ima desetak godina otkad je ukinuta i to nam stvara mnogo problema. Jer, ljudi ovog kraja su po mnogo čemu životno više okrenuti Gacku nego Nikšiću. Do Nikšića nam treba 50 kilometara, a Gacko nam je tu pod nosom - kaže Manojlović za "Novosti".

Foto V. Kadić

Svetinja Manastir Svetog Save 2012. osveštao patrijarh Irinej

On ne gubi nadu da će golijski kraj turistima postati vrlo primamljiv.

- Gde ima puta, ima i života. Obećali su nam gradonačelnici Nikšića, Gacka i Plužina, kao i nadležni iz BiH da će ovaj prelaz biti otvoren cele godine. Eto šanse za sve nas za razvoj stočarstva i poljoprivrede, ali i turizma. Napravili su travnati fudbalski teren na kojem bi pozavideli mnogo veći centri. Ko zna možda jednog dana neki veliki klubovi budu dolazili ovde na hiljadu metara visine da treniraju i organizuju pripreme - kaže Manojlović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

KAKVA IGRA JOKIĆA: Nikola uništio velikog rivala, svi u čudu zbog ovog poteza (VIDEO)