HILANDAR OSAM VEKOVA PAMTI U IME SVIH NAS: Stručnjaci Vojvođanskog arhiva na Svetoj gori obnavljaju naše neprocenjivo kulturno blago (FOTO)

AKO mi, obični smrtnici, i dopustimo sebi greh da u nekom trenutku skrajnemo u sećanju naše duhovne korene na Svetoj gori, Hilandar pamti u ime svih nas još od 1198. kada su ga, na ruševinama starijeg manastira, podigli veliki župan Stefan Nemanja i njegov najmlađi sin Rastko, osnivači naše srednjovekovne državnosti i autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Foto: Vladimir Mučibabić

A sve ono što je sačuvano u Hilandaru, obimnije je od nasleđa u svim ostalim srpskim manastirima. Već 825 godina Hilandar, na najvišem vrhu Grčke Atosu (2.033 metara) čuva najveću zbirku srpskih povelja, kivota, moštiju svetih, relikvija, starih i čudotvornih ikona, kao i najveću biblioteku rukopisnih knjiga srpskog naroda. Deo tih dragocenosti, od minulog leta, eksperti Arhiva Vojvodine iz Novog Sada pažljivo pregledaju, popisuju i upućuju na restauraciju i konzerviranje kako bi na kraju procesa kompletno blago bilo trajno očuvano i u digitalnom obliku. Za, ne daj Bože, novog požara.

Jer, ona iskra iz dimnjaka u konaku Igumenarija na zapadnoj strani hilandarskog kompleksa u noći između 3. i 4. marta 2004. godine koja je u pepeo sažela više od polovine manastirskog zdanja, ali srećom nije dospela do deopoa sa poveljama i drugim spisima, bila je i podstrek da se uporedo sa obnovom spaljenih kelija i konaka pažnja posveti i pisanim dokumentima.

- Požar je bio veliki šok za čitavo naše društvo da smo procesu digitalizacije pristupili kao jednom od glavnih poslova - kaže Milivoj Ranđić, direktor zadužbine Hilandar, a zatim otkriva detalje: - Primenjivali smo sve metode od protivpožarnih zidova, vrata, sistema za gašenje s jedne strane, a s druge ono što imamo od pokretne građe gledali smo na svaki mogući način da sačuvamo i krenuli smo u proces koji bih nazvao protodigitalizacijom.

Radilo se na skenerima i kamerama kojima se raspolagalo u tom trenutku. U međuvremenu, nabavljena je kvalitetnija oprema, pa je do današnjih dana oko stotinu hiljada dokumenata iz perioda pre 1900. godine snimljeno, obrađeno i digitalizovano. Ovaj proces sređivanja arhive trajaće nekoliko narednih godina jer u okviru manastirskog kompleksa postoji tek jedna konzervatorska radionica u kojoj može istovremeno da radi najviše troje ljudi.

Foto: Фото: Владимир Мучибабић

POGLEDAJ GALERIJU

Naglasivši osećaj velike časti učinjene Arhivu Vojvodine kome je po prvi put poverena obrada hilandarske arhive, direktor novosadske ustanove dr Nebojša Kuzmanović kaže da Vladimir Ivanišević, Darko Stančević i Vladimir Mučibabić sređuju građu iz 20. veka. Počeli su u maju i junu, nastavili u septembru a prvu fazu priveli kraju u oktobru. Posao će biti nastavljen i narednih meseci. Reč je o dokumentima na staroslovenskom, crkvenoslovenskom, srpskom, grčkom i turskom jeziku.

Arhivisti Vladimiru Ivaniševiću bilo je ovo četvrto hodočašće na Hilandar, ali ovog puta poslovne prirode. Ističe da je sam pristup hilandarskoj arhivi nešto najuzvišenije što je obeležilo njegov dvadesettrogodišnji profesionalni rad.

- Brzo i lako smo se uskladili sa ritmom monaha. Posećivali smo jutarnja bogosluženja koja su počinjala u četiri izjutra, a završavala se liturgijom. Posle obroka, u pola osam po grčkom vremenu odlazili smo u radionicu. Nismo radili nedeljom i na "crveno slovo", na Usekovanje, Rođenje Presvete Bogorodice, na Malu Gospojinu i na Krstovdan - nabraja Ivanišević.
Razdvajali su građu na grčkom, srpskom i turskom jeziku po godinama. Krajnji ishod - 61 kutija arhivske građe i to 43 dokumenata na grčkom jeziku nastalih u periodu od 1690. do 2007. godine, 17 kutija na srpskom jeziku (1786-2023) i jedna na turskom jeziku (1895-1931).
Posebno su izdvojene slike koje treba smestiti u zbirku fotografija i bibliotečki materijal koji će obraditi bibliotekari u skladu sa pravilima iz svoje struke.

Dokumenta na ruskom, bugarskom, engleskom, francuskom i ostalim jezicima na latinici i ćirilici pridružili su onima na srpskom. Arhivsku građu u fasciklama i kovertama, a koja je nastala i na srpskom i na grčkom jeziku i odnosila se na razna ekonomska i finansijska pitanja, smestili su u posebne košuljice, kako bi mogla da se koristi u različite pravne svrhe.

Foto: Фото: Владимир Мучибабић

POGLEDAJ GALERIJU

- Glavni rizničar, otac Josif pokazao nam je digitalizovane snimke arhivske građe. Uslediće preimenovanje svakog snimka tako da signature izvorne građe prate raspored i redosled sređene arhive u riznici - navodi Ivanišević niz pojedinosti.

Cilj je izrada što je moguće detaljnijih opisa svakog predmeta koji će sadržavati sve imenske, predmetne i geografske pojmove. To će omogućiti brže, lakše i jednostavnije pretraživanje digitalizovane građe sadašnjim i budućim naraštajima istoričara, pisaca, analitičara i ostalih tumača srpske istorije.

Preporučujemo

Reportaže

0 11

OVO JE JEDINA CRKVA HILANDARA KOJA PRIMA ŽENE: Reporterka "Novosti" u metohu u Grčkoj, gde se od kestena ponovo gradi srpska svetinja (FOTO)

17. 10. 2023. u 10:48

Panorama

0 0

MUDROSTI MONAHA: Devetnaest životnih lekcija sa Hilandara

18. 09. 2023. u 08:43

Reportaže

1 17

SRPKINjA KNjEGINjA I DESPOTICA BILE KTITORI NAJLEPŠEG HRAMA RUMUNIJE: Hrebeljanovići, Brankovići i monasi Hilandarci utemeljili pravoslavlje

06. 08. 2023. u 11:22 >> 11:22

Reportaže

0 10

SVETA GORA PRE ATOSA: Planina Uludag u današnjoj Turskoj čuva tajne prve monaške države

08. 04. 2023. u 18:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije