ATELJE NA 22 METRA VISINE: Oslikavanje Hrama Svete Trojice u Trsteniku

POČELO je oslikavanje više od 1.000 kvadrata Crkve Svete Trojice u Trsteniku, a jedinstven poduhvat, koji će u hramu podignutom krajem 19. veka, trajati čitave tri godine, trenutno se odvija na 22 metra visine! Tu je atelje bračnog para Atanasković - Jovana i Nataše, koji oslikavanjem svetaca oživljavaju kupolu crkve.

Foto:S.Babović

Radi se na skelama, "osvaja" se delić po delić. Samo je površina kupole 250 kvadrata. I do nje, kako se uverila ekipa "Novosti", nije jednostavno doći: nivoi od pričvršćenih dasaka, ispresecani su merdevinama i podupiračima, koji majstorima pomažu da se popnu do svog "platna" od kamena.

S. Babović

Savladavanje svakog od nivoa podrzumeva zaista pravi manevar hodanja na visini, nekad čak i po ivicama. Potom slede i penjanje i provlačenje kroz otvore do novog nivoa.

- Radi se po etažama. Kako se koji deo završi, spuštaćemo se niže i demontirati skelu - objašnjava za "Novosti" živopisac Jovan Atanasković. - Prethodno, ikonografski program je bio prvi izazov. Ideja je krenula upravo od osnovne karakteristike pravoslavnih hramova u ovom podneblju, a to je Moravska škola. Tačnije, kamena plastika Moravske škole, po kojima su prepoznatljivi manastiri Ljubostinja, Kalenić, Naupare...

Tako će svaka ikona, svaka slika sveca i bibliografski prikazi biti okruženi oslikanom kamenom plastikom, kao u 3D formi. Odavaće utisak da su u ramovima od kamena. To će ujedno biti prvi primer izvedan na ovaj način i to je samo jedna od jedinstvenosti slikarksog poduhvata u trsteničkoj crkvi.

S. Babović

- Druga razlika je što mi i dalje koristimo pigmentne boje, boje u prahu, koje mešamo sa akrilnim vezivom - otkriva nam postupak nastanka materijala Atanasković. - Svaka boja mora da se napravi. Sam način našeg slikanja, koji je kao u srednjem veku, ne trpi industrijske akrilne boje, jer ne bi mogle da zadovolje taj način prozračnog, glazurnog slikanja. I trajnost pigmenta nema premca.

Korišćenje vrhunskih boja usporava stvaranje, ali mu daje i na autentičnosti i na lepoti. I podloga je rađena od osnove koja je uvezena. Na freskama će biti najviše klasične zlatne boje, a maksimalno će se ograničiti upotreba danas široko rasprostranjene vizantijsko plave. Nijedna nijansa, međutim, neće preovlađivati. Izbor boja je, nesumnjivo, kao i ceo projekat, poseban izazov. A, možda najveći je bio postavljanje skela.

- Ti tehnički detalji oko samog rada su nam predstavljali zahtevne zadatke, podloga takođe, deo tehnologije preneli smo iz kripte Hrama Svetog Save koju smo isto radili - kaže nam Jovan.

Na gotovo svakoj etaži nailazimo na određene započete ili sasvim dovršene detalje i kompozicije. Na zasebnim stalcima su poređane bočice sa bojama u prahu i na stotine četkica. I ništa se iz prizemlja hrama ne može videti od skela, koje i konstrukcijom i tkaninama, sakrivaju jedan odvažan atelje u vazduhu. Na samom vrhu crkve, sveci se oslikavaju između prozora.

Zbog debljine zidova i ta činjenica predstavlja specifičan test za umetnika, koji je morao da se podupire dodatnim daskama i veže oko struka, kako bi oslikao najudaljenije kvadratne milimetre zidova tavanice i zidova kupole. A kroz njene prozore vide se najveće višespratnice Trstenika sa jedne i Zapadna Morava s druge strane.

Nedaleko od reke je manastir Ljubostinja, jedan od najlepših moravskih bogomolja Srbije, gde su poslednje godine života zajedno provele kneginja Milica i pesnikinja Jefimija. Živopiscima su dve svetice posebno nadahnuće, dok slikaju bliže nebu no zemlji. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije