ŽIVIMO ZAVET SVETOG SAVE: "Novosti" u Štrpcu i Gotovuši na obeležavanju dana posvećenog prvom srpskom arhiepiskopu (FOTO/VIDEO)

TAMO na mestu gde se, kako sami citiraju akademika Matiju Bećkovića, spajaju zamlja i nebo, đaci Svetog Save proslavili su u ponedeljak školsku slavu.

Lomljenju slavskog kolača uz đake i nastavnike bili i mnogobrojni građani/ Foto: D. Milovanović

Svečano je bilo i u Štrpcu i Gotovuši, podno Šare, na krajnjem jugu Kosova i Metohije.

Prepametna, pomalo starmala, visprena srpska deca o životu Svetog Save znaju mnogo i za svetosavske školske priredbe pripremali su se mesecima. Ipak, utisak, kojem je nemoguće odupreti se kada se sa njima malo porazgovara, mnogo je jači: ova ponosita srpska deca u vrlo teškim i specifičnim uslovima istinski žive zavet Svetog Save i duboko razumeju sve mudrosti i vrednosti koje je svom rodu ostavio.

- Najvažnije je kada je Sveti Sava kao princ otišao u manastir i postao monah - kaže nam Sara, učenica trećeg razreda OŠ "Rajko Urošević" u Gotovuši.

Njena malo starija drugarica dodaje:

- Najveća vrednost je što je Sveti Sava pomirio zavađenu braću i ostavio nam u amanet poruke o jedinstvu i slozi.

Na svetosavske priredbe u Štrpcu i Gotovuši mogle bi se ugledati i mnogo veće škole u mnogo većim gradovima koji se ne susreću sa problemima kakvi svakodnevno postoje na Kosovu i Metohiji.

O gostoljubivosti ovih ljudi, nastavničkih kolektiva koji su nas dočekali, mogla bi se ispisati sasvim posebna priča. U svakoj od ovih škola iskreno smo se osećali „kao kod svoje kuće“, baš onako kako su nas zamolili pri dočeku.

Milica Đukić, nastavnik srpskog jezika u školi u Gotovuši, sa koleginicama i decom mesecima je pripremala svetosavsku priredbu. Za svoje učenike kaže da su željni učenja i znanja, i da učestvovanje u ovakvim priredbama uvek rado dočekuju.

- Veliko je zadovoljstvo raditi sa ovakvom decom. Ovo nije samo tradicija već posebna prilika da se prisetimo svih univerzalnih vrednosti koje nam je Sveti Sava ostavio u amanet. Ovde se slavi znanje, ali i kultura i zajedništvo. Trudimo se da svake godine ova svečanost bude poseban događaj, ne samo u smislu programa, nego i u duhu zajedništva koje sa sobom nosi. Znamo da je Rastko Nemanjić postavljao mostove među ljudima, tako da mi decu učimo međusobnom razumevanju, poštovanju, saradnji. Savindan nije samo školski praznik, već praznih svih nas. Podsećamo se da su znanje i ljubav prema bližnjima, najsvetije vrednosti koje se mogu prenositi. Živimo zavet Svetog Save - kaže Đukićeva za "Novosti".

Direktor škole u Gotovuši, Stojan Marinković, ističe za "Novosti" da je jako ponosan na učenike: Savesni su i odgovorni, slušaju nastavnike, postižu i sjajne rezultate na takmičenjima. Mnogo je izazova zbog uslova u kojima žive, ali ovoj deci, kaže ljubavi ne nedostaje:

- Zavičaj dolazi sa rođenjem. Svi mi i naša deca smo veoma ponosni na svoj zavičaj, na ovo mesto gde se spajaju nebo i zemlja. Deca su nam bezbrižna, trudimo se da im pružimo ljubav.

U nadahnutoj zdravici koju je održao svom kolektivu direktor Marinković istakao je da nam je Sveti Sava pokazao kako se čuvaju vera i srpstvo:

- On nije bio samo čuvar vere, on je brinuo o opstanku srpskog naroda. U obavezi smo da čuvamo imena naših velikana, kao što je ime svetitelja Save, i da sledimo njihove puteve: puteve dobrote, humanosti, jedinstva, zajedništva, naročito danas kada nam je to preko potrebno.

I nepunih pet kilometara dalje, u Štrpcu posebno emotivan trenutak: sečenje slavskog kolača i divne poruke koje je otac Boško Klisarić uputio okupljenoj deci:

- Da nam Sveti Sava pomogne, da nas zaštiti, da nas blagoslovi, da nas izmiri, kao što je mirio svoju braću. Da nas sve ujedini, da budemo jedno u Hristu.

Škola "Staja Marković" u Štrpcu, sa isturenim odeljenjima u Sušiću i Gornjoj Bitinji trenutno broji oko 400 učenika. Nažalost, ovaj broj se godinama smanjuje, prvenstveno zbog nedovoljne zaposlenosti ljudi u ovom kraju.

- To, naravno, nije jedini razlog, svi znamo u kakvom su položaju Srbi koji žive na samom jugu Kosova i Metohije - kaže Čedomir Nikolić, direktor škole u Štrpcu. - I u ovom kraju problemi su veliki, otišao je veliki broj žitelja. Ipak, za razliku od mnogih sredina južno od Ibra, u Štrpcu i dalje postoji normalan život: deca pohađaju školu u dobrim uslovima, imaju gde da izađu, u mestu postoje kulturna dešavanja, a sredina je srpska.
Kada decu u Štrpcu i Gotovuši pitate da li su srećni i da li bi nešto promenili tu gde žive, odgovor je jasan: srećni su i ništa ne bi menjali. Oni su deca Svetog Save. Nama ostaje da se zapitamo šta bismo sve mogli naučiti od njih.

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

"Ljući od ljutih Pećanaca"

Problem je naša geografska odvojenost. Do prvih Srba odavde je 60 kilometara. Kao da je i Bog sam želeo da nas sačuva, pa je stvorio ove severne padine Šar-planine, da budemo rasadnik u budućem jačanju Srba na Kosovu i Metohiji. Uvek jasno kažem: Sirinićani se ne plaše, zato su i ostali i opstali. Ako se mladi zapošljavaju, biće i mnogo više dece. Dok je putovao Sirinićkom župom, Jovan Cvijić, naš veliki geograf opisao je Srbe: "U miru su mirniji od ovaca koje čuvaju, a u ratu su ljući od ljutih Pećanaca". Znači da strah ne postoji. Treba nam malo veća podrška i biće i mnogo više dece - siguran je Čedomir Nikolić, direktor škole u Štrpcu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije