Reportaže

MILOŠ PURIĆ IZ RADIJEVIĆA IMA SEDMORO DECE I PRAVI JE SRPSKI DOMAĆIN: Posvećen očuvanju autohtonih sorti voća, posebno krušaka

J. Matijević

03. 02. 2024. u 11:00

DOMAĆIN. Pravi srpski domaćin. Baš to je mladi Miloš Purić (35), poljoprivredni tehničar iz Radijevića kod Nove Varoši. Sve što je od predaka nasledio i tu i u majčinom rodnom selu Kosatica kod Prijepolja, svaki pedalj imanja - sačuvao je, da na njemu kuje budućnost svoje porodice.

МИЛОШ ПУРИЋ ИЗ РАДИЈЕВИЋА ИМА СЕДМОРО ДЕЦЕ И ПРАВИ ЈЕ СРПСКИ ДОМАЋИН: Посвећен очувању аутохтоних сорти воћа, посебно крушака

Foto Privatna arhiva

I ognjištu predaka dao je sedam iskri: Jovana (12), Milana (11), Lazara (10), Božicu (8), Jovanu (7), Mladena (5) i Antonija (2,5). Kao pravi znalac sačuvao je i svako nasleđeno stablo voća, više od 200 starih, autohtonih sorti uglavnom krušaka, ali i jabuka. I one su sada Miloševo veliko blago u koje neprekidno ulaže.

Foto Privatna arhiva

BOGATSTVO Miloš Purić (35) sa suprugom Milicom (28) i decom

Posle deobe dedovine 2012, Miloš se sa ocem Milojkom i majkom Milankom, vratio na imanje u Radijeviće.

ŠKOLOVANjE

ODUVEK sam voleo selo i poljoprivredu. Živeo sam u Novoj Varoši, ali sam svaki vikend i raspust provodio kod babe i Dragana. U osnovnoj školi nisam bio neki đak, dobar-vrlodobar. Čak sam razmišljao da li uopšte da upisujem srednju ili da se odmah posle osmoletke vratim na selo. Ipak, upisao sam Poljoprivrednu školu u Svilajncu i tamo na kraju ušao u najuži izbor za đaka generacije. Dva puta sam bio i vicešampion Srbije na takmičenjima, u kategoriji rezanje jabuke u rodu, na imanjima Poljoprivredne škole u Somboru - otkriva nam Miloš. 

Počeli su, veli, od 20 ari pod malinama i uzgojem tri krave. Povećavali su broj grla stoke i živine, izgradili kuću, podigli novu štalu i sušaru, kupili traktor i sve priključne mašine (prikolicu, balirku, grabulje, kosačice...), ali Miloš je srcem posvećen očuvanju i kalemljenju autohtonih sorti voća. Najviše krušaka: begovača, karamanki, takiša, jeribasmi, kaluđerki, libeničarki..., ali i jabuka: kožara, šarenica, budimki... Te stare, kako veli, proverene sorte, glavna su mu preokupacija i o svakoj ima samo reči hvale.

- Prilagođene su području na kome živimo, otporne su na bolesti, mnogo više od novih sorti, i ne zahtevaju hemijski tretman, pa su potpuno organske - objašnjava Miloš. - Istina, rađaju alternativno, što znači svake druge godine, ali kada rode, jedno baš to stogodišnje stablo daje od 700 do 800 kilograma ploda. Samo sa tri stabla begovače imao sam pretprošle jeseni dve i po tone ploda. To je rod kakav nema nijedna nova sorta. A, iz rakijskog kazana zapremine 100 litara, samo meke rakije dobijem od 16 do 18 litara.

СЛОГА Милош са мајком Миланком, оцем Милојком и децомFoto: Фото Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Upravo krušku begovaču, naš sagovornik posebno izdvaja:

- Bez begovače nema ni kruške ni rakije. Nove sorte nisu joj ni prići. Ona zapravo ima izrazit ukus kruške. Plodovi su joj krupni, slatki i sočni. Sadrži neverovatno veliku količinu šećera, da se prosto lepi za prste. Rakija od begovače je izuzetnog, vrhunskog kvaliteta, tražena je i ima dobru cenu.

PODRŠKA SUPRUGE MILICE

NAJVEĆA podrška Milošu je supruga Milica (28). S njom je dobio petoro dece, a dva najstarija sina su iz Miloševog prvog braka.

- Brak nam je kao svaki brak, ali je najvažnije da se razumemo i poštujemo. I sa decom ima mnogo izazova, radosti i strepnje, ali oni su jedni drugima najveći oslonac. Dobri su, radni, vredni. Neka samo budu zdravi - kaže nam Milica. 

Mnogobrojna mlada kalemljena stabla starih, srpskih sorti krušaka i jabuka, na oko osam i po svog i zakupljenog imanja i na okućnici, svedoče o Miloševoj ozbiljnoj nameri da sačuva i svojim potomcima ostavi, kako kaže, neprocenjivo blago Srbije. Kao cenjen kalemar, to i može i čini.

Foto A. Rovčanin

Staru sortu kruške begovače, Miloš najviše ceni

- Kalemim ih na divlju krušku. Uzmeme kalem sa stabla sa kog su plodove brali moji preci, pa mu na toj divljaci produžim život, za pokoljenja koja dolaze. Budući da kasnije imaju velika i bujna stabla, moraju se saditi u razmaku 8h8 ili 9h8 metara. U našem kraju nema domaćinstva koje nema bar jedno stablo neke stare sorte voća, svi znaju da imaju mnogo prednosti u odnosu na rasadničko. I to me raduje, jer i od njih uzimam sorte koje nemam - priča Miloš.

BUDUĆNOST I U OVČARSTVU

MILOŠ je posvećen i stočarstvu. U štali koju je sagradio 2014. uzgaja sedam umatičenih muznih krava, dve junice i dvoje teladi. Ima i tri svinje, kao i autohtone rase živine - graorku i banatskog gološijana. Nedavno je kupio i pet ovaca, sjenički soj pramenke:

- Želim da napravim objekat za stado od 50 ovaca. Odlučio sam se za sjeničku jer je najbolja i najotpornija. To mi je novi projekat, ali ću morati malo da se strpim jer sam mnogo uložio u gradnju i opremanje nove kuće - kaže naš sagovornik. 

Posla veli ima mnogo, ali ne žali se. Naprotiv, srećan je. Znanje polako prenosi i deci. Za kraj nam kaže:

- I porodica je poput grana na drvetu. Rastemo u različitim pravcima, ali naši koreni ostaju jedno. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZAVRŠENA ERA DOMINACIJE: Orban saopštio užasne vesti za Zapad

ZAVRŠENA ERA DOMINACIJE: Orban saopštio užasne vesti za Zapad