POLA VEKA OD ODLASKA LEGENDARNE HEROINE MILUNKE SAVIĆ: Muški sa puškom i životnim nedaćama

Milena Marković

05. 10. 2023. u 16:01

U TRI rata je ratovala i junački se borila za slobodu Srbije, rame uz rame sa podvižnicima koji su krvlju ispisivali slavnu srpsku epopeju od 1912. do 1918. Jedina žena s puškom u ruci tokom čitavog vojevanja srpska heroina Milunka Savić, poput legendarne Francuskinje Jovanke Orleanke, upisala se, ne samo u legendu, već u našu najopipljiviju stvarnost.

ПОЛА ВЕКА ОД ОДЛАСКА ЛЕГЕНДАРНЕ ХЕРОИНЕ МИЛУНКЕ САВИЋ: Мушки са пушком и животним недаћама

Vikimedija

Kada se, danas, na pedesetogodišnjicu njenog odlaska iz života, u malenoj Kamenici nadomak Jošaničke Banje, na njenom rodnom ognjištu širom otvore vrata obnovljene kuće, iznova će poteći priča o čudesnom putu mlade žene u paklu ratova. Ali gotovo ništa manjoj patnji s kojom je bila suočena u miru, uprkos plemenitoj misiji da na ivici siromaštva podiže tuđu decu kao svoju, školuje i na sopstvenom primeru uči kako se dostojanstveno ide kroz život.

Vikimedija

Milunka na Solunskom frontu

Imala je devetnaest godina kada je izvesno bilo da počinje Prvi balkanski rat. Kralj Petar je objavio mobilizaciju i Milunka Savić se prijavila kao dobrovoljac Milun.

- Zamenila sam brata - prisećala se Milunka u jednom od malobrojnih razgovora za novine. - Brat je bio nežan, bolešljiv. A jedinac nam bio. Otac star, kud će on. Posekla sam pletenice, utegla bluzu, šajkaču navukla do samih obrva i primili su me. Bila sam dobar borac. Bombaš, ali i nišandžija. Samo sam se Bogu molila: ako me metak rani da to ne bude u prsa, da me ne otkriju i vrate kući. Pre bih sama sebi presudila.

Arhiva "Novosti"

Poslednja fotografija legendarne Milunke Savić

POČIVA U ALEJI VELIKANA

BEZ počasti, bez zasluženiog ispraćaja, heroina je 1973. sahranjena u porodičnu grobnicu. Tek četiri decenije posle, njeni posmrtni ostaci preneti su u Aleju velikana na Novom groblju u Beogradu. Velikoj ratnici kojoj se klanjao ceo slobodarski svet, tu i jeste mesto. Podignuti su joj spomenici u Inđiji i Jošaničkoj Banji, a sada je sasvim izvesno da će jedan zablistati i u Beogradu.  

Ratovala je, tako, Milunka Savić više od godine. Pa i kad je u Bregalničkoj reci ranjena i kad već više nije mogla da krije da s junacima juriša žena ratnik, niko nije mogao da je odvoji sa fronta. Upisala se među pobednike u oba balkanska rata, ali i podnela stradanje i na kraju ponela slavu srpske vojske u Velikom ratu. Prošla je golgotu Albanije, neoporvaljena od teškog ranjavanja u borbama u Makedoniji, neposredno pre povlačenja preko Prokletija. Promrzla, gladna,izdržala je.

- Malo sam se oporavila na Krfu, pa su nas prebacili u Bizertu. Lepo su nas negovali, a ja sam samo mislila kada ću ustati i vratiti se u borbu - govorila je.

I vratila se. U redovima Gvozdenog puka osvajala Kajmakčalan. O užasima tih borbi nije govorila, ali o proboju Solunskog fronta jeste.

- Mi smo jurišali i pevali. Čudili se saveznici. Pitali se kakvi su ovo borci. Od čega su - sećala se.

Vikimedija

Grob Milunke Savić u Aleji velikana

Dvanaest puta je ranjavana, a devet puta odlikovana najsjajnijim odličjima za ratne zasluge. Orden Karađorđeve zvezde primila je od kralja Aleksandra Karađorđevića, a Legiju časti od komandanta savezničkih snaga Franša D'Eperea. Pred njom je u stavu mirno stajao i Šarl de Gol. Svetski mediji pisali su o Milunki, kao o srpskoj Jovanki Orleanki iz malene Kamenice kod Raške.

Ništa je nije promenilo ni uzvisilo. Ali, u novoj državi koja je odličja iz Velikog rata bacala deci da se igraju u prašini, pokušali su da je ponize. Heroini su namenili posao čistačice i seosku kućicu, najpre nadomak Novog Sada, a tri godine pred smrt, oronuli dom na beogradskom Voždovcu. Poslednje godine života provela je na ivici gladi, sa ćerkom Milenom. Jedan dan su jele jabuke i hleb, drugi - jabuke i šljive. Nisu je ponizili. Poručila je da "čovek samo sam sebe može da ponizi, samo on, niko drugi".

MAJKA SA STOTINU ZAGRLjAJA

MILUNKA Savić je uz rođenu ćerku Milenu, odgajila još tri devojčice: Višnju, Zorku i Milku. Školovala je trideset dvoje dece iz zavičajne Raške, iz Jošaničke Banje i Kamenice, radeći kao krojačica, pletilja, čistačica u kućama vojvođanskih domaćina. Kada je stekla pravo na penziju, bila je tolika da ni struju nije imala da plati. Umrla je 1973. 

U poslednjem susretu sa novinarima zamolila je:

- Ali, nemojte napisati da gladujem, to se samo ponekad desi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (4)

LOŠE VESTI ZA SINERA: Prvo doping afera, a sada i ovo