UROŠ VITAS ZA "NOVOSTI" O ČUDU U RADNIČKOM I SRBIJI: "Sve što smo pokupili sa zapada - tamo ljudi pokušavaju da iskorene"

Radnički iz Niša ove zime odradio je dobar posao u prelaznom roku, a jedan od pristiglih je i rođeni Nišlija, Uroš Vitas. Iako je iza njega karijera duga skoro dve dekade, a po prvi put zaigraće superligaški fudbal u svom gradu. On je u razgovoru za Novosti govorio o počecima karijere, Partizanu, Radu, porodici i saigračima.

FOTO: A. Ilić

Imao je defanzivac nesvakidašnji fudbalski put. Sa 12 godina otišao je iz Niša, igrao u mlađim selekcijama Partizana. Potom je prešao u Rad, Gent, Mehelen, Irtiš, vratio se u Humsku, zatim je usledila selidba u Al-Kadsiah, odlazak u Vojvodinu, pa epizoda u Emirejts klubu i na kraju povratak kući. 

U Radu mu je društvo pravio i Aleksandar Jovanović, golman Partizana koji nam je podelio internu šalu koju je na Banjici imao sa defanzivcem: "Vitas, leđa, kasnije". 

*ADMIRAL BET VAM POKLANjA*
--> BONUS KAKAV STE ŽELELI <--

- To je Aleksandar Jovanović osmislio, golman Partizana i moj veliki prijatelj. Imali smo neku internu šalu dok smo obojica igrali u Radu. Aca je pravi lider, to je pokazao u svim klubovima u kojima je bio. Naša javnost ga je upoznala u Radničkom i Partizanu gde je pravio veliku razliku. Drago mi je zbog njega. Veliki je radnik i lider. Ne dešava mu se slučajno ovo što mu se dešava. Uvek se rado sećamo tih naših lepih dana iz Rada, počeo je Vitas razgovor za "Novosti". 

Postoji i paralela između Lazara Ćirkovića, Uroša Vitasa i Aleksandra Jovanovića. Nišlije, koje su igrale u Radu i Partizanu. Hoće li i Ćirković putem Jovanovića i Vitasa, te zadužiti opremu Radničkog u budućnosti? 

*ADMIRAL BET VAM POKLANjA*
--> BONUS KAKAV STE ŽELELI <--

- To je sudbina nas Nišlija. Recimo, ajde sa Acom, manje više. Ima jedna stvar koja prati tokom karijere mene i kuma Lazara Ćirkovića. Igrali smo svuda zajedno osim u Partizanu. Počeli smo u Filipu Filipoviću, mlađim kategorijama Partizana, Rad, pa on za Partizan, a potom i ja. Žalosno je što nam se putevi nisu ukrstili u Nišu. Nije kasno...

Vitas se u Niš vratio nakon 19 godina. Napustio je rodni grad 2006. godine. 

- Dugačak period. Kada ovako kažemo deluje i meni neverovatno. Tako je sudbina htela. Situacija u fudbalu u našoj zemlji je takva, hteli smo pre desetak, 15 godina da odemo odavde da nešto zaradimo. Ne žalim ni za čim. Bio sam van zemlje, igrao na ozbiljnom nivou, upoznao različite ljude, kulture, mentalitete... Verovatno se sa razlogom poklopilo da se sada vratim u Niš. Mogu svojim iskustvom da pomognem ovim momcima. Ne samo fudbalski, nego i ljudski. Današnji klinci nisu isto što smo bili mi. Ne možemo da sprečimo šta se dešava u društvu, ali možemo da kanališemo i usmerimo na druge stvari. Vreme u kome smo ne dozvoljava nam da se držimo pravih vrednosti. Sve što smo pokupili sa zapada tamo ljudi pokušavaju da iskorene. Pokušavaju da se ograde od toga, a mislim da mi pokupimo sve loše što nam serviraju, to bi trebalo da promenimo. 

Vitas je kao talentovani dvanaestogodišnjak iz akademije Filip Filipović prešao u omladinski pogon Partizana, te otkriva kako sve to izgleda iz vizure deteta... 

- To je mač sa dve oštrice. Ako odeš kajaćeš se, ako ne odeš kajaćeš se. Mi, deca nismo toga svesni toliko koliko jesu ljudi oko nas, članovi porodice, prijatelji. To na njima ostavlja dublji trag nego na nama. Mi smo počeli da igramo fudbal jer smo to voleli. Otišli smo tamo jer smo voleli igru. Ja uvek kažem "odrastali smo kao domci". Spavali smo po domovima, išli u školu i igrali fudbal. Mnogi govore da su imali teško detinjstvo, naše je bilo takvo jer smo bili udaljeni od porodice. Mnogo lepih uspomena nosim odatle, iz tog perioda. 

Fudbalski klub Rad svojevremeno bio je sinonim za kvalitetnu školu fudbala, a danas se "građevinari" bore za goli život, nastupaju u beogradskoj zoni. Vitas otkriva kako gleda na sunovrat jednog od najvećih srpskih fudbalskih klubova. 

- Jako mi je teško. Ispratio sam nažalost rezultate pre nego što je klub došao u ovu poziciju. To me je pogodilo. Uz Partizan u kome sam prošao omladinsku školu, Rad mi je dao najviše. Rad me je oformio, kada kažem Rad, mislim na ljude koji su bili u klubu. Prvi čovek kluba je bio Ranko Stojić. O njemu ljudi imaju podeljeno mišljenje, ali jedno mu niko ne može oduzeti. Ranko poznaje fudbal ponajbolje u zemlji. Kada sam ja bio u klubu, način na koji je on gledao fudbal, jeste fudbal koji se igra danas. Funkcionisao je klub fantastično. Imali smo fenomenalne trenere, među njima je i Marko Nikolić. Svi znamo kakvu je karijeru on napravio posle. Mnogo me lepih uspomena veže za stadion "Kralj Petar" i mnogo mi je teško kada vidim u kakvom je to stanju danas. Da li će se to promeniti? Ne znam. Navijam da se klub vrati gde pripada, to je jedan rasadnik talenata. Iz moje generacije, a i one pre toga mnogi i dan danas žive od fudbala. Aleksandar Pejčinović, Jagoš Vuković, Milan Borjan, Baki Danilović, Nemanja Kojić... Moja generacija, Ćirković, Nikola Stojiljković, Aca Jovanović. To je fantastičan klub, da je bilo sreće i danas bi bili fabrika za mlade igrače. 

Dres Rada svojevremeno je nosio i trener Nišlija, Nikola Drinčić. 

- Od samog mog dolaska govorim o Nikoli Drinčiću u superlativu. Namećem mu neku vrstu pritiska (smeh). U svakom gostovanju govorim da je razlog mog povratka i njegova vizija fudbala. Želim da budem deo toga šta on radi, da budem deo njegovog sazrevanja kao trenera. Kao igrač mogu dosta da naučim. Tu sam da pomognem u bilo kom obliku. Verujem u to što radi. Stvarno čvrsto verujem. Pred njim je fantastična karijera. Previše sam puta govorio o tome, pa hajde da ne stavljam tu vrstu pritiska na njega. Ima fenomenalnu energiju. Igrali smo jedan protiv drugog. Apsolutno se ništa nije promenilo u njegovoj "opsednutosti fudbalom". Energija kojom pristupa ista je i sada kada je trener. Lepo je videti čoveka koji sa toliko strasti ulazi u svaki trening. 

Foto: FK Partizan

Ambicije kluba su porasle dobrim igrama u jesenjem delu... Radnički je sačuvao kompletan sastav iz prethodne godine, pojačavši ga zvučnim imenima. Na Čair su ove zime pristigli Džozef Opuku, Miodrag Gemović, Radomir Milosavljević, Mateja Radonjić, Uroš Vitas i Boris Tjutjukov. 

- To je zapravo i najvažnije. Zadržati kostur tima. Svi mi koji dođemo treba da budemo ispomoć. U kom smislu? Da momci koji su tu od ranije shvate da nisu nedodirljivi. Samo tako može da se napreduje kada postoji zdrava konkurencija u timu. Ima toliko talenta u ekipi da je neverovatno da uopšte pričamo o tome da li ćemo biti u plej-ofu. Treba postavljati pitanje hoćemo li biti u konkurenciji za izlazak u Evropu? Situacija je takva da su neke utakmice bile izgubljenje u završnici. Ekipi nedostaje ta vrsta karaktera, kada krene loše, tada se jasno iskristališu stvari. Ako uspemo da se uzdignemo iz situacije, uopšte ne sumnjam da možemo da budemo u plej-ofu i da je borba za Evropu tu. Mogu i ostale ekipe da pobeđuju, ali složiće se svi da je Radnički igrao možda najlepši fudbal u jesenjem delu sezone, dopadljivo, lepo za videti. Upisali smo neke poraze... Došli su igrači koji donose kvalitet. Nije došlo 15 igrača koji su došli sa strane od kojih ne znamo šta da očekujemo. Mislim na sebe, Rajka Milosavljevića, Uroša Gemovića... da ne nabrajam sve kako nekoga ne bih zaboravio... Sve su to momci koji su spremni da odmah uskoče, da ne govorim o kvalitetu koji poseduju. 

Od saigrača je posebno pohvalio defanzivca Aleksandra Vojnovića. 

- On je za mene jedan od najinteligentnijih igrača u ligi. Moramo da budemo primer ostalima s obzirom na internacionalne karijere. Onog trenutka kada budemo negativan primer, ne smemo više da budemo u klubu. Mora da se napravi zdrava sredina u kojoj će svako želeti da dođe. Lakše je sada pregovarati sa igračima kada vide ko igra u Radničkom. Nije kao ranije, nemaju igrači 1000 pitanja. Klub je uradio odličan posao. Pravi ljudi, pravi momci su dovedeni, a sve što donose na terenu suvišno je govoriti o tome. 

Posebno mesto u srcu zauzima porodica

Iako je veći deo karijere proveo van Niša, ljubav je stameni štoper pronašao upravo u rodnom gradu. Sa suprugom Snežanom ima dve devojčice. 

- To je nešto što mi je apsolutno promenilo pogled na sam život, a tako i na karijeru. Jedna najlepša stvar uz moju decu koja mi se desilo. Valjda nas Nišlije vuče južnjačka krv i mentalitet. Bez moje Snežane i dece ceo taj period u inostranstvu bio bi teži. Ona je praktično od mog početka u Belgiji sa mnom. Velika mi je podrška bila. Dugujem joj veliku zahvalnost. Njena žrtva je ogromna za sve ovo vreme koje smo zajedno. 

FOTO: A. Ilić

Da li je porodica imala uticaja na povratak u Niš?

- Da budem iskren, s obzirom na to da su nam deca mala, u jednom trenutku razmišljali smo da trajno odemo iz Srbije. Opet, to što nas vuče jeste povratak u domovinu.  Vuče nas povratak, znaš kako kaže Đorđe Balašević: "Znao sam da ne smem da stanem jer je tu tako plodno i primiću se kao stari karpatski hrast". Tako i mi. Vuče nas nešto, ne znam da li je to dobro i pametno, ali to je ono što osećamo. Mislim da su moji roditelji bili najsrećniji kada su čuli da se vraćamo. Ono što je teško u ovom poslu jeste da neke bitne stvari u privatnom životu ne možemo da ispratimo. Kada kažem to mislim na važne događaje u životima nama dragih ljudi kojima nismo mogli da prisustvujemo. Oni su bili srećniji od nas kada su čuli da ćemo se vratiti. 

Šta bi bio da nije fudbaler?  

- Ja to često kažem, što u šali, što zbilja. Bio bih lekar. To mi je bio san kada sam bio mlađi. Put me je odveo fudbalu, smatram da je to linija manjeg otpora. Stalno govorimo da ne možemo više stvari da radimo. Iz moje sadašnje perspektive, žao mi je što se nisam i tome posvetio. Nikada nije kasno. Naravno, neću ja biti lekar, ali obrazovanje ne treba nikada zapostaviti. Jedno je sigurno, ne bih bio u sportu. Vodilo bi me obrazovanje, a gde bi me odvelo, ne znam. 

Otkriva i da li bi deci dozvolio da se bave sportom. 

- O tom pitanju razmišljam često. Ne bih sputavao svoju decu, ali bih jasno predočio šta ih čeka. Došli smo u taj stadijum da se profesionalni sport gleda kroz prizmu novca. "Profesionalni sportisti zarađuju", "profesionalni sportisti su obezbeđeni". Ali, koju cenu plaćaju? Da li želiš da budeš profesionalni sportista i prođeš sve što jedan profesionalac mora da prođe? Da li si spreman da ne uspeš? Naravno, mi dođemo do toga da smo živeli u takvom vremenu da je praktično sport bio izlaz iz ludila koje nam se dešavalo tada. Bio je način da nešto napravimo. Sada kada posmatram ceo moj put bliže sam tome da deci objasnim da postoje važnije stvari od sporta, da je obrazovanje na prvom mestu. Najbogatija stvar koju možete imati je znanje. Znanjem možete do novca. Smatram da je sport linija manjeg otpora, beg od onoga šta bi ti mogao da budeš. Talentovan si za ovaj sport, "ma, probaću". Niški pisac Dejan Stojiljković lepo kaže: "Mi našu mudrost ne koristimo da bismo bili bolji, da napredujemo. Koristimo je da bismo se cenkali sa smrću". Smatram da je obrazovanje najvažnija stvar u obrazovanju mladog čoveka. Svaki mladi čovek treba da se bavi obrazovanjem koliko god bio talentovan za sport ne treba da zapostavi edukaciju. Nikada svojoj deci neću zabraniti da odaberu čime će se baviti, ali moj savet je prvo obrazovanje, pa sport, rekao je Vitas. 

BONUS VIDEO: TAJNA NAJVEĆEG FUDBALSKOG STADIONA NA SVETU: Ovo je lista TOP 10 „hramova fudbala“ 

Preporučujemo

Ostali sportovi

0 5

RUSIJA U ŠOKU: Tri ruske legende poginule u padu aviona

30. 01. 2025. u 14:25

Ostali sportovi

0 8

ČUDOM PREŽIVEO! Ovaj sportista nije poginuo u padu aviona - izbegao nesreću na neverovatan način!

30. 01. 2025. u 12:24

Ostali sportovi

0 0

POSLEDNjA FOTOGRAFIJA IZ AVIONA KOJI JE PAO: Sportista se ukrcao na kobni let i ovo zabeležio (FOTO)

30. 01. 2025. u 13:21

Fudbal

0 1

PAO POTPIS NA "MARAKANI"! Crvena zvezda obavila važan posao posle eliminacije u Ligi šampiona

30. 01. 2025. u 12:34

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije