ŽIVE BEZ BEZ AUTOMOBILA I POLITIČKIH PARTIJA: Pre petnaest godina ukinuta poslednja feudalna država u Evropi, ali i dalje odoleva vremenu

Ovde konjske zaprege imaju primat. Traktori moraju da poštuju prednost. Automobili su zabranjeni. Stanovnici ne smeju da poseduju keruše niti da uzgajaju golubove. Državom vlada vlastelin. Njemu pripada trinaesti deo svih transakcija nekretninama i jedini ima pravo da melje brašno.

Foto: printskrin, Vikipedija

 To je samo deo pravila koja su odvajkada važila usred Evrope, na ostrvu Sark u jugozapadnom delu Lamanša, iz kompleksa anglonormandskog ostrvlja, bližeg francuskoj nego britanskoj obali.

Pre samo 15 godina, na današnji dan, bili su primorani da uvedu demokratiju, ali im je prva odluka demokratski izabranog parlamenta bila da ostave vlastelina na vlasti, sačuvaju feudalno uređenje i zadrže upotrebu najvećeg broja pravila koja vuku iz daleke tradicije! Feudalizam je, tako, u mnogim segmentima i dalje ostao na snazi. Nije aboliran, već je, donekle, osavremenjen. Zato se kaže da je Sark, i dalje, jedina feudalna država u Evropi.

S pripadajućim ostrvom Breku, uz Gernzi čiji je deo i ostrvo Herm, i Olderni, spada u grupu autonomnih teritorija, i prava je država u državi, kao jedan od krunskih poseda Velike Britanije. Ima svoju zastavu, upravu, pravila, a ujedno važi i za poreski raj. Ovde se ne plaća porez na dohodak, kapital ili nasledstvo. Ne postoji ni PDV. Jedini veći izdatak je godišnja taksa na kuću, u proseku između 1.000 i 4.000 funti, s maksimumom koji iznosi 13.500. Plaća se i godišnji porez na bicikl, u visini od 11 evra.

Uz bicikl, traktore i konjska kola, dozvoljeni su, u posebnim slučajevima, odnedavno, i mali električni automobili za osobe koje se teško kreću, ili za obilazak poseda. I, to je sve.

Rezident Sarka može da se postane kupovinom ili izjamljivanjem kuće uz posedovanje evropskog, britanskog, irskog ili švajcarskog pasoša. Posle pet godina, može da se traži i državljanstvo. Od "bregzita", situacija je malo komplikovanija, pa je pride potrebna i boravišna viza. Zbog pogodne poreske klime, potražnja je velika, pa kuće ovde koštaju u proseku između 350.000 i pola miliona evra.

Žitelja na Sarku ima svega oko 600, a žive uglavnom od ribolova, poljoprivrede, turizma i – štrikanja, uz posebnu lokalnu mustru. Značajan izvor prihoda predstavlja i iznajmljivanje poštanskih sandučića direktorima fantomskih firmi, za one koji bi da registruju poslovanje u poreskom raju.

 Mnogo toga je ovde kao da je neko vratio kalendar vekovima unazad. Nemaju tekuću vodu, ali ni političke partije, putevi nisu asfaltirani, dok namernike u minijaturnoj luci čeka "traktobus", traktor s prikolicom, i razvozi ih po ostrvcetu površine tek nešto veće od 5 kvadratnih kilometara.

Sark ima status države još od 1565. godine. Specifičnost vuče još kada je Vojvoda od Normandije Vilijem Prvi 1066. osvojio Veliku Britaniju i postao britanski kralj, pa samim tim i ostrva oko Gernzija. Kasnije, francuski kralj Filip Avgust 1204. osvaja Normandiju, ali ne i pomenuta ostrva koja su bila meta stalnih sukoba Francuza i Engleza, zbog čega su stanovnici pobegli, a nastanili se pirati.

Engleska kraljica Elizabeta Prva konačno je sredinom 16. veka rešila da zavede red na ovoj teritoriji, pa je ponudila vlastelinu ostrva Džerzi, još jednog kraljevskog poseda u Lamanšu, da preuzme i Sark, pod uslovom da odredi 40 oružanih branilaca. On je to i učinio, podelivši ostrvo na isto toliko poseda. Tako je oformljena skupština s 40 zemljoposednika koja je postojala sve do 2008. godine. Vlastelin je zakup britanskoj kraljici plaćao 50 šilinga, 20 kilograma pšenice i 2 kokoške. Cena se od tada nije menjala: i danas, godišnja renta iznosi tačno 1,79 funti!

Prava mala revolucija je nastala kada su pripadajuće ostrvce Berku 1993. kupili blizanci Dejvid i Frederik Berkli i na njemu sazidali odistinski dvorac. Prebogata braća, rođena 1934, u čijem vlasništvu su tada između ostalog bili "Dejli telegraf" (još ga danas drži Frederik, Dejvid preminuo 2021) i londonski hotel "Ric", s bogatstvom procenjenim na 7 milijardi funti, rešila su da otcepe Berku od Sarka. Napravili su čak i zastavu. Ali, to im nije pošlo za rukom. Onda su hteli da svrgnu vlastelina, nudili su dva miliona funti, ali ni to im nije uspelo.

U međuvremenu su se zainatili, pa su odlučili da vlasti na ostrvu tuže Evropskom sudu za ljudska prava, jer zbog feudalnih zakona nisu mogli da prenesu nasledstvo na svu svoju decu, već samo na najstarije. Sud je presudio u njihovu korist, pa je od 2008. ta mera ukinuta, što je simbolično označilo kraj feuda. Istovremeno, 40 feudalaca više nije sedelo u skupštini, već se na izborima biralo 28 poslanika.

Ali, oni su odlučili da ostave ne samo vlastelina, već i niže feudalne činove – senešala, odnosno vojvodu vrhovnog suda, predstojnika i konetabla tj. glavnog zapovednika. Vlastelin je ostao gazda, a i danas ima pravo veta na odluke skupštine. Tu naslednu funkciju sada obavlja Kristofer Bomon (66), koji iz vlastelinskog dvorca vlada od 2016, kada je preminuo njegov otac Majkl. Odgovara samo britanskoj kruni koja Sarku obezbeđuje sigurnost i međunarodno zastupanje. Od sredine 16. veka, na čelu Sarka promenilo se tek nekoliko porodica. 

Braća Berkli su mislila da će moći da modernizuju Sark, ali uzalud. Pokupovali su silne nekretnine, četvrtinu zemljišta i polovinu trgovina, tri od šest postojećih hotela, pab i dobar deo komercijalne ulice, zasadili čak i vinograd na 11 hektara zbog čega su meštani 2010. organizovali prvi štrajk u istoriji ostrva, a bacili čak i jednu paklenu mašinu u njihovo dvorište, zato što su izmenili botaničku strukturu, istakavši napise "Hoćemo mleko, a ne vino".       

Pare Berklijevih nisu mogle da doakaju vlastelinu. Lokalna skupština koju su izdejstvovali pred Evropskim sudom za ljudska prava nikako da Frederiku dozvoli da iskopa podzemni podrum za skladištenje vina.

PIŠU FRANCUSKI, PRIČAJU ENGLESKI

NA Sarku meštani imaju pravo da bez pitanja sednu za volan tuđeg traktora. To se objašnjava time da nemaju gde da pobegnu. Obično obavljaju po više zanimanja, pa isti čovek tako svira orgulje u crkvi, vatrogasac je i ubira lokalni porez. Na ostrvu se nalaze i dve banke. Imaju zatvor s dve ćelije i dva policajca. Za teže zločine zadužena je vlast u Gernziju. O zdravlju brine jedan lekar, dok teže slučajeve prebacuju u Gernzi ili Francusku. Postoji i škola za decu do 13 godina, ali može da se uči i od kuće. Ovde se govori engleski, ali sebe ne smatraju Englezima. Nisu ni deo Velike Britanije.  Nazivi su često na francuskom jeziku. Ni vlastelina ne zovu lordom. Na francuskom se obraćaju i na sudu. Kad izađu pred sudiju, kleknu, najpre triput zaredom izgovore čarobnu reč "haro", a onda i Očenaš.  

IZDAŠNA PRIRODA

SARK izdaleka deluje kao nepristupačna strma stena koja izranja iz sivog mora, ali je klima izuzetno izdašna. Ovde uspeva više od sedamsto retkih botaničkih vrsta. Krajolik je božanstven, a dva dela ostrva spaja uska staza nad provalijom na kojoj se tek odskora nalazi ograda.

Antrfile: S PUŠKOM NA PRESTO

IZVESNI Andre Gard, Francuz, nezaposleni nuklearni fizičar, pokušao je 1990. da izvrši atentat na vlastelina, smatrajući da mu po naslednoj lozi pripada presto. Naoružao se poluatomatskom puškom i poneo dvesta metaka, ali su dva policajca s ostrva uspela da ga spreče i uhpase.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Foto: Printskrin, Vikipedija

Foto: Printskrin, Vikipedija

Foto: Printskrin, Vikipedija

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije