PRAUNUK DIANE BUDISAVLJEVIĆ U SRBIJI PRIKUPLJA SVEDOČENJA DECE LOGORAŠA KOJU JE SPASLA: Ona mi je druga majka, rekao mu Dušan Jerinić

PREŽIVELI logoraš, osamdesetčetvorogodišnji Dušan Jerinić dočekao je u svom domu u Pančevu Leonarda Rašicu, praunuka žene koja mu je spasla život pre mnogo decenija - hrabre i plemenite Diane Budisavljević.

Z. Jovnaović

Dok je u dvorištu prilazio Leonardu, njegove oči su zasuzile. Snažno ga je zagrlio, kao da uz sebe privija rod najrođeniji. Bio je to zagrljaj ispunjen osećanjima koja se teško izražavaju rečima.

- Ovo mi je najlepši poklon u životu. Tvoja prabaka Diana mi je dala drugi život, a sad si ovde ti, njen praunuk - rekao je Dušan, glasom koji je podhrtavao.

Dušanova žena, Elizabeta unapred je pripremila sve za doček dragog gosta... Dušan, inače nastavnik matematike, pažljivo je na stolu poređao dokumentaciju o Dianinim podvizima koju je godinama sakupljao.

Foto: Z. Jovanović

- Vaša prabaka je bila plemenita, dobra i mudra žena - rekao je Dušan Leonardu. - U teškom vremenu uspela je da nadmudri mnoge samo da bi nas spasla. Znate, Leonardo, ona je moja druga majka.

Dušan je imao samo dve i po godine kada je dospeo u Jasenovac. Odveli su ga tamo sa braćom i sestrama. Njegov najstariji brat Milenko imao je 12 godina, sestra Milosava 10, brat Veljko šest, a sestrica Nada sedam. Diana Budisavljević ih je sve spasla. Njihova majka bila je u zarobljeništvu kad joj je Diana javila gde su joj deca. Nažalost, nije dočekala da ih vidi, ubile su je ustaše.

Z. Jovnaović

- Istraživao sam šta je bilo sa Dianinom decom po izlasku iz logora. Njihova iskustva su različita. Jedni su postali deo porodice koja ih je prihvatila, a drugi su tretirani kao sluge. Kakvo je vaše iskustvo, Dušane - upitao je Leonardo.

Dušan je ispričao da ga je prihvatio jedan bračni par bez dece i da su ga čuvali kao svog sina. Njegov najstariji brat je, međutim, bio sluga kod jednog katoličkog sveštenika. Dušanova tetka Vera ga je uzela posle nekoliko godina, želela je da cela porodica bude na okupu. Ostao je, ipak, u bliskim vezama sa ljudima koji su ga prvo prihvatili do kraja njihovog života.

Razgovarali su Dušan i Leonardo dugo, prebirajući po uspomenama. Dušan je pričao o svom detinjstvu. Leonardo je pažljivo slušao, beležeći svaku reč, svestan da prikuplja ne samo materijal za knjigu, već i vredna, jedinstvena svedočanstva, ali i delove prošlosti svoje porodice.

Foto: Privatna arhiva

- Ti si pravi naslednik svoje prabake, Leonardo. Tvoja želja da ispričaš ovu priču... - zadrhtao je Dušanov glas. - Ona bi bila ponosna na tebe...

Rastali su se to veče, ali ne zadugo. Već sutradan ujutru, Dušan i Leonardo bili su zajedno u Udruženju logoraša Jasenovca u Beogradu. Gosta je tu uz Dušana dočekalo još troje preživelih logoraša: Slavko Milanović, Milinko Čekić i Jelena Buhač Radojčić, kao i potomci logoraša koji neguju uspomene na svoje roditelje i bližnje stradale u ovoj jezivoj ustaškoj fabrici smrti.

Leonardo je prisutnima objasnio da je on unuk Jelke, ćerke Diane i dr Julija Budisavljevića i da prikuplja materijal za knjigu o svojoj hrabroj prabaki. Kazao je i da u Zagrebu živi Silvija Sabo, Dianina i Julijeva unuka, ćerka njihove druge ćerke Ilse. Silvija je, podsetio je Leonardo, 2003. godine priredila i u Zagrebu objavila "Dnevnik Diane Budisavljević 1941-1945", a uz pomoć Hrvatskog državnog arhiva i Spomen-područja Jasenovac. Dnevnik originalno napisan na nemačkom, izdat je u samo 700 primeraka, i u 388 priča pokriva period od 23. oktobra 1941. do 13. avgusta 1945. U njemu je opisivala situaciju, uslove u kojima su se nalazila deca logoraši, njihova mučenja, stradanja i umiranja, strepnju za njih, za sebe, kao i susrete i razgovore sa nekima od dužnosnika NDH.

Foto: D. Milovanović

- Sva dokumentacija, Dinai je oduzeta posle okončanja Drugog svetskog rata i upravo taj njen Dnevnik je jedino što je ostalo, a original je kao što znate kod njene unuke Silvije Sabo u Zagrebu - rekla je Leonardu Jelena Buhač Radojčić. - Mi verujemo da je ono što je Silvija objavila samo deo Dianinog Dnevnika, a nama bi mnogo značilo da vidimo i ono što nije objavljeno, jer verujemo da se tu mogu naći vredni podaci, pa možda i nešto vezano za mog brata Iliju za kim, ili za njegovim potomcima i dan-danas tragam. Molimo vas, da ako budete u prilici, zamolite gospođu Silviju da odobri i objavljivanje ili barem da na uvid i te ostale delove Dnevnika.

U Udruženju logoraša Jasenovca, Leonardu su kazali i da su pre više od deceniju podneli inicijativu da se u Beogradu Diani Budisavljević podigne spomenik.

- Inicijativu smo podneli 2013. Polovinom decembra naredne godine Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica u Beogradu ju je usvojila. Potkraj novembra 2019. odbornici Grada Beograda odlučili su da će se spomenik nalaziti na Savskom keju, uz Karađorđevu ulicu, na potezu od Brankovog mosta prema Beton hali. Čak je uređeno i mesto gde će biti, a 2021. je raspisan konkurs za njegovo idejno rešenje na koji je stiglo 16 rešenja. Izabrana su dva, ali nijedan po našem mišljenju nije dovoljno dobar i tu se stalo. Nadamo se da će, Diana, kao velika dobrotvorka konačno dobiti spomenik u našoj prestonici - rekli su Leonardu u Udruženju.

Leonardo Rašica živi u Brazilu, a došao je u Srbiju da prikupi materijal za knjigu o svojoj prabaki, ženi koja je u Drugom svetskom ratu pokazala ogromnu hrabrost i humanost, spasavajući hiljade srpske dece od sigurne smrti u ustaškim kazamatima NDH. Ovo je njegova druga poseta Srbiji. Prvi put je došao 2013, posle serijala tekstova o Diani u "Večernjim novostima", da primi orden koji je SPC dodelila njegovoj prabaki zato što je spasla oko 12.000 srpske dece od ustaške kame. Tada je upoznao još jedno "Dianino dete" - Ostoju Guskića, koji je u međuvremenu, nažalost, preminuo.

Foto: D. Milovanović

- O prabaki Diani dugo nisam ništa znao. Moja baka Jelka mi je jednom ispričala da je ona spasla neku decu tokom rata i ništa više od toga. Kada je Jelka, 2002, doživela moždani udar, sređujući njene stvari naišao sam na isečak iz novina. Tekst objavljen osamdesetih govorio je o Diani, Jasenovcu i hiljadama spasene dece. Toliko sam mogao da razumem iako nisam znao srpskohrvatski jezik. Pitao sam baku i ona mi je ispričala šta je bilo. Kako je već bila bolesna, jednom bi mi rekla da je bilo tako, a drugi put da izmišljam - pričao nam je Leonardo. - To me nije zaustavilo i nastavio sam da istražujem. Pronašao sam preživele logoraše iz Jasenovca u SAD... Nastaviću da tragam...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije